Mihael Šumaher, jedan od najboljih vozača Formule 1 svih vremena

Mihael Šumaher (drugi s leva) rođen je 3. januara 1969. Trkačku karijeru počeo je u kartingu. Sa 12 godina dobio je vozačku dozvolu za taj sport. Osvojio je niz titula nemačkog i evropskog prvaka, pre nego što je 1987. prešao na automobilske trke. Ostao je i posle toga veran kartingu – na kućnoj stazi obučavao je brata Ralfa, koji je kasnije takođe postao vozač Formule 1.

Mihael Šumaher je 1991. nastupio za tim Džordan, koji je osnovao Edi Džordan. Učestvovao je u jednoj jedinoj trci za Veliku nagradu Belgije na stazi Spa-Frankoršam. Problemi sa menjačem su dvadesetdvogodišnjeg Šumahera prinudili da odustane već posle prvog kruga.

To ga nije obeshrabrilo. Iste godine učestvuje na još pet trka Formule 1, pošto je potpisao ugovor sa Benetonom. Osvaja četiri boda i u sezoni 1991. plasirao se na 14. mesto.

Godinu dana posle debitantske trke osvojio je upravo Veliku nagradu Belgije na stazi Spa-Frankoršam. Kasnije će tu stazu označiti kao omiljenu. Ovde mu pomaže Britanac Najdžel Mensel (levo) da podigne trofej. Nejdžel će postati šampion 1992. Šumaher završava sezonu na trećem mestu, sa 53 boda.

Samo dve godine kasnije, Šumaher je ostavio sve konkurente iza sebe. Ali, godina 1994. nije pod srećnom zvezdom. U Imoli su izgubili život Ajrton Sena i Roland Racenberger. Na kraju sezone, u Adelejdu u Australiji, Šumaher je s timom Benetona proslavio prvu titulu. Godine 1995. tu titulu je i odbranio.

Mihael Šumaher prešao je u tim Ferarija 1996. Neko vreme nije imao uspeha, ali su potom usledile najuspešnije godine. Za „Skuderiju Ferari“ je između 2000. i 2004. osvojio pet uzastopnih šampionskih titula. Ferari je od titule Džodija Šektera 1979. čekao na osvajanje titule u trkama Formule 1.

Mihael Šumaher je ponekad prekoračivao granice dozvoljenog. U poslednjoj trci 1997. namerno je udario bolid Kanađanina Žaka Vilneva, koji je pokušavao da ga pretekne. Šumaher je tako oštetio svoje vozilo i morao je da odustane, a Vilnev je nastavio i osvojio četiri boda. To mu je bilo dovoljno za titulu svetskog prvaka.

U Šangaju, 1. oktobra 2006, Mihael Šumaher je izvojevao 91. pobedu u Formuli 1. To je ostao njegov poslednji trijumf. Na kraju sezone se Šumaher, kojem je tada bilo 37 godina, oprostio od Formule 1. Te sezone je zauzeo drugo mesto. Već sledeće godine počeo je da radi kao savetnik kod Ferarija.

Fin rad nogom nije pokazivao samo na pedali za gas, već i na fudbalskom terenu. Navijač je fudbalskog kluba Keln, a i sam je bio dobar fudbaler. Pokazao je da je vešt sa loptom u brojnim revijalnim utakmicama. Za vreme božićnih praznika u svojoj kući u norveškom Trisilu, on je čak trenirao s tamošnjim trećeligašem i igrao za njega.

Od 2008. Šumaher se posvetio i motociklističkom hobiju, učestvujući i na trkama. Već 2009. je u španskoj Kartaheni imao težak pad sa motocikla. Slomio je jedan vratni pršljen i zadobio teške povrede glave. Tako je propao njegov planirani povratak u Formulu 1 – brazilski vozač Felipe Masa se povredio i bilo je dogovoreno da ga Šumaher zameni.

Šumaher se 2010. vraća u trke Formule 1 kao vozač Mercedesa. U Valensiji je sa 43 godine osvojio treće mesto i to mu je ostao najbolji rezultat. Posle završene sezone 2012, Šumaher se i konačno oprostio od Formule 1.

Tog 29. decembra 2013. na skijanju u francuskim Alpima, Šumaher je imao težak pad. Glavom je udario u stenu. Uprkos tome što je nosio kacigu, zadobio je teške povrede glave. Posle više operacija objavljeno je da je od juna 2014. pri svesti. Njeguju ga u njegovoj kući u Švajcarskoj. Nema tačnih podataka o njegovom zdravstvenom stanju.

„Mihael nas je uvek štitio, sada mi štitimo Mihaela“, rekla je njegova supruga Korina (na fotografiji iz 2001.) u dokumentarnom filmu snimljenom za Netfliks 2021. „Živimo u kući, dajemo mu terapije, činimo sve da Mihaelu bude dobro i da oseti našu porodičnu privrženost“. I još je rekla: „Mihael svima nedostaje. Ali, Mihael je tu, na drugi način, ali je tu. I to nam svima daje snagu.“