Milorad Dodik nepravosnažno osuđen na godinu dana zatvora

Sud Bosne i Hercegovine izrekao je prvostepenu, nepravosnažnu presudu kojom je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik osuđen na zatvorsku kaznu u trajanju od godinu dana i zabranu obavljanja javnih političkih dužnosti u trajanju od šest godina. Tom nepravosnažnom presudom Dodik je osuđen zbog neizvršavanja odluka visokog predstavnika u BiH.

Bivši direktor Službenog glasnika RS Miloš Lukić oslobođen je optužbi. Strane u postupku imaju pravo na žalbu, nakon čega će biti izrečena pravosnažna presuda.

Dodik se tereti da je potpisao ukaz o stupanju na snagu zakona o neprimenjivanju presuda Ustavnog suda BiH i odluka visokog predstavnika. Tužilaštvo BiH smatralo je da su tim postupkom prekršeni zakoni, dok je odbrana isticala da je proces Dodiku politički motivisan.

Podsećamo, visoki predstavnik Kristijan Šmit poništio je sporne zakone RS i izmenio Krivični zakon BiH tako da se radnje koje narušavaju ustavni poredak države tretiraju kao krivično delo. To je dovelo do procesa u ovom predmetu.

Prvostepena presuda je nepravosnažna i pravni stručnjak, sudija Vehid Šehić, naglašava da je neophodno sačekati kraj žalbenog postupka pre donošenja zaključaka. „Sudovi donose odluke na osnovu utvrđenih činjenica, a Apelaciono odeljenje Suda BiH može da potvrdi, ukine ili preinači presudu“, objasnio je Šehić za DW i dodao da do izricanja pravosnažne presude Dodik može da obavlja javne političke funkcije, uključujući i one koje trenutno obavlja.

Dodik kaže da nema razloga za zabrinutost

Nakon izricanja presude, Dodik je pred okupljenim pristalicama na mitingu u Banjaluci rekao da „nema razloga za zabrinutost“.

„Važno je da ste vi uz mene“, obratio se okupljenima.

Ispred Skupštine RS drugi dan zaredom održava se miting podrške predsedniku tog entiteta.

U Banjaluci je u toku sednica Narodne Skupštine RS, sa koje je izbačen opozicioni poslanik Nebojša Vukanović koji je oštro kritikovao Dodika i njegove poteze. Skupštini se obratila i predsedavajuća Predsedništvu BiH Željka Cvijanović (SNSD) i proces protiv Dodika nazvala „nakaradnim sudskim postupkom kakav nije viđen u civilizovanom svetu“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon presude Dodiku, zakazao je hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije.

Kritičari i opozicija

Banjalučki psiholog i politički analitičar Miodrag Živanović ocenjuje da su reakcije na proces protiv Dodika rezultat dugogodišnje dominacije populizma, koji odvaja političare od interesa građana. „Naši političari su sve dalje od običnog čoveka, a mitinzi u Banjaluci su karikaturalni primeri kako su politički lideri postali sami sebi svrha“, rekao je Živanović za DW.

Opozicija u RS tvrdi da je Dodik „izazvao atmosferu linča i podela u RS“.

„Njegova politika zasnovana je na širenju straha i mržnje koja je dovela do toga da proglašavaju izdajnicima sve one koji ne pristaju da ga slepo slede“, kaže predsednik Srpske demokratske stranke (SDS) Milan Miličević.

Reakcije predstavnika nemačkih fondacija

Direktorka kancelarije nemačke Fondacije Fridrih Ebert u BiH, Sarah Hez-Kaljani, pozdravila je presudu Miloradu Dodiku kao „korak ka jačanju poverenja u pravosudni sistem BiH“.

„Presuda pokazuje da niko nije iznad zakona, bez obzira na političke veze, stranačke funkcije ili etničku pripadnost“, ocenila je za DW i dodale: „Kaznu zatvora Dodik bi mogao lako da otkupi i bude oslobođen od izdržavanja kazne. S obzirom na to da kazna zatvora ne prelazi godinu dana, sudije su sebi i svim uključenim stranama uštedele kritično pitanje - ko bi ga priveo na izdržavanje kazne“, dodaje Hez-Kaljani. Ona napominje da visoki predstavnik sada može da se pozove na činjenicu da će se kršenje Ustava, kao i njegovih Bonskih ovlašćanje, sankcionisati.

„Takođe je bilo pokušaja političkog uticaja koji su dolazili iz Srbije, Hrvatske i Mađarske kako bi se uticalo na rad suda“, napominje Sarah Hez-Kaljani iz Fondacije Fridrih Ebert bliske nemačkom SPD-u.

Štefan Rabe, direktor predstavništva Fondacije Konrad Adenauer u BiH smatra da prvostepena presuda u procesu protiv predsednika RS Milorada Dodika „predstavlja pravno razjašnjenje u institucionalnom sporu i zato je od suštinskog značaja za BiH“.

Rabe podseća da na prvostepenu presudu postoji mogućnost žalbe i da bi njeno potvrđivanje u drugostepenoj, pravosnažnoj presudi, značilo povlačenje Milorada Dodika iz politike.

„Atmosfera je napeta. Pozadina sudskog postupka je institucionalni sukob koji se odnosi na nepoštovanje odluka visokog predstavnika i Ustavnog suda BiH. Očigledno je da to dovodi u pitanje funkcionisanje države.“

Nezavisnost pravosuđa i prihvatanje sudskih odluka su „srž vladavine prava i temeljni stub podele vlasti u državi“, kaže za DW Rabe, iz Fondacije Konrad Adenauer, bliske nemačkoj partiji CDU.

