Mitrovica: Most na Ibru broj 36 spaja ili razdvaja?

Za jedne – „perfidan politički manevar“ u svrhu predizborne kampanje za predstojeće lokalne izbore na Kosovu u oktobru i „još jedna provokacija na koju smo navikli“. Za druge – neophodan i dugoočekivani infrastrukturni projekat, koji će olakšati kretanje stanovništva i promet robe između dva dela grada.

Da li je Mitrovici potreban još jedan most i hoće li išta promeniti u odnosima Albanaca i Srba?

„Koji most?“

Dan pre iznenadnog otvaranja mosta, Južna i Severna Mitrovica bile su uobičajeno „žive“. Sa glavnog mitrovačkog mosta (mahom) Albanci posmatraju užurbane radove na završetku novog. Na pitanje kako im se čini to što će uskoro moći da se prošetaju njime, neki na srpskom, neki na engleskom gotovo oduševljeno kažu – „odlična odluka“.

Za mladog Agona (19) iz Južne Mitrovice to nije samo most, već prilika da se „konačno slobodno krećem“. To, kaže, do sada nije bio slučaj. „Srbi se verovatno plaše otvaranja mosta“, priča za DW, „ali za tim apsolutno nema potrebe. Cilj našeg premijera jeste da i Srbi i Albanci imaju jednaka prava“.

A samo par stotina metara dalje, s druge strane Ibra, građani srpske nacionalnosti zbunjeno pitaju: „Koji most?“

„Ja više to ni ne pratim. Navikla sam, ništa mi nije čudno“, kaže nam mlada majka, dok kroz park gura dečija kolica.

„Mi smo ti oguglali“, dodaje šaljivo jedan stariji Mitrovčanin. „Nas ionako niko ništa ne pita, o svemu odlučuju veće sile.“

Prevremeno otvaranje

Iako je otvaranje prvobitno najavljivano za 1. septembar, već u utorak 26. avgusta u ranim jutarnjim časovima pušten je saobraćaj na jednom od dva mosta, za koje je kosovski premijer Aljbin Kurti kamen-temeljac položio 1. jula, pre nepuna dva meseca.

Novootvoreni most, namenjen prvenstveno za motorna vozila, nalazi se levo od glavnog mitrovačkog mosta – koji je i dalje zatvoren za saobraćaj i koji i dalje čuvaju italijanski karabinjeri. Drugi – pešački – gradi se s desne strane, par stotina metara dalje. Taj će povezati dve pešačke staze preko Ibra.

Upućujući čestitke povodom otvaranja, kosovski premijer Kurti rekao je da je to 36. po redu most preko Ibra.

Na namere koje stoje iza otvaranja tog još jednog mosta, sagovornici DW gledaju različito.

Čemu novi most?

Politikolog Ognjen Gogić njegovo otvaranje tumači isključivo kao politički čin – „čime Kurti skuplja političke poene za predstojeće lokalne izbore“. Ocenjuje da što se tiče infrastrukture realna potreba za izgradnjom tog mosta nije postojala.

„Ovo je na neki način i provociranje Srba na severu koji su protiv toga, ali i ustupak i dodvoravanje albanskim, a prvenstveno bošnjačkim glasačima u Severnoj, ali i Južnoj Mitrovici, na čije glasove (Kurti) računa“, kaže Gogić.

Kako objašnjava za DW, „upitno je i koliko je most bezbedan za korišćenje“, s obzirom na to da „nisu obavljene elementarne stvari koje se tiču bezbednosti“. Podseća i na kontroverze koje prate izgradnju, te na istragu koju je Specijalno tužilaštvo Kosova pre mesec dana pokrenulo oko zakonitosti ugovora o izgradnji dva nova mosta, „zbog sumnje u zloupotrebu javnih sredstava“.

S druge strane, profesor Fakulteta političkih nauka u Prištini Nedžmedin Spahiu novi most posmatra kao preko potrebno urbanističko rešenje, naglašavajući da više nema bezbednosnih prepreka za njegovo otvaranje.

„Oba dela grada su posle rata građena bez ikakvog urbanističkog planiranja, prenatrpani su, tako da je potrebno tri sata da bi se stiglo iz jednog na drugi kraj grada. Novi mostovi olakšavaju saobraćaj. Oni možda i imaju neki politički smisao, ali je to manje bitno. Glavno je to što su oni potrebni i južnom i severnom delu grada“, ocenjuje Spahiu.

„Što se tiče bezbednosnih razloga – mislim da taj problem više ne postoji“, tvrdi on za DW. „Nije ovo situacija iz 1999. kada nisu postojale institucije, pa je trebalo očuvati srpske enklave od prodora vandala koji su ugrožavali stanovništvo druge etničke pripadnosti. Institucije Kosova sada kontrolišu i sever, zajedno sa drugim bezbednosnim snagama.“

Lazarević: „Strah Srba apsolutno opravdan“

Odluci o otvaranju novih mostova protivile su se sve srpske stranke sa severa. Srpska lista je organizovala i potpisivanje peticije protiv njihove izgradnje, koje su upućene međunarodnoj zajednici. To, ipak, nije izazvalo nikakvu reakciju međunarodnih aktera.

Na pitanje da li se plaše po svoju bezbednost, građani severnog dela Mitrovice za DW kažu da se, nakon svega što su prošli, „svaki normalan čovek plaši“. Utisak je, ipak, da su i na strah „otupeli“.

Za sopstvenu, ali i za bezbednost svojih sugrađana, zabrinuta je i glavna urednica lokalnog portala KoSSev, Tatjana Lazarević. Ona smatra da je strah srpskog stanovništva po pitanju bezbednosti „apsolutno opravdan“.

„Srbi na Kosovu, bez svojih 250.000 do 300.000 sunarodnika koji se nikada nisu vratili, ostavljeni su da se nose s mržnjom i osvetom albanske strane, uz sav istorijski antagonizam dva naroda. Uz katastrofalnu politiku SNS-a i diskriminatorno nastrojenu politiku Samoopredeljenja, oni su dodatno oslabljeni, finansijski zavisni od Beograda i lišeni sopstvene snage i inicijative“, ocenjuje Lazarević za DW.

„Danas su apatični, demotivisani, saterani u kolektiv, iz koga se izvlače samo kao masa za manipulaciju“, kaže urednica KoSSev-a.

I pored 36 mostova – koliko ih je izbrojao Aljbin Kurti – mitrovački Srbi i Albanci, čini se, ne pronalaze zajednički jezik.