Kolika je stvarna šteta na nuklearnim postrojenjima Irana?

Iranci bi mogli „za nekoliko meseci“, pa čak i brže, ponovo da počnu sa obogaćivanjem uranijuma uz pomoć više kaskada centrifuga, izjavio je 28. juna direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi. Time je opovrgao tvrdnju američkog predsednika Donalda Trampa koji je ranije izjavio da su napadi na iranske nuklearne objekte „unazadili njihov nuklearni program za decenije“.

U okviru operacije kodnog naziva „Ponoćni čekić“ Sjedinjene Američke Države su 22. juna upotrebile ukupno 14 bombi GBU-57, teških po 13.600 kilograma koje služe za probijanje bunkera, kao i 30 krstarećih raketa tipa Tomahavk. Mete su bile tri ključna nuklearna postrojenja u Fordu, Isfahanu i Natanzu. Upotrebljene bombe dizajnirane su da prodiru duboko u zemlju uz pomoć velike količine eksploziva i da unište čak i veoma otporne strukture i objekte pod zemljom.

Prema rečima Džefrija Luisa, stručnjaka za kontrolu naoružanja pri institutu za međunarodne studije Midlberi, napadnuti objekti teško su oštećeni. Međutim, on dodaje i da su mnogi objekti ostali netaknuti. „Veliki deo kontroverzi, po mom mišljenju, proizlazi iz toga što mnogi objekti nisu pogođeni“, rekao je Luis za DW.

Posebno je značajno pitanje gde se trenutno nalazi 400 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto: „Većina tog uranijuma nije se nalazila u kompleksu Fordo“, tvrdi on. Mnogi, kako kaže, ne razumeju tačno kako je organizovan iranski nuklearni program. „U Fordou se uranijum obogaćuje i skladišti, ali se većina kasnije transportuje na drugu lokaciju u blizini Isfahana.“

O proceni štete u Fordou i pitanju kako se bez učešća inspektora za iranski nuklearni program može oceniti uspeh napada, Luis je uzdržan. „Američka vojska koristi model postrojenja koji omogućava prognoze. Ali, taj model može da bude tačan ili netačan. Biće veoma teško saznati šta se tačno dogodilo u kompleksu Fordo dok neko zaista ne uđe unutra.“

Nadzor postaje teži

S druge strane, američki predsednik Donald Tramp izjavio je da ne veruje da je Iran uspeo da ukloni zalihe iz objekata pre napada. „To je veoma teško, a mi nismo dali gotovo nikakvo upozorenje“, rekao je predsednik SAD u intervjuu za Foks njuz prošlog vikenda.

Državni sekretar Marko Rubio zatražio je posetu inspektora IAEA kako bi se stekla jasna slika o situaciji. Šef IAEA Rafael Grosi zatražio je od Teherana nakon napada pristup oštećenim objektima, kako bi mogao da proveri zalihe obogaćenog uranijuma. Iranska vlada to za sada odbija. Parlament u Teheranu takođe je glasao za obustavu saradnje s IAEA, nakon što ta agencija nije zvanično osudila izraelske i američke napade.

„Iranska organizacija za atomsku energiju obustaviće saradnju s IAEA dok se ne osigura bezbednost naših nuklearnih postrojenja“, najavio je predsednik parlamenta Mohamad Bager Galibaf 26. juna na državnoj televiziji.

Time je, prema oceni političkog analitičara Hamida Reze Azizija iz berlinske Fondacije za nauku i politiku (SWP), nadzor nad iranskim nuklearnim programom postao znatno teži za Međunarodnu agenciju za atomsku energiju. Azizi podseća da je Iran, još nakon povlačenja SAD iz nuklearnog sporazuma 2018. godine, počeo „postepeno da smanjuje svoje obaveze“.

Na osnovu nuklearnog sporazuma (JCPOA), Iran je bio obavezan da sve svoje nuklearne aktivnosti transparentno prijavljuje IAEA. Od 2019. godine je, prema rečima stručnjaka, slika Međunarodne agencije za atomsku energiju o iranskim aktivnostima u toj oblasti postajala sve nejasnija.

„Vojnim napadom oni jesu pretrpeli veliku štetu, ali su takođe shvatili i to da mogu da prežive takav napad“, ukazuje Luis.

Ukoliko su postrojenja netaknuta: Tramp preti novim napadima

Vrhovni iranski vođa, ajatolah Ali Hamnei, osudio je američke napade na nuklearna postrojenja, ali i ocenio da su oni bili „uglavnom neefikasni“: „Nisu uspeli da postignu ništa značajno“, rekao je. Iranski državni mediji i političari priznaju s jedne strane da je šteta pričinjena, ali ističu da nije došlo do katastrofalnih posledica.

Američki predsednik Tramp izjavio je u petak na konferenciji za novinare u Beloj kući da bi „bez sumnje“ ponovo napao Iran, ukoliko obaveštajne službe zaključe da ta zemlja i dalje obogaćuje uranijum do zabrinjavajućeg nivoa.