Kako retki metali određuju našu budućnost

Danas se nalaze u gotovo svakom modernom uređaju: retki zemni metali ili retke zemlje. Iza tog pojma krije se 17 metala poput itrijuma, cerijuma ili evropijuma. Ugrađuju se u proizvode moderne tehnologije poput mobilnog telefona, LED lampi ili kamera. Od njih mogu da se proizvode takozvani trajni magneti – magneti koji su mali i laki, a ipak imaju izrazite magnetne osobine. Jednom proizvedeni, zadržavaju decenijama svoja svojstva.

Zato su retki metalineizostavni za izgradnju vetroturbina ili električnih automobila. Takođe se koriste i u vojnoj industriji, na primer u proizvodnji borbenih aviona, podmornica, laserskih oružja i odbrambene tehnologije. Njihov strateški značaj za trgovinu i odbranu čini ove metale iznimno vrednima. Dva su posebno tražena: neodijum i prazeodijujum – dva najvažnija elementa za proizvodnju trajnih magneta. Trenutno im je tržišna cena oko 55 evra po kilogramu. Još je vredniji terbijum – kilogram može da košta i 850 evra.

Retki metali zapravo nisu tako retki, ali…

Pojam „retki metali“ ili „retke zemlje“ se ustalio, ali ti se elementi prilično često nalaze u stenama i mogu da se nađu širom sveta. Problem je u tome što se njihovo vađenje često ne isplati. Industrijsko iskopavanje je isplativo samo tamo gde se pojavljuju u dovoljno velikim koncentracijama. A takve su regije retke.

Sedamdeset odsto svih metala retkih zemalja trenutno se kopa u Kini, pokazuje studija Američke geološke službe (USGS), važnog kartografskog instituta u SAD-u. Velik deo retkih metala dolazi iz rudnika Bajan Obo na severu Kine.

Ovaj rudnik ima veliki geopolitički značaj. On je mnogo veći od drugog po veličini nalazišta retkih metala u Australiji i na Grenlandu. I u njemu mogu da se nađu svi elementi koji su važni za proizvodnju trajnih magneta.

Kineski monopol nad retkim zemljama

Nakon vađenja iz zemlje sledi složen proces: retki metali se razdvajaju i pročišćavaju u visoko specijalizovanom postupku kako bi se pripremili za dalju obradu. Taj se proces takođe uglavnom odvija u Kini. Zato ona isporučuje ne samo većinu retkih metala, nego i većinu trajnih magneta u svetu.

Posebno je vidljiv kineski monopol kada se retke zemlje podele na lake, srednje i teške. Laki elementi – osim neodijuma i prazeodijuma – obično su manje vredni, češći i lakše dostupni. Jer, njih je jednostavnije odvojiti od minerala u kojima se nalaze.

Evropska unija uvozi 80 do 100 odsto lakih retkih metala iz Kine. A teže retke zemlje ređe su i zahtevaju još složenije metode razdvajanja pa  trenutno u potpunosti dolaze iz Kine.

Kako EU i SAD žele da postignu veću nezavisnost

Mnoge zapadne zemlje zabrinute su zbog kineskog monopola. Zato su EU i Sjedinjene Američke Države poslednjih godina započeli sa sopstvenom eksploatacijom ovih vrednih sirovina. To je moguće, na primer, takozvanim urbanim rudarenjem – postupkom u kojem se retke zemlje izvlače iz otpada. Stari uređaji poput mobilnih telefona, laptopa ili čak limenki recikliraju se u tu svrhu.

Godine 2024. Evropska unija je donela zakon o kritičnim sirovinama. Trebalo bi da on učini lance snabdevanja nezavisnijima i da izgradi domaće kapacitete. U njemu se postavljaju neobavezni ciljevi o količini sirovina koje bi trebalo da se proizvode do 2030. unutar Unije. Tako se strateški projekti mogu smestiti u državama članicama i partnerskim zemljama poput Norveške. Osim toga, EU se nada da će se tako olakšati pristup sredstvima i brže izdavati dozvole.

I Vašington intenzivno ulaže u eksploataciju u svojoj zemlji. Amerikanci žele da do 2027. stvore sopstvene lance snabdevanja koji obećavaju dodanu vrednost „od rudnika do magneta“ unutar Sjedinjenih Država. Dodatni fokus je i na potencijalnim područjima eksploatacije kao što su Ukrajina i Grenland.

Obje su zemlje za američkog predsednika Donalda Trumpa posebno relevantne jer teoretski raspolažu velikim nalazištima. Ali ona su zasad teško dostupna – pa ostaje neizvesno koliko je eksploatacija u tim zemljama uopšte realna.