Kosovo: Parlamentarna telenovela u Hičkokovom stilu

Balkanska država koja se još uvek bori da je priznaju Srbija, ali i neke zemlje Evropske unije, bez vlade je više od tri meseca nakon izbora i to bi moglo da je košta hitno potrebnih sredstava za razvoj, izveštava nemačka agencija iz Prištine.

Početkom februara, vladajuća stranka „Samoopredeljenje“ pobedila je na parlamentarnim izborima sa 42 odsto glasova – i tako izgubila apsolutnu većinu. Otada je, kako ocenjuje KNA, proces postao farsa: parlament u glavnom gradu, Prištini, sastaje se svakih 48 sati na konstitutivnoj sednici. Cilj je izbor predsednika parlamenta – što je preduslov za formiranje vlade.

Dva razloga za zabrinutost

Opozicija, međutim, bojkotuje kandidatkinju vladajuće stranke, 38-godišnju bivšu ministarku pravde Aljbuljenu Hadžiju – na veliko negodovanje aktuelnog premijera Aljbina Kurtija. On i opozicija međusobno se optužuju za zastoj.

„Samoopredeljenje želi da po svaku cenu drži Kosovo u institucionalnoj krizi“, besni Memlji Krasnići iz drugoplasirane Demokratske stranke.

Pre dve nedelje, intervenisala je i predsednica Kosovo Vjosa Osmani, ali čak ni krizni sastanak na kojem je okupila vladine i opozicione političare nije doneo očekivani proboj.

Posmatrači su uznemireni iz dva razloga, prenosi nemačka agencija i ocenjuje da bi, kao prvo, politička kriza mogla da dovede do toga da zvanični Beograd oseti da su mu stavovi opravdani. KNA u izveštaju podseća da Vlada Srbije, uprkos proglašenju nezavisnosti 2008. godine, i dalje smatra da je Kosovo srpska teritorija.

Drugo, Kosovo je jedna od najsiromašnijih država u Evropi. Bez održive vlade, zemlja bi mogla da propusti važna sredstva iz plana rasta EU za Zapadni Balkan. Prema izveštajima medija, u pitanju je više od 880 miliona evra kredita i finansiranja.

„Deo evropske porodice“

„Kosovo je deo evropske porodice, ali nema prečica do članstva u EU“, upozorila je tokom nedavne posete Prištini šefica diplomatije Evropske unije Kaja Kalas. Ona je pozvala kosovske političare da preduzmu akciju, kako u pogledu dijaloga sa Srbijom, tako i u vezi s pomoći EU.

Kosovu su potrebne „funkcionalne institucije“, rekla je Kalas. „Stoga pozivam sve uključene strane da prekinu politički zastoj i brzo formiraju novu vladu kako bi Kosovo moglo da ima koristi od naše pomoći.“

Negodovanje se širi i u društvu. Agencija KNA prenosi pisanje portala Balkan insajt, koji navodi da je više od 50 kosovskih nevladinih organizacija napisalo u petak otvoreno pismo poslanicima parlamenta. U njemu su pozvali lidere stranaka da preuzmu odgovornost. „Neaktivnost nije opcija“, poručili su.

Posebnu zabrinutost potpisnici su izrazili zbog nedostatka nadzora, što je rezultat parlamentarne blokade: „Aktuelna vlada, čiji je mandat istekao, nastavlja da radi bez parlamentarnog nadzora i kontrole. To je neprihvatljiva situacija za demokratsku zemlju“.

„Kritična erozija krhkog demokratskog poretka“

Kosovo je dom najmlađeg stanovništva u Evropi. Više od polovine njih mlađe je od 30 godina, a trećina ima manje od 18 godina. Prema rečima poznavalaca prilika, nedostatak mogućnosti za posao i zastareli obrazovni sistem otežavaju pristup tržištu rada. Posmatrači optužuju vladu i opozicione političare da svojom blokadom drže naciju kao taoca.

„Dok se parlamentarna telenovela nastavlja u svom uobičajenom ’Hičkokovom stilu’, verujem da građani Republike Kosovo imaju puno pravo da izraze svoje nezadovoljstvo“, kaže sociolog iz Prištine Fadil Maljoku. On ocenjuje da politički zastoj izaziva „kritičnu eroziju krhkog demokratskog poretka Kosova“. Što se to duže nastavlja, veća je šteta – po poverenje javnosti i legitimitet kosovske države, zaključuje Maljoku.