Kako pomoći gladnima u Gazi, Sudanu, Siriji…

„Svaka jedanaesta osoba na svetu gladuje. Klimatska kriza, ratovi, nejednakost i smanjenje sredstava ugrožavaju dosadašnje uspehe u borbi protiv gladi“. Zvuči pesimistično, gotovo očajno. A to je deo iz godišnjeg izveštaja Nemačke organizacije za pomoć gladnima (Deutsche Welthungerhilfe) za 2024, koji je predstavljen u četvrtak (24. jul) u Berlinu.

Uprkos svemu, ta privatna humanitarna organizacija, koja se oslanja na državnu podršku i donacije, pokušava da ulije nadu: „Naš cilj – svet bez gladi – i dalje je ostvarljiv, ali samo ako postane prioritet, ako postoji politička volja i dovoljno finansiranja.“

Čak 733 miliona hronično neuhranjenih

Pogled na stvarnost, međutim, pokazuje da trend već godinama ide dramatično u pogrešnom pravcu: trenutno 733 miliona ljudi širom sveta pati od hronične neuhranjenosti. Od 2019. taj broj je porastao za 152 miliona. A situacija će se, verovatno, dodatno pogoršati, s obzirom na to da su SAD i Nemačka – najvažniji međunarodni donatori – znatno smanjile svoje budžete za razvojnu saradnju i humanitarnu pomoć.

„Rezovi u budžetu koštaju ljudske živote. Ono što na papiru deluje kao mera štednje, za milione ljudi znači glad, beg ili čak smrt“, upozorava predsednica organizacije Marlen Tijeme. Kako ističe, borba protiv gladi mora ostati politički prioritet, posebno u vremenu kada svet pogađaju brojni ratovi i krize.

Najpogođeniji su, kaže, Palestinci u Pojasu Gazei stanovnici Sudana – iako se o drugima gotovo i ne govori. U tim i mnogim drugim regionima, humanitarnim organizacijama sve je češće onemogućen pristup, ističe generalni sekretar organizacije Matijas Moge. Humanitarnu situaciju u Gazi on opisuje kao jednu od najgorih koje je video za više od tri decenije rada.

Za 25 kilograma pšenice – 520 dolara

Prema izveštaju, više od 90 odsto stanovništva Gaze proterano je od početka rata između Hamasa i Izraela. Gotovo dva miliona ljudi krajem 2024. zavisilo je od pomoći u hrani, a 345.000 bilo je na ivici smrti od gladi. „Čak ni naši službenici više nisu imali šta da jedu“, kaže Moge. Džak od 25 kilograma pšenice koštao je 520 dolara. „To jasno pokazuje da više ničega nema.“

Za razliku od Gaze, patnje ljudi u Sudanu retko stižu do medija. „Tamo gotovo niko ne odlazi – zato se o tome i malo zna“, naglašava Moge, ukazujući na ključnu razliku u medijskom izveštavanju. A upravo medijska pažnja često budi reakciju međunarodne zajednice i organizacija poput njegove.

Polovina stanovništva Sudana zavisi od pomoći

Od aprila 2023. sudanska vojska vodi krvave borbe s paravojnom grupom „Rapid Support Forces“. Više od 11 miliona ljudi je raseljeno u samom Sudanu. Prema podacima Ujedinjenih nacija, oko 25 miliona ljudi – otprilike polovina ukupnog stanovništva – zavisi od humanitarne pomoći.

Rad humanitarnih radnika u Sudanu, prema Mogeu, spada među najopasnije u svetu. „I dalje imamo ljude na terenu koji se, povremeno, moraju skrivati. Kad god uspemo da dobijemo zalihe hrane, naši zaposleni pokušavaju da ih podele – pod rizikom po sopstveni život.“

Moge samokritično priznaje da su se katastrofe poput te često prepoznavale tek kada bi već bilo kasno. Zato je organizacija uspostavila sistem ranog reagovanja, kako bi mogla brže da odgovori na ratove, krize i posledice klimatskih promena.

Pomoć se tada isplaćuje unapred, objašnjava on: „Kako bi ljudi sačuvali bar deo onoga što imaju – stoku, novac, poljoprivredne alate – i da posle katastrofe ne moraju da počinju sve ispočetka.“

Sirija: gotovo 15 miliona ljudi zavisno od pomoći

Još jedno žarište je Sirija, gde se ni posle promene vlasti u decembru 2024. humanitarna situacija nije popravila. Gotovo 15 miliona ljudi ne može da obezbedi osnovne obroke bez pomoći. Posle 14 godina građanskog rata, privreda je potpuno razorena. Nedostaje svega – vode, hrane, struje, zdravstvenih usluga i škola.

Prema izveštaju, krajem godine cena hleba u Alepu skočila je za čak 900 procenata u roku od samo mesec dana. Kako bi se snabdevanje stabilizovalo, organizacija pruža podršku lokalnim pekarama.

Donacije od 87 miliona evra

Sirija je jedna od 37 zemalja i regiona u kojima organizacija trenutno deluje, sarađujući na terenu s više od 300 partnera. Tokom 2024. godine, raspolagala je budžetom od oko 384 miliona evra. Od toga je 87 miliona stiglo iz donacija.

Najveći doprinos, 147 miliona evra, došao je od nemačkog Ministarstva za razvoj. Ostatak su obezbedile međunarodne institucije poput Svetskog programa za hranu UN-a i Evropske komisije.

Glad i sukobi – začarani krug

U izveštaju se ističe ključna poruka: „Glad i nasilni sukobi usko su povezani. Bez redovnog snabdevanja hranom teško je izgraditi mir. A bez mira – gotovo je nemoguće iskoreniti glad.“

U tom kontekstu, predsednica Marlen Tijeme apeluje na međunarodnu zajednicu i nemačku vladu da u prvi plan stave politička i diplomatska rešenja.

„Ulaganja u oružje sama po sebi ne donose bezbednost“, naglašava ona, kritikujući ogroman porast vojnih budžeta širom sveta. I Nemačka planira da poveća vojna izdvajanja s dva na pet procenata BDP-a. Dok se ta budžetska stavka srednjoročno više nego udvostručuje, sredstva za hitnu humanitarnu pomoć Ministarstva spoljnih poslova za 2025. biće prepolovljena – na svega milijardu evra.

Istovremeno, izdaci za razvojnu saradnju padaju ispod dogovorene granice od 0,7 odsto BDP-a. „Na taj način, nemačka vlada ne odustaje samo finansijski, već i politički od svojih međunarodnih obaveza“, poručuju organizacije „Pomoć gladnima u svetu“ i „Terre des Hommes“, još u junu. Za sada nema naznaka da bi ta politika mogla da se promeni.