Ko je bio Rudolf Štajner?

Upitate li nekoga sa nemačkoggovornog područja šta povezuje s imenom Rudolf Štajner, možda će navesti brend potpuno prirodne kozmetike Veleda (Švajcarska), strogo organske prehrambene proizvode Demeter (Nemačka), ili alternativne Valdorf škole u svom gradu. Ali, to svakako nije tako širom sveta...

Iako sam Štajner možda nije dobro poznat, njegove ideje svakako su imale globalni uticaj, posebno u oblasti obrazovanja. Štajner je 1919. otvorio prvu valdorfsku školu, a danas, sto godina nakon njegove smrti, postoji oko 3.205 valdorfskih vrtića i škola u 75 zemalja širom sveta, od Meksika, preko Tanzanije i Kine - i naravno u Hrvatskoj u kojoj je rođen.

U čemu je posebnost Valdorf škola?

Valdorf škole žele da „vaspitavaju decu za slobodu". Učitelji i vaspitači su, kako je napisao Rudolf Štajner, „samo okruženje za dete koje samo sebe vaspitava" – ideja koja je tada bila revolucionarna.

Svi uobičajeni školski predmeti nalaze se na nastavnom planu, ali se dopunjuju umetničkim aktivnostima. Posebno važna je „euritmija", umetnost duhovnog plesa koju je razvio Štajner, a kroz koju učenici treba da nauče kako da usklade telo i um. Najpoznatiji – i često ismevani – deo ovog koncepta van Valdorf škola jeste metoda: „pleši svoje ime."

A kad smo već kod imena: industrijalac Emilu Moltu, vlasniku fabrike cigareta Waldorf-Astoria, je želeo da omogući obrazovanje deci svojih radnika i zamolio je Štajnera da 1919. preuzme vođenje škole. Škola je dobila ime po Moltovoj kompaniji – Valdorf. I to je tako i ostalo.

Uprkos tome, čak ni roditelji čija deca pohađaju valdorfske škole možda nisu toliko upoznati s osnivačem i njegovim idejama.

Pa ko je bio Rudolf Štajner? Pedagog? Filozof? Preduzetnik? Čovek ispred svog vremena? Ili zarobljenik u predrasudama svoje epohe?

Rođen u Međimurju

Rudolf Štajner je rođen 25. februara 1861. u Donjem Kraljevecu u Međimurju, tada u Austrougarskom carstvu, danas u Hrvatskoj. I otac i majka su bili Austrijanci.

Bio je izuzetno bistar um i već sa 16 godina čitao je složeno filozofsko deloImanuela Kanta Kritika čistog uma. Zahvaljujući stipendiji,  školovao na Tehničkom univerzitetu u Beču, ali je zbog finansijskih poteškoća morao da prekine studije filozofije, književnosti i istorije.

Po preporuci svog profesora iz Beča, 1890. odlazi u Vajmar, da bi uređivao sabrana dela Getea. Posebno ga je fascinirao Geteov duhovni pogled na prirodu.

Takođe je bio rani poštovalac nemačkog filozofa Fridriha Ničea, čije su ga ideje o slobodnom mišljenju i ljudskoj prirodi snažno privukle. Poznavao ga je lično, kao i mnoge druge značajne ljude svog vremena.

Štajner se 1897. preselio u Berlin, gde je, pored rada u časopisu za književnost, objavljivao sopstvene spise o umetničkim, filozofskim i političkim temama. Takođe je predavao u školi za obrazovanje radnika, koja je imala socijalistički karakter.

Duhovni pogled na svet - mudrost Čoveka

Štajner je živeo u vremenu velikih preokreta, pred kraj 19. i na početku 20 veka.

Verovao je da je duhovni svet podjednako stvaran i opipljiv kao i ovaj svet.

Smatrao je da je čovek izgubio sposobnost da prepozna nevidljive, duhovne elemente koji ga okružuju. Još kao mladić tvrdio je da poseduje vidovnjačke sposobnosti i da može da komunicira s preminulim rođacima. Ali i kasnije je tvrdio da je mnoga svoja saznanja stekao „nadčulnim putem".

Pridružio se teozofskom pokretu, ezoteričnoj i okultističkoj struji s kraja 19. veka od kojeg je preuzeo verovanja u panteističku evoluciju i reinkarnaciju.

On je razvio sopstvenu filozofiju – antropozofiju, čiji naziv potiče od grčkih reči anthropos (čovek) i sophia (mudrost), kao što je reč teozofija konstrusiana od reči Bog i mudrost.

