Manje kupuju, traže popuste: nemački potrošači su pesimisti

Potrošači u Nemačkoj su još skeptičniji u pogledu svoje ekonomske situacije nego što su bili pre godinu dana. U anketi koju je sprovela Bostonska konsalting grupa (BCG), 62 odsto ljudi u Nemačkoj izjavilo je da ekonomsku situaciju smatra negativnom. To je deset odsto više nego prošle godine.

Bilo je još skeptičnijih procena u Evropi, npr. u Francuskoj i Velikoj Britaniji – s preko 70 odsto u svakoj od te dve zemlje. U Skandinaviji je, međutim, takvih samo 36 procenata. Bostonska konsultantska grupa anketirala je 16.000 potrošača u devet evropskih zemalja.

Dve trećine potrošača u Nemačkoj takođe je izrazilo nezadovoljstvo zbog političke klime. Pored toga, skoro trećina ljudi zabrinuta je zbog svoje lične finansijske situacije – u poređenju sa samo 25 odsto koliko ih je bilo prošle godine. Uprkos padu stope inflacije, 70 odsto ispitanika u Nemačkoj strahuje od daljeg rasta cena.

Žele više da uštede

Rezultat svega toga često je želja da se više uštedi prilikom kupovine i da se traga za popustima: 39 odsto Nemaca reklo je da želi da uštedi dodatni prihod – što je više nego u bilo kojoj drugoj zemlji u kojoj je sprovedena anketa.

Samo je hrana to na šta su Nemci povećali svoju potrošnju, što je uglavnom bilo zbog inflacije. U svim ostalim grupama proizvoda, obavljene ili planirane kupovine su smanjene. Odeća i nameštaj su posebno pogođeni. Spontane kupovine su manje česte. Umesto toga, oni ciljano traže popuste. U zavisnosti od kategorije proizvoda, između 60 i 75 odsto nemačkih potrošača spremno je da pređe na druge brendove zbog toga što su jeftiniji.

Cena je važnija od brenda

Generalno, odnos cene i kvaliteta i dalje igra odlučujuću ulogu u Nemačkoj. Kriterijumi kao što su regionalnost ili održivost obično se rangiraju niže. Oni gube značajno gube na važnosti čim razlika u ceni postane prevelika.

Samo 16 procenata ljudi u Nemačkoj bilo bi spremno da plati premiju za klimatski prihvatljivije proizvode, što je pad od četiri odsto u odnosu na prethodnu godinu. „Cena pobeđuje brend, korist pobeđuje imidž – taj mehanizam trenutno oblikuje mnoge odluke prilikom kupovine“, kaže Karin fon Funk, ekspertkinja za robu široke potrošnje u BCG.

Rizici zbog američkih carina

Geopolitički rizici, s druge strane, ne igraju neku posebno značajnu ulogu u percepciji evropskih potrošača. Iako se anketa, koja je sprovedena početkom aprila, poklopila s najavom američke vlade o povećanju carina, to je bio razlog za zabrinutost kod manje od trećine anketiranih Evropljana.

„Potrošači se fokusiraju na vidljiva povećanja cena i manje obraćaju pažnju na to koliko snažno trgovinski sukobi utiču na cene i ponudu“, rekla je Fon Funk.

Inflacija niža od planirane

U maju je stopa inflacije u 20 zemalja evrozone pala na 1,9 odsto, prema početnoj proceni Evrostata, statističkog zavoda Evropske unije. To znači da inflacija u evrozoni ne samo da je na najnižem nivou od septembra 2024, već je čak i ispod cilja inflacije Evropske centralne banke (ECB) od dva procenta.

Zbog pada stope inflacije monetarne vlasti oko predsednice ECB Kristin Lagard prešle su na kurs smanjenja kamatnih stopa sredinom 2024. Otada su ključne kamatne stope osam puta smanjene – poslednji put prošle nedelje. Kamatna stopa na depozite, koja je referentna na finansijskom tržištu, a važna je i za štediše, sada je na 2,0 procenta.