Može li izraelski napad na Hamas u Dohi da dovede do rata?

Do sada je katarski odgovor na izraelski napad na zgradu u glavnom gradu zemlje Dohi u utorak, u kojem je ubijeno pet nižerangiranih političkih lidera militantne grupe Hamas i jedan lokalni policajac, bio ograničen na verbalnu osudu. Emir Katara, šeik Tamim bin Hamad Al Tani, osudio je napad i rekao da njegova zemlja smatra Izrael „odgovornim za posledice“.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je pak da je napad bio „potpuno opravdan“ s obzirom na to da je Hamas organizovao teroristički napad na Izrael 7. oktobra 2023, u kojem je ubijeno više od 1.200 ljudi i otprilike 250 ljudi uzeto za taoce. Netanjahu je takođe povezao napad s pucnjavom u okupiranom Istočnom Jerusalimu, u kojoj je u ponedeljak ubijeno šest osoba.

Sama organizacija Hamas — islamistička militantna grupa koju Izrael, Sjedinjene Države, Evropska unija i drugi smatraju terorističkom organizacijom — potvrdila je samo da je Himam al-Haja, sin glavnog Hamasovog pregovarača Halila al-Haje, ubijen.

Prema izveštaju novinske agencije AFP, Halil al-Haja i Hamasov lider u inostranstvu Halid Mešal takođe su bili u zgradi koja je bila meta. AFP je izvestila da nije uspeo da dođe do njih.

Diplomatija ili vojna eskalacija?

„Napad je poziv na buđenje za čitav region, u kojem se redefinišu granice tradicionalnih partnerstava i saveza“, rekla je za DW Sanam Vakil, direktorka Programa za Bliski istok i Severnu Afriku u londonskom trustu mozgova Šetam haus. „Zalivske države znaju da je njihovo partnerstvo sa Sjedinjenim Državama važno i ekonomski i sa aspekta bezbednosti, pa je teško zamisliti neki neposredni raskid ili prekid“, dodala je.

Hju Lovat, istraživač u trustu mozgova Evropski savet za spoljne odnose, sumnja da bi trenutna situacija mogla da eskalira u sukob između Katara i Izraela. „Katar sigurno neće uzvratiti vojno“, rekao je za DW. Umesto toga, Lovat procenjuje da bi Katar mogao da upotrebi svoj državni investicioni fond za vršenje ekonomskog pritiska.

To mišljenje deli i Nil Kilijam, stručnjak za spoljne poslove u londonskoj konsultantskoj firmi Azure Strategy. „Katar nije spreman da eskalira situaciju“, rekao je za DW. „Uzvratni napad pozvao bi Izrael da odgovori s još većom silom, a Doha je trenutno duboko uzdrmana u svom poverenju da joj SAD može pružiti zaštitu.“ SAD su s jedne strane najvažniji izraelski partner i snažno ga podržavaju u aktuelnom ratu u Gazi, ali su takođe i strateški saveznik Katara, domaćina najveće američke vojne baze u regionu, koji koristi američke sisteme protivvazdušne odbrane.

Američki predsednik Donald Tramp rekao je američkim medijima da nije „oduševljen“ napadom. Takođe je naveo u objavi na društvenim mrežama da nije bio obavešten o napadu na Katar unapred. Tramp je rekao: „To je bila odluka [izraelskog] premijera Netanjahua; to nije bila moja odluka.“

„Smatram Katar snažnim saveznikom i prijateljem SAD i osećam se vrlo loše zbog mesta napada“, napisao je Tramp, ali je istakao i da smatra da je eliminacija Hamasa i dalje „vredan cilj.“

Da li su ugroženi pregovori o Gazi ugroženi?

Napad na Dohu u utorak takođe je prekinuo poslednju rundu pregovora o prekidu vatre u Gazi i mogućem oslobađanju talaca koje Hamas drži nakon skoro dve godine rata.

Katarski premijer Mohamed bin Abdulrahman u početku je rekao da Katar neće biti obeshrabren napadom.

„Katar nije štedeo napore da zaustavi ovaj rat i učiniće sve što može da zaustavi ovaj rat, da zaustavi ovo neprijateljstvo u Gazi“, rekao je novinarima, dodajući da će njegovo posredovanje „nastaviti i ništa nas neće odvratiti od ove uloge.“

Utemeljena pozicija Katara kao ključnog posrednika između Izraela i Hamasa počiva na njegovim jedinstvenim vezama s obe strane sukoba.

Međutim, kasnije u sredu Al Tani je rekao za američku televizijsku kuću CNN da „preispituje sve“ što se tiče uloge svoje zemlje u pregovorima o prekidu vatre između Hamasa i Izraela.

„Razmišljam ponovo, čak i o celom procesu u poslednjih nekoliko nedelja, da je Netanjahu samo gubio naše vreme“, rekao je.

Prema mišljenju Kilijama, „Katar je zaista izvanredan posrednik u regionu kada je reč o Izraelu.“

To se naročito razvilo nakon 2012, kada je političko rukovodstvo Hamasa preseljeno iz Sirije u katarsku prestonicu Dohu. U to vreme SAD je želeo da spreči Hamas da se preseli u Iran, čvrstog podržavaoca militantne grupe koji deli protivljenje prema Izraelu i Sjedinjenim Državama.

Vašington je pretpostavio da će u Dohi biti lakše nadzirati grupu.

Za Kilijama se veze Katara s Hamasom najbolje mogu opisati kao radni odnos.

„Katar je skloniji izražavanju političkog islama u regiji“, rekao je. Susedne zemlje, poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, otvorenije su protiv islamističkih grupa.

Dodao je da je Katar takođe snažan kritičar Izraela, razlikujući se od drugih država u regiji [poput Bahreina ili Ujedinjenih Arapskih Emirata, koje su uspostavile diplomatske veze s Izraelom u sklopu Abrahamovih sporazuma koje su SAD posredovale 2020].

Međutim, naglasio je da, iako Katar poštuje Hamas kao politički, ali i kao pokret otpora, on nije javno podržao isključivu Hamasovu kontrolu nad Gazom.

Stav Katara uglavnom je cenjen od strane Izraela, koji je s vremenom stekao poverenje u katarske pregovaračke veštine.

Ipak, Katar i Izrael nisu uspostavili formalne veze, iako održavaju pragmatične odnose još od 1990-ih.

Za Netanjahuovu vladu održavanje Katara za pregovaračkim stolom je važno jer raste pritisak unutar Izraela, a i spolja da se okonča rat u Gazi, pokrenut Hamasovim napadima 7. oktobra 2023.

Otada je ubijeno više od 64.500 Palestinaca prema nepotvrđenim, ali široko smatranim pouzdanim podacima Ministarstva zdravlja u Gazi pod Hamasovom kontrolom.

Oko 50 talaca i dalje se nalazi u Hamasovom zatočeništvu, od kojih se veruje da je samo još 20 živo.