Kosovo rizikuje da bude posmatrano kao „neuspela država“

Birači su glasali još 9. februara, ali na Kosovu sve do danas ne postoje ni funkcionalan parlament, a ni vlada. Novoizabrani poslanici sastajali su se u Prištini već 54 puta, ali konstitutivna sednica skupštine svaki put je propala – poslednji put u subotu 26. jula.

Poslanici će moći ponovo da pokušaju tek 8. avgusta, ali pitanje je da li će i tada biti uspešni. Aktuelni premijer, Aljbin Kurti, uporno odbija da predloži novog kandidata za predsednika parlamenta, nekog ko bi bio prihvatljiv većini poslanika.

Kandidatkinju koju je predložila Kurtijeva stranka Samoopredeljenje, ministarku pravde Aljbuljenu Hadžiju, njeni protivnici smatraju previše stranački orijentisanom i nedovoljno neutralnom, pa je do sada njena kandidatura svaki put odbijana. A prema Ustavu (član 67), parlament bez predsednika ne može da se konstituiše, niti može da se počne sa formiranjem vlade.

Pobednik izbora bez parlamentarne većine

Pobednici poslednjih parlamentarnih izbora bili su Aljbin Kurti i njegovo Samoopredeljenje. On je kao premijer prethodno vladao četiri godine sa apsolutnom većinom. Međutim, na izborima 9. februara osvojio je 42,3 odsto glasova i dobio samo 48 od 120 mesta – premalo da ponovo samostalno formira vladu.

Nijedna od ostalih glavnih kosovskih stranaka – Demokratska stranka (PDK) i Demokratska liga (LDK) – nisu spremne da uđu u koaliciju sa Kurtijem. Ali ni one nemaju dovoljnu većinu da formiraju vladu. Ta pat pozicija dovela je Kosovo u ćorsokak iz kojeg ne uspeva da pronađe izlaz. Dok se ne formira nova vlada, Kurti nastavlja da obavlja funkciju vršioca dužnosti premijera.

Hekuran Murati, bivši ministar finansija i istaknuti poslanik Samoopredeljenja, optužuje opoziciju da blokira konstituisanje parlamenta: „Ono što im birači nisu dali na izborima, opozicione stranke pokušavaju da uzmu za sebe kroz manevre blokiranja“, ocenio je nakon poslednjeg pokušaja konstituisanja skupštine.

PDK, koja je na izborima osvojila 20,9 odsto i tako postala druga po snazi stranka u parlamentu, situaciju opisuje kao „državni neuspeh“ i za to krivi Kurtija: „Nema pokušaja da se pronađe rešenje, nema sagledavanja posledica, nema saosećanja za stanovništvo – uprkos jasnoj preporuci Ustavnog suda da se kompromis pronađe i poverenje povrati“, rekao je lider PDK Memlji Krasnići.

Zabrinuti glasovi iz inostranstva

Advokat i politički ekspert Bljerim Burjani kritikuje ponašanje svih stranaka. One gledaju samo sopstvene interese, a ne interese birača, kaže Burjani za DW. „Nijedna strana ne može da se oseća prijatno u trenutnoj situaciji. Mandat pripada samim poslanicima i oni bi mogli, ako bi za to imali volju, da doprinesu rešenju – ali ostaju lojalni svojim strankama.“

Predstavnici Evropske unije i ambasadori tzv. zemalja Kvinte – SAD, Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Italije – takođe sve više izražavaju zabrinutost. Ambasada SAD u Prištini pozvala je sve strane da postignu dogovor: „Ova aktuelna blokada odlaže napredak Kosova i ugrožava integritet njegovih teško stečenih institucija“, navodi se u saopštenju i dodaje da „kosovski narod očekuje od svojih političkih lidera da deluju u najboljem interesu zemlje“.

Nemački ambasador u Prištini, Jern Rode, izjavio je: „Građani su glasali 9. februara – a sada je prošlo skoro šest meseci. Sramota je što parlament još nije konstituisan.“

Stručnjak za pravo Ehat Miftaraj iz Kosovskog pravnog instituta (KLI) takođe kritikuje to što parlament još nije uspeo da se konstituiše. To, kaže, ima dalekosežne posledice: „Nedostaje parlamentarna kontrola nad vladom, a mnoge nezavisne institucije nisu u mogućnosti da deluju, jer su mandati članova njihovih upravnih odbora istekli. Do kraja godine, broj tih blokiranih institucija mogao bi enormno da se poveća. To u velikoj meri parališe demokratsko funkcionisanje ustavnih institucija.“

Prema mišljenju Miftaraja, ako se blokada nastavi, Kosovo rizikuje da bude posmatrano kao „neuspela država kojoj nedostaje politička volja da održi ustavni poredak“.

Protest civilnog društva

Politički zastoj podstakao je i civilno društvo na akciju. Nevladine organizacije protestuju ispred parlamenta još od 15. aprila, od onda kada su propali prvi pokušaji konstituisanja. One zahtevaju formiranje funkcionalnih institucija. Aktivista Eugen Cakoli iz Demokratskog instituta Kosova i portparol preko 50 nevladinih organizacija, kaže: „Dižemo glas kada je država blokirana i kada politički predstavnici – bilo da su vlada ili opozicija – ne obavljaju svoje funkcije.“

Cakoli za blokadu prvenstveno krivi pobednika izbora – Kurtija. „U situaciji kad nema većine, svako sistematsko odbacivanje dijaloga i bilo koje formule rešenja, deo je blokade – bez obzira na političku ulogu ili poziciju koju neko zauzima.“

Neuspela država?

Kosovo je najmlađa država u Evropi. Bivša srpska pokrajina proglasila je punu nezavisnost 2008. i otada funkcioniše kao parlamentarna republika. Ustav takođe priznaje nacionalne manjine, uključujući i kosovske Srbe koje predstavlja Srpska lista – stranka koju, kako to ocenjuju albanski političari, kontroliše predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Nijedna albanska stranka trenutno nije spremna da sarađuje sa Srpskom listom, iako ta stranka ima pravo na deset poslaničkih mesta.

Pravni stručnjak Ehat Miftaraj ukazuje da Kosovo zbog blokade zaostaje za regionom u procesu evrointegracija. „Kosovo je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja nije ratifikovala neophodne sporazume za sprovođenje instrumenata Plana rasta EU. Uprkos velikodušnim obećanjima EU – preko 880 miliona evra za period 2024–2027 – Kosovo ne može da pristupi tim sredstvima, jer nema ni parlament, ni vladu“, ukazuje Miftaraj.

Kosovo je i jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi. Od 2011. godine, oko dvanaest odsto stanovnika je emigriralo.