U središtu antropozofije nalazi se ideja da je za kontakt s duhovnim svetom potrebno proširiti svest. Čovečanstvo je, prema Štajneru, izgubilo pristup tom svetu, ali može ponovo naučiti kako da ga uspostavi.

Harizmatični govornik

Štajnerova antropozofija pokazala se izuzetno privlačnom u vremenu kada je religija bila u opadanju, a naučna objašnjenja su potresala dotadašnje izvesnosti. Njegovi savremenici rado su prelazili preko ponekih neobičnih teorija koje je iznosio.

„Mislim da je ljudima ponudio novi smisao života", objašnjava američki autor Geri Lakman, koji je 2007. objavio Štajnerovu biografiju.

Kada bi Štajner držao predavanje, ljudi su stajali u redovima. Kao nadaren govornik, potpuno je zaokupljao svoju publiku.

Književnik Štefan Cvajg bio je fasciniran: „Bilo je uzbudljivo slušati ga, jer je njegovo obrazovanje bilo zadivljujuće, a u poređenju s našim, koje se svodilo isključivo na književnost, zaista neverovatno raznovrsno."

Među Štajnerom slušaocima često je bio i Albert Ajnštajn. Međutim, osnivač teorije relativnosti bio je skeptičan: „Razmislite o ovoj besmislici: natčulno iskustvo. Ako već ne mogu da koristim oči i uši, bar neki čulni organ moram upotrebiti da bih nešto spoznao."

Publicista Kurt Tuholski nazvao ga je „Isusom malog čoveka".

Štajner se nije dao pokolebati kritikama. Težio je da antropozofiju utemelji u svim mogućim oblastima.

Govorio je o blagotvornom dejstvu Mesečeve vode, zakopavao kravlje rogove u skladu s principima biodinamičke poljoprivrede. Bavio se organskom arhitekturom, alternativnim metodamalečenja. 

Da li je Štajner bio rasista i antisemita?

Štajner se distancirao od antisemitističke, nacionalističke i rasističke diskusije svog vremena. „Ništa neće više odvesti čovečanstvo u propast nego ako se ideali rasa, naroda i krvi budu prenosili", napisao je on.

Međutim, istovremeno je klasifikovao čovečanstvo prema „korenskim rasama" kojima je pripisivao različite osobine. Po njegovom mišljenju, čovečanstvo se razvijalo kroz reinkarnaciju.

Određene rase su bile izabrane, a druge nisu. Samo je „arijska korenska rasa" bila predodređena za vođstvo čovečanstva. Govorio je o „degenerisanim Indijancima" i o „snažnom nagonu kod crnaca". To je, svakako rasističko.

I mada je javno kritikovao tada popularni antisemitizam, u spisima Rudolfa Štajnera nalaze se i antisemitističke izjave: „Judaizam kao takav je odavno iscrpljen, nema opravdanja unutar modernog narodnog života. A što se ipak održao, to je greška svetske istorije čije posledice nisu mogle izostati. Ovde ne mislimo samo na oblike jevrejske religije, već pre svega na duh judaizma, jevrejski način razmišljanja."

Kasnije se Štajner distancirao od ove izjave i čak je postao aktivan u „Udruženju za odbranu od antisemitizma". Gledajući unazad, može se zaključiti da su Štajnerova mišljenja bila izuzetno ambivalentna.

Kraj života u Švajcarskoj

Od početka Prvog svetskog rata Rudolf Štajner je živeo u Švajcarskoj u Dornahu sa svojom drugom suprugom i najbližom saradnicom Marijom. Tamo se i danas nalazi duhovni centar njegovog pokreta, oličen u Geteanumu. Štajner je umro 30. marta 1925. sa 64 godine.

Za razliku od mnogih drugih ezoteričnih pokreta koji nisu uspeli da nadžive svog vođu, antropozofija je ostala jaka. Deset godina posle njegove smrti 1935. nacistisu zabranili antropozofsko društvo, međutim ono je bilo u stanju da preživi i rekonstruiše se posle Drugog svetskog rata.

Antropozofija u 21. veku ostaje globalni, iako uglavnom marginalan pokret. Širom sveta postoji 36 nacionalnih antropozofskih društava sa oko 42.000 posvećenih članova, a još je mnogo više onih koji, možda i ne znajući prosto praktično primenjuju antropozofiju.