Kineska mornarica pokazuje mišiće u Crvenom moru

Kada su se prošlog petka (4. jula) nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful i njegov kineski kolega Vang Ji prvi put sastali u Berlinu i govorili o „konstruktivnom dijalogu“, nisu mogli znati da se samo dva dana ranije dogodio ozbiljan vojni incident između oružanih snaga dve zemlje – iznad Crvenog mora.

Incident je bio toliko ozbiljan da je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova u utorak (8. jula 2025.) pozvalo kineskog ambasadora na razgovor – što važi za jedno od najoštrijih diplomatskih sredstava kojim zemlja domaćin pokazuje ozbiljno nezadovoljstvo.

Nemačka optužuje Kinu da je kineska fregata laserskim zrakom ciljala nemački izviđački avion iznad Crvenog mora.

Kineski ratni brod koji je više puta viđan u tom pomorskom području – „bez ikakvog razloga i bez prethodnog uspostavljanja kontakta“ osvetlio je laserom nemačku izviđačko letelicu, koja je bila u rutinskoj misiji, saopštio je portparol nemačkog Ministarstva odbrane. „Upotrebom lasera, ratni brod je svesno prihvatio rizik da ugrozi ljude i opremu“, dodao je portparol. Avion je uspešno sleteo, a letačke operacije su u međuvremenu nastavljene.

Koju vrstu lasera je kineska mornarica usmerila ka nemačkom avionu, za sada nije saopšteno. Teoretski, laseri mogu služiti kao daljinomeri u sistemima za navođenje, ali i kao sredstva za zaslepljivanje. U vojnom kontekstu, osvetljavanje letelice laserom smatra se najmanje pretnjom ili zastrašivanjem.

„Dovođenje nemačkog osoblja u opasnost i ometanje misije potpuno su neprihvatljivi“, poručilo je Ministarstvo na mreži Iks.

Peking je u sredu (9. jula) odbacio optužbe. Nemačke tvrdnje „ne odgovaraju činjenicama“, izjavio je portparol kineske vlade.

Evropska misija Aspides – iznajmljen avion sa nemačkom posadom

Prema informacijama iz Nemačke, reč je o nemačkom avionu za nadzor pomorskog prostora koji deluje u okviru misije Evropske unije „Aspides“, čije je dejstvo fokusirano na Crveno more. Cilj misije je zaštita civilne pomorske plovidbe od napada Huti milicija iz Jemena, koje održavaju blisku vojnu saradnju s iranskim režimom. Prema aktuelnom mandatu Bundestaga, u misiji može učestvovati do 700 nemačkih vojnika. Trenutno ih je raspoređeno oko 30.

Nemački Špigel je izvestio da je sporni avion bio iznajmljen. Letelicom su upravljala dva civilna pilota, a na letu su mogla da se nalaze do četiri pripadnika nemačkih oružanih snaga. Prema saznanjima Špigela, kineski oficiri prilikom približavanja nisu koristili frekvenciju za hitne slučajeve.

Kineski stručnjak podseća na incident iz prošle godine

Kriza u Crvenom moru posledica je rata u Gazi, tvrdi Juen Džou, direktor Pomorskog instituta u Đangsuu. „Samo primirje u Pojasu Gaze može poboljšati situaciju u Crvenom moru. Nemačka se brine zbog kineskog vojnog prisustva i vidi ga kao 'remetilački faktor' u regionu. U stvarnosti, Berlin strahuje od slabljenja zapadne vojne nadmoći na Bliskom istoku.“

Juen dovodi u pitanje pouzdanost nemačkog sistema za prepoznavanje ciljeva i podseća na incident iz februara 2024. kada je nemačka fregata „Hesen“ u Crvenom moru gotovo oborila američki dron – što se nije desilo samo zato što je zakazala tehnika.

Prema tadašnjem saopštenju nemačkog Ministarstva odbrane, američka letelica je ušla u operativnu zonu „Hesena“ velikom brzinom, bez oznake za identifikaciju prijatelj-neprijatelj i bez prethodne najave partnerima u savezu. „Možda se i nemački izviđački avion još jednom prevario“, pita se Juen. Prema njegovom mišljenju, Kina će ponuditi razgovore kako bi se incident rekonstruisao.

I Nemačka je zainteresovana za razgovor, potvrdio je sredinom maja u Berlinu nemački ministar odbrane Boris Pistorijus prilikom susreta sa kineskim kolegom Dongom Džunom.

