Mađarske sudije otvoreno se bore za nezavisno pravosuđe

Adrijen Laklo trenutno je jedna od najpoznatijih pravnica u Mađarskoj. Postala je poznata krajem novembra 2024. kada je, nakon 24 godine rada kao sutkinja, u javnoj objavi na Fejsbuku izjavila da nema drugog izbora osim da napusti sudijsku profesiju.

U mađarskom pravosudnom sistemu već dugo tinja nezadovoljstvo, što je u zemlji dobro poznato. Međutim, sukobi retko izlaze u javnost. Da neko govori tako otvoreno kao Laklo, veoma je neuobičajeno. Ipak, ovih dana ona nije sama.

Krajem februara, pred Ministarstvom pravde na centralnom Košutovom trgu u Budimpešti, stotine sutkinja i sudija protestovalo je zajedno sa članovima svojih porodica, kao i pristalicama. Tako nešto nikada ranije nije viđeno u Mađarskoj. A ni u Evropi nije često – poslednji sličan slučaj dogodio se pre nekoliko godina u Poljskoj.

Sudije su izašle na ulice kako bi se borile za nezavisnost pravosuđa. Osim toga, zahtevali su povećanje plata, budući da su mađarski pravosudni službenici među najslabije plaćenim u Evropi.

Ove subote (15.marta) opet su hiljade građana, među kojima i mnoge sudije, protestovale protiv Orbanove vlasti. Mađarski premijer je protivnike vlade i one koje, po njemu, plaćaju „strane agencije“, nazvao „stenicama“ kojih će se rešiti tokom „prolećnog čišćenja“, koje je najavio ranije.

Spisak „problematičnih“ sudija?

Danas je potrebna velika hrabrost da bi se u Mađarskoj izašlo na ulicu protiv sistema premijera Viktora Orbana, jer to znači rizikovati posao i karijeru. Međutim, za sudije je situacija bila još teža. Poznati i posebno agresivni provladin novinar, Orbanov prijatelj Žolt Bajer, pred proteste je pozvao na sastavljanje spiska s imenima svih sudija koji bi učestvovali u demonstracijama.

Adrijen Laklo bila je među tim demonstrantima. Uprkos tom pozivu na pravljenje „spiskova“, veliki broj hrabrih ljudi izašao je na ulice. To, prema njenim rečima, pokazuje koliki je stepen nezadovoljstva među 2.600 sudija u Mađarskoj.

„Poznajem mnoge koji misle kao ja, ali pokušavaju da se ponašaju kao da rade u vakuumu. To je njihov posao, vole ga i nastoje da opstanu“, kaže Laklo.

I sama je, kaže, godinama vodila sama sa sobom borbu pre nego što je istupila u javnost. Prvi put je osetila da nešto nije u redu 2012, onda kada je Orbanova vlada prinudno penzionisala sudije.

Stotine iskusnih sudija starosti između 62 i 70 godina, koji su zauzimali vodeće pozicije, tada su isterani iz sudova. „To je stvorilo nesigurnost u institucijama, a mlađi sudije su nagrađeni preuzimanjem tih funkcija“, kaže.

Iako je Orbanova vlada pod pritiskom institucija Evropske unije već 2013. ukinula tu odredbu, mnoge penzionisane sudije nisu se vratile na svoje ranije pozicije, jer je za mnoge već bilo prekasno. „Dakle, vlada je postigla svoj cilj“, kaže Laklo.

Nedostatak stručnosti i iskustva

Od tada, a posebno u poslednjih pet do šest godina, pritisak na sudove se, kako kaže bivša sutkinja, znatno povećao. Taj pritisak nije očigledan: ne dešava se da neko direktno nazove sudiju u nekom osetljivom procesu i kaže mu šta da radi. Umesto toga, „neposlušni“ ne napreduju u karijeri. „Ko donosi odluke koje odgovaraju vladi, brže napreduje.“

Kao jasan primer, Laklo navodi Kuriju, Vrhovni sud Mađarske. Tamo, kaže, ima mnogo sudija koji nemaju potrebnu stručnost i radno iskustvo. Na primer, predsednik Kurije imenovan je uprkos tome što nikada nije radio kao sudija, dakle, na političkoj osnovi. To se, prema njenim rečima, odražava i na njegov rad.

Kako Orban i njegov aparat koriste poslušno pravosuđe, uključujući institucije poput Vrhovnog suda, pokazuje primer jednog medijskog procesa iz prošle godine: tada je direktor austrijskog trgovinskog lanca Špar za stručni list Lebensmitelcajtung rekao da mu je Viktor Orban sugerisao da u vodeće strukture mađarske podružnice Špara uključi jednog svog rođaka. Mnogi mađarski mediji preneli su taj članak.

Nakon toga, premijer je tužio sve mađarske medije koji su o tome izveštavali, ali je izgubio na prvom stepenu. Međutim, nakon žalbe, dve novine su izgubile proces pred Vrhovnim sudom. Obrazloženje: mediji su morali da provere da li je tvrdnja direktora Špara istinita.

Još 2020. u zakon je uneta odredba prema kojoj niži sudovi mogu odstupiti od odluka Kurije samo uz posebno obrazloženje.

Međunarodna podrška

Neizvesno je da li će prvi javni protest mađarskih sudija doneti promene u pravosudnom sistemu. Ipak, protestni pokret već ima široku međunarodnu podršku. Tako je, na primer, na demonstracijama krajem februara govorio i predsednik Međunarodnog udruženja sudija, hrvatski pravnik Đuro Sesa. Zbog sporova oko nedostataka u mađarskom pravosuđu, EU je već neko vreme zamrzla finansijska sredstva namenjena Mađarskoj.

Adrijen Laklo zaključuje: „Pravna država u Mađarskoj više ne postoji kada je reč o pravosuđu, jer je organizaciona nezavisnost sudstva ukinuta. Čak je i individualna nezavisnost sudija ozbiljno ugrožena. A to znači da bez nezavisnog pravosuđa ne postoji zaštitni mehanizam za građane Mađarske.“

Lično, Adrijen Laklo je srećna što sada može da radi kao advokatkinja. Ne boji se ni kleveta protiv sebe ili svoje porodice. Ipak, advokatura je za nju samo zamena za ono što je zapravo želela da radi. „Biti sudija bio je moj posao iz snova i volela bih da sam kao sudija otišla u penziju. Ali, to više nije bilo moguće.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku