Lome se koplja oko Vinetua

Karl Maj (1842-1912) ovakve dane za svog omiljenog junaka Vinetua verovatno nije mogao ni da sanja. Poznato je da čuveni pisac opisivao Divlji zapad pre nego što je kročio u Ameriku. Vinetu je recimo poglavica Apača, a opisan je kao Sijuks iz prerije. I inače, knjige na kojima su odrasle generacije Nemaca obiluju klišeima.

Ali, sada je prvi put neka knjiga povučena iz prodaje nakon protesta zbog „kulturnog prisvajanja“ i čak rasizma. Istini za volju, knjigu nije napisao Karl Maj, već su u pitanju dve knjižice koje prate novi film „Mladi poglavica Vinetu“, a koje su naravno inspirisane Majevim romanima.

Film i knjige su kritikovani zbog klišea, pa je izdavač „Ravensburger“, poznat pre svega po društvenim igrama i slagalicama, ove sedmice odlučio da povuče dve knjige iz prodaje i izvini se.

Ali, onda se izdavač našao na meti još žešćih kritika što je povukao knjige. U raspravu su se uključile novine, političari, aktivisti.

„Kao dete sam obožavao knjige Karla Maja, posebno Vinetua“, napisao je na Tviteru bivši nemački vicekancelar Zigmar Gabrijel. „To me nije načinilo rasistom, kao što to nisu ni Tom Sojer i Haklberi Fin. Zato Vinetu ostaje na polici za moju decu. I film ćemo isto gledati.“

Samo viču vuvuvuvu

Film za decu „Mladi poglavica Vinetu“ stigao је u bioskope ovog avgusta i sa nekih 40.000 gledalaca do sada nije baš postao hit. Možda ova debata to promeni.

Kako se navodi u kratkoj kritici portala cinema.de, „odavno je dokazano da klišei Karla Maja o plemenitim divljacima nemaju baš veze sa istorijskim realnostima. Osim toga, to što se nemačke glumice i glumci prerušavaju u indigene Amerikance kako bi glumili Indijance zvuči kao težak slučaj kulturnog prisvajanja.“

„Ali onaj ko ne mari toliko za političku korektnost moći će da uživa u uspelom avanturističkom filmu koji donosi humor i uzbuđenje primerene uzrastu publike“, dodaje se u kritici.

Iako se niko ni pre nije zanosio da je svet iz fantazije Karla Maj previše realan, aktivisti kažu da to ipak ostavlja posledice i hrani predrasude. Karen Kvasni, predsednica Udruženja američkih starosedelaca u Nemačkoj, kritikovala je film.

„Kod nas se uvek vide samo vigvami, kožna odeća, nakit od pera i taj odvratni indijanski krik“, rekla je ona za Dojčlandfunk kultur. „Stalno to: vuvuvuvu. Kad smo ovde imali goste iz SAD koji su došli u nošnji, odrasli ljudi su prolazili pored nas i vikali vuvuvuvu. A takav usklik nikad nije postojao.“

Na takve kritike je reagovao i izdavač rečima da ne žele da „reprodukuju i šire banalne klišee, iako cene osnovnu ideju prijateljstva koja je predstavljena kod Vinetua“.

Većina Nemaca uz Vinetua

Posebno se u odbranu Vinetua upustio tabloid Bild. Oni su pozvali glumicu Uši Glas koja je 1966. igrala glavnu ulogu u filmu „Vinetu i Apanači“: „Treba prestati s pokušajima da se po svaku cenu nađe razlog da se nešto kritikuje“, rekla je ona.

Bild objavljuje i reprezentativnu anketu prema kojoj 68 odsto Nemaca misli da je povlačenje knjiga greška, a samo 13 odsto podržava potez.

Društvo „Karla Maja“ i Fondacija „Karla Maja“ sastavili su otvoreno pismo i pokrenuli peticiju za spas Vinetua. U pismu navode da je Maj svakako bio dete svog vremena, a to vreme je bilo kolonijalno, da su neki tekstovi sadržali etničke stereotipe.

„Posebnost Karla Maja je u tome što u njegovom predstavljanju Divljeg Zapada od početka postoji simpatija pripovedača za indigeno stanovništvo koje pati“, navodi se.

Levo-liberali list Tagescajtung primećuje da su mnogi Nemci rasli uz Vinetua i da ne moraju sada da zaborave svoje dečije snove. „Ali nije u redu da se obožavanje Vinetua nastavi kao da kritika nema baš nikakve veze sa borbom za pravedniji svet“, zaključuje list.

nr (dw, dpa, bild, taz)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.