Na kinesku inicijativu za razgovor Nemačka je pozitivno odgovorila „radi jačanja međusobnog razumevanja i transparentnosti, izbegavanja nesporazuma i pogrešnih procena, kao i razmene mišljenja o gorućim bezbednosnim izazovima“, navodi se iz nemačkog Ministarstva odbrane.

Misija UN – Kina brani važnu trgovačku rutu u Adenskom zalivu

Na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN, Kina od 2008. šalje ratne brodove u Adenski zaliv – moreuz između izlaza iz Crvenog mora i Arabijskog mora. Reč je o jednoj od ključnih globalnih trgovačkih ruta, koja je dugo bila na meti pirata.

Značaj kineskog vojnog prisustva u ovom regionu dodatno je porastao nakon izbijanja rata između Izraela i terorističke organizacije Hamas. Pre mesec dana izbili su i oružani sukobi između Izraela i Irana.

Kao saveznik Irana, islamistička Huti milicija iz Jemena – koji se nalazi na severnoj obali Adenskog zaliva – gađa trgovačke brodove koji plove pod zastavama izraelskih saveznika. Ova milicija, koju pretežno finansira Iran, kontroliše najveći deo teritorije Jemena.

Zbog toga EU od 2024. šalje ratne brodove kako bi štitila trgovačke brodove od napada Huti milicije. I američki nosači aviona redovno patroliraju tim vodama. I pored dogovora o prekidu vatre sa SAD iz maja, Huti i dalje napadaju brodove. U utorak (8. jula) je objavljeno da je milicija izvela još jedan napad, bilo je i ljudskih žrtava.

Prema navodima pobunjenika iz Jemena, oni ne napadaju kineske i ruske brodove.

Međutim, zbog manjeg poreza, većina kontejnerskih brodova u vlasništvu kineskih brodarskih kompanija registrovana je u Panami, na Bermudima ili na Bahamima, navodi se u izveštaju Centra za međunarodnu pomorsku bezbednost (CIMSEC) iz američke savezne države Merilend. „Budući da je teško utvrditi stvarno vlasništvo nad brodovima, samo je pitanje vremena kada će biti pogođen brod u kineskom vlasništvu ili sa kineskim mornarima“, navodi se u izveštaju CIMSEC-a.

Zbog toga i kineska mornarica redovno prati trgovačke brodove kroz Crveno more.

Svoju 47. misiju zaštite kineska mornarica započela je u decembru 2024. U sastavu te formacije nalaze se dve fregate kao i brod za snabdevanje. Na brodovima se nalazi oko 700 mornara. Flotila je takođe opremljena sa dva borbena helikoptera i desetinama pripadnika specijalnih jedinica.

Ovi ratni brodovi trenutno su usidreni u kineskom logističkom centru u istočnoafričkoj državi Džibuti, na zapadnoj obali Adenskog zaliva. Reč je o prvoj inostranoj vojnoj bazi kineske mornarice. Prema statistici kineskog Ministarstva odbrane, od početka misije do danas, kineski brodovi su ispratili oko 7.200 trgovačkih brodova iz Kine i drugih zemalja kroz Adenski zaliv.

Kina i geopolitički kontekst

Iako misije Kine i Zapada u Crvenom moru imaju zapravo isti cilj – zaštitu trgovačkih brodova – Kina je odbila da učestvuje u zajedničkoj vojnoj operaciji predvođenoj Zapadom. Umesto toga, želi da sopstvenim vojnim prisustvom u Adenskom zalivu pošalje jasnu poruku: reč je o „proaktivnijem i ofanzivnijem pristupu u odbrani kineskih interesa na međunarodnom planu“, kaže Helena Legarda iz berlinskog trusta mozgova MERICS, koji se bavi kineskom politikom.

Kinesko rukovodstvo pažljivo prati razvoj događaja u regionu i moguće posledice po kinesku stabilnost i nacionalnu bezbednost, ali se istovremeno bavi i širim strateškim i geopolitičkim ambicijama.

„Kina optužuje Zapad da pokušava da je obuzda i uspori njen uspon, da se meša u njene unutrašnje poslove i da snosi deo odgovornosti za nestabilnost u kineskom susedstvu“, kaže još Legarda.

„Peking vidi niz izazova koji proizlaze iz međunarodnog okruženja, ali i niz strateških prilika za novi svetski poredak koji odgovara kineskom narativu: 'Istok se uzdiže, a Zapad propada'“, ocenjuje stručnjakinja iz MERICS-a Helena Legarda.