Kosovski film u trci za Oskara: Snaga žene posle rata

Fahrije Hoti se kradom penje u zadnji deo kamiona Ujedinjenih nacija. Mlada žena tamo žurno otvara rajsferšlus na beloj vreći. U njoj su delovi tela iz masovne grobnice. Smrad je užasan. Iz kamiona je ubrzo isteruje službenik UN…

Fahrije je glavni lik u kosovskom filmu „Košnica“ (Zgjoi), jednom od 15 koji su se našli u užem izboru za Oskara u kategoriji Najbolji međunarodni film. Fahrije zaista postoji, ona je jedna od 140 žena iz Kruše, „sela udovica“. Muževe su izgubile tokom rata na Kosovu. Otele su ih srpske snage u martu 1999, nakon početka bombardovanja NATO. Mnogi su ubijeni, a 63 od 241 evidentirane žrtve još uvek se vode kao nestale.

Fahrije danas ima 53 godine i na Kosovu je smatraju heroinom. Zadruga „Kruša“ koju je ona osnovala, obezbedila je egzistenciju i njoj i ženama koje dele njenu sudbinu. Ajvar koji proizvode prodaje se na Kosovu, a odnedavno i u Nemačkoj i Švajcarskoj.

„Prvobitno sam htela da snimim film o zadruzi, ali kada sam upoznala Fahrije, shvatila sam da film mora biti o njoj“, kaže za DW rediteljka Blerta Bašoli. „Zadivila me njena ličnost, način na koji govori, njena vizija poslovanja i to koliko je originalna u prevladavanju izazova. Ona je za mene superheroj“, kaže Bašoli.

Prezir patrijarhalne sredine

Tokom 90 minuta filma kamera je sve vreme blizu glavne junakinje. Kosovsko-albanska glumica Ilka Gaši, koja tumači lik Fahrije, igra mladu ženu – snažnu spolja, ali krhku iznutra. Pre dvadeset godina je na Kosovu, naročito u selima, teško bilo i zamisliti žene koje se brinu same o sebi. Ona se međutim na to usudila, uprkos svemu. Zato su je pratile glasine i prezir patrijarhalne seoske sredine, smatrana je „kurvom“.

Neke scene u filmu podsećaju na vestern – samo što tu nije Džon Vejn koji pred salunom vezuje svog konja i privlači pažnju svih, reč je o Fahrije koja ispred seoske kafane parkira automobil. Usudila se da sama vozi. Neko je bacio kamen i razbio staklo na autu, ali Fahrije se ne krije. Nastavlja dalje, čak i kada je vređaju.

Odrastanje uz vesterne

Vesterni su bili omiljeni filmovi Blerte Bašoli kada je bila mala. Gledala ih je sa ocem. „Sviđali su mu se, jer su imali izražajne slike, a malo reči. Tako je mogao da se koncentriše na film, bez da stalno mora da prati titlove“, priseća se 39-godišnja rediteljka u razgovoru za DW.

Bašoli je upisala Filmsku akademiju u Prištini 2001, kada je imala 18 godina. Pet godina kasnije prvi put je skrenula pažnju na sebe kratkim dokumentarnim filmom „Ogledalo, ogledalo“. Tema je bila: erotizovana slika žena na televiziji u posleratnom Kosovu. Njena kratkometražna komedija „Lena i ja“ 2011. je dobila nagradu na festivalu „First Run“ u Njujorku.

Do sada 16 nagrada za film

„Košnica“ je Bašolin prvi dugometražni film. Ta koprodukcija Švajcarske, Albanije i Severne Makedonije do sada je osvojila čak 16 nagrada, uključujući i tri na festivalu u Sandensu, gde je premijerno prikazana. To je jedini film sa Zapadnog Balkana koji je ove godine ušao u uži izbor za nagradu Američke filmske akademije.

Bašoli u filmu namerno izostavlja scene koje su se dogodile pravoj Fahrije tokom rata. Ne vidimo kako Fahrije gleda srpske paravojne formacije dok zatvaraju stanovnike Kruše u džamiju, niti kako srpski vojnik drmusa njenog tromesečnog sina, pre nego što im dozvole da, u zamenu za novac, ona i njena deca pobegnu u Albaniju. „U filmu nije reč o ženama žrtvama rata, već o njihovoj beskrajnoj snazi“, kaže rediteljka.

„Dok sam radila na filmu, često sam razmišljala o Fahrije. Nakon što su borbe okončane, ona se vratila u svoje selo s dvoje male dece i tamo pronašla srušenu kuću. Muž joj je nestao. Morala je da se brine o deci – a svi muškarci u selu su bili protiv nje. Njena snaga me je motivisala da uradim ovaj film, uprkos mnogim problemima“, kaže rediteljka Bašoli, inače i sama majka dvoje dece. „Fahrije je ustajala posle svakog pada, i ti ćeš isto tako, govorila sam sama sebi – završićeš ovaj film.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.