Mladi iz Srbije i EU: Ima li još vere u evrointegracije?

„Još uvek verujem u Evropsku uniju“, kaže Konstantin, student iz Novog Sada. On ipak ukazuje na sve izraženije sumnje – ne samo u pogledu odnosa EU prema Srbiji, već i u načine na koje Unija funkcioniše.

„Izgleda mi sve jasnije da nas ne vide kao ravnopravne, već pre svega kao da nas koriste“, kaže Konstantin.

On je jedan od sedmoro mladih ljudi s kojima je DW razgovarao o njihovim stavovima prema Evropskoj uniji. Ti odgovori pokazuju raznolike perspektive, ali i zajedničke tačke nezadovoljstva koje objašnjavaju pad podrške evropskim integracijama u Srbiji.

Manje od polovine za članstvo u EU

Istraživanja potvrđuju da je taj pad sve izraženiji. Prema podacima iz istraživanja iz oktobra 2024, koji su radile organizacije Mladinski obrazoven forum, SCIDEV i Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR), samo 40 odsto mladih u Srbiji glasalo bi za članstvo u EU. Poređenja radi, u Severnoj Makedoniji taj procenat iznosi 68, dok u Albaniji prelazi 85 odsto.

Što se tiče mladih u Srbiji, podjednak procenat – oko 40 odsto – veruje da Srbija nikada neće postati članica Unije.

Ta brojka beleži se i među opštom populacijom. Istraživanje časopisa Nova srpska politička misao iz 2025. pokazuje da manje od 40 odsto građana Srbije podržava ulazak u EU. To je prvi put otkako se to istraživanje sprovodi da većina nije za evropske integracije.

„Od EU sam očekivala više“

Relja, još jedan student iz Novog Sada, prepoznaje koristi članstva u EU, poput pristupa tržištu rada i slobode kretanja. Međutim, izražava i zabrinutost, jer smatra da bi veliki broj građana, a naročito mladih, odmah napustio zemlju.

„Ako se dogodi što i u Hrvatskoj – da ode pet odsto populacije u tri godine – to bi kod nas značilo nekih 300.000 ljudi“, kaže.

Relja kritikuje i stav EU prema onome što se događa u Srbiji. To mu, kaže, posebno smeta: „Ne sviđa mi se to što se predstavljaju kao promoteri demokratije, a ćute na autoritarnost režima u Srbiji.“

Sličnu dilemu ima i Anastasija, bivša studentkinja iz Beograda. Iako pozitivno ocenjuje potencijalne ekonomske koristi EU-integracija, brine je uticaj na male biznise i domaću industriju.

„Nemam dovoljno informacija o tome šta bi zaista članstvo značilo. A od EU sam očekivala više, pogotovo kada su studenti odlazili u Strazbur i Brisel. To je bio vapaj za pomoć koji uopšte nije prepoznat.“

Jovan iz Novog Sada nema dileme – protiv je evropskih integracija u potpunosti. Glavni razlozi su, kako navodi, potencijalni demografski gubici, ali i status Kosova.

„Ulazak u EU podrazumevao bi odricanje od dela teritorije naše države, odnosno, priznanje nezavisnosti Kosova. To je meni neprihvatljivo“, kaže.

Vuk, student iz Zrenjanina, navodi projekat „Jadar“ kao ključni uzrok promenjenog stava stanovništva Srbije prema EU i kaže da ni sam više ne zna šta misli o evrointegracijama.

„Siguran sam da je to dosta uticalo. Stiče se utisak da Uniji nije važna ekološka šteta, već isključivo profit“, kaže.

„Nije problem EU kao ideja, već njen praktična primena“

Profesor sociologije na Univerzitetu u Beogradu, Dalibor Petrović, ukazuje da se stavovi mladih ne odnose samo na pojedinačne odluke EU, već i na širi osećaj političke neravnopravnosti.

„Postoji sentiment da EU nameće uslove bez vidljivih koristi za Srbiju. Mladi u takvom kontekstu sve češće razvijaju rezervu prema evropskom projektu“, objašnjava Petrović.

I on, poput studenata, posebno ističe slučaj projekta „Jadar“ kao paradigmu odnosa koji mladi doživljavaju kao nepravedan.

„Ekološka pitanja su ovde egzistencijalna. Ako se zanemare posledice po životnu sredinu, a ne ponude uverljivi benefiti, prirodno je da se formira otpor“, kaže.

Petrović zaključuje da mladi danas ne vide problem u EU kao ideji, već u njenoj praktičnoj primeni.

„Mnogi studenti kažu da nisu protiv EU, ali ne žele da njihova zemlja bude pasivni učesnik u njoj. Žele partnerstvo, a ne podređenost“, navodi, ali i dodaje da ipak, u trenutnim uslovima, svim ti studentima koji su načelno proevropski nastrojeni, postaje sve teže da pokušaju da taj stav odbrane kolegama koji se tome protive.

„Ja to vidim kao vrstu lične rezignacije. Ne mislim da su ti mladi ljudi antievropski nastrojeni – bar ne većina. Ali im je teško da brane svoju proevropsku orijentaciju pred kolegama s desnice, koji kažu: 'Eto, vidite da Evropskoj uniji uopšte nije stalo do nas'. I izgleda kao da su u pravu“, objašnjava profesor Dalibor Petrović.

Uprkos razočaranju, sagovornici DW ne zatvaraju u potpunosti vrata evropskoj perspektivi Srbije. I dok deo njih izražava oštro protivljenje, većina pokazuje ambivalentan stav – želju za bliskom saradnjom, ali pod uslovima koji bi značili veću principijelnost i jasniju podršku demokratskim procesima u Srbiji.

Konstantin to možda najbolje sumira: „Još uvek verujem, ali ne znam do kad.“