Posledice po bezbednost

SIPA (Državna agencija za istrage i zaštitu) i Tužilaštvo BiH obavešteni su o pretnjama koje su, uoči presude Dodiku, upućene sutkinji Seni Uzunović. Reč je o dvojici muškaraca na čijoj se identifikaciji radi, prenose mediji.

Iz RS su uoči presude stizale najave radikalnih mera, od obustavljanja saradnje s institucijama BiH i povratka „izvornom“ Dejtonskom sporazumu, do samostalnosti RS i konfederacije sa Srbijom. Dodik je za ukidanje nadležnosti SIPA koja je zadužena za sprovođenje zakona na čitavoj teritoriji BiH, kao i za ukidanje nadležnosti Tužilaštva i Suda BiH.

I ranije su najavljivane slične mere, ali je do sada sve ostalo na rečima. Državni sud, Tužilaštvo BiH i bezbednosne agencije na nivou države formirani su tokom višegodišnjih reformi, uz potvrdu svih nivoa vlasti u BiH, i ne mogu da budu ukinute unilateralnim odlukama.

Najave iz RS, u entitetu Federacija BiH tumače se kao pokušaj rušenja države, zbog čega su podignute mere bezbednosti. Federalni ministar unutrašnjih poslova Ramo Isak u reakcijama iz RS prepoznaje elemente „državnog udara“ i najavljuje hapšenje onih koji bi to pokušali, prenose sarajevski mediji.

Uoči presude, štab NATO u Sarajevu i Eufor saopštili su da neće dozvoliti destabilizaciju BiH i da su spremni da reaguju ako bude potrebno.

Stručnjak za pitanja bezbednosti Vladimir Vučković smatra da BiH „nema ljudske ni materijalne potencijale za ozbiljne sukobe“ i podseća da mir garantuju međunarodni akteri, uključujući SAD, Rusiju, EU, Nemačku i Veliku Britaniju. On za DW ocenjuje da su kapaciteti Eufora dovoljni da obezbede mir u BiH.

Mađarski specijalci u bazama Policije RS

U Bosnu i Hercegovinu u međuvremenu je stiglo oko 300 mađarskih „specijalaca“ (pripadnika antiterorističkih jedinica) koji su raspoređeni po bazama Policije RS, a na osnovu Dodikovog dogovora s Viktorom Orbanom. Poseta specijalaca je najavljena i morala je da bude odobrena u institucijama države BiH.

Visoki predstavnik Kristijan Šmit razgovarao je u sredu (26. februar) s komandantom štaba NATO Metjuom Valasom o bezbednosnoj situaciji.

Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIC) raspravljao je o slučaju Dodik i pozvao na poštovanje nezavisnosti pravosuđa. Potvrđena je podrška teritorijalnom integritetu BiH kao suverene države s dva entiteta i distriktom Brčko. „BiH nije predmet pregovora“, rekao je visoki predstavnik Kristijan Šmit.

Geneza sukoba RS i visokog predstavnika

Zvaničnici RS, predvođeni Dodikom, ne priznaju Kristijana Šmita kao legalnog visokog predstavnika. Ističu da nije potvrđen od strane Saveta bezbednosti UN. OHR, međutim, ističe da Savet bezbednosti UN ne vrši formalno imenovanje visokih predstavnika, već da to čini Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira, u skladu s ranijim rezolucijama UN.

Shodno Okvirnom sporazumu za mir, visoki predstavnik ima ovlašćenja za nametanje zakona i smenjivanje zvaničnika koji ne poštuju Dejtonski sporazum. Proteklih decenija odluke visokih predstavnika imale su ključnu ulogu u stabilizaciji BiH.

U fokusu – distrikt Brčko

Nakon najava „radikalnih mera“ od strane RS, supervizor za Brčko Luis Krišok upozorava da bi ugrožavanje ustavnog poretka BiH moglo da dovede do „preispitivanja Konačne arbitražne odluke za Brčko“. U eventualnom scenariju secesije RS, Brčko su neki mediji ranije spominjali kao potencijalno krizno žarište.

Kako pregovarači u Dejtonu 1995. godine nisu mogli da se dogovore kojem će entitetu pripasti Brčko, arbitražnim procesom utvrđeno je da Brčko bude distrikt u sastavu BiH koji u teritorijalno-administrativnom smislu preseca RS na dva dela.

Profesor ustavnog prava iz RS Goran Marković upozorenje supervizora Krišoka vidi kao „pritisak na RS“. „Tako je implicitno izgledna mogućnost da distrikt Brčko bude dodeljen Federaciji, čime bi se stvorio presedan na koji bi se kasnije bilo ko mogao pozvati s ciljem izmena Dejtonskog sporazuma“, kaže Marković za DW.

Dok politička kriza izazvana nepoštovanjem odluka visokog predstavnika i Ustavnog suda BiH od strane RS poprima dramatične razmere, uz sve ozbiljnije izjave domaćih i međunarodnih aktera, započeo je žalbeni proces nakon kojeg bi Apelaciono odeljenje Suda BiH trebalo da donese pravosnažnu presudu u procesu protiv Milorada Dodika i Miloša Lukića. Žalbeni proces bi, prema medijima u BiH, mogao da traje do godinu dana. To će biti važan ispit za pravosuđe BiH i njegovu sposobnost da primenjuje zakone, bez obzira na političke pritiske.