Kako nemačka ekstremna desnica prikuplja novac

Mihael gleda u kameru i kaže da je jedan od aktivista koje je ovog jutra „obradovao pretres stana“. Kaže i da su mu policajci zaplenili „vrednu i važnu tehničku opremu“ i zato traži dobrovoljne novčane priloge. Ispod videa objavljenog na platformi Telegram naveden je broj računa u jednoj banci u Nemačkoj. Mihael je član Identitetskog pokreta (Identitäre Bewegung), desno ekstremne organizacije koju prati nemački Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka (BfV).

Istražioci, vlasti i političari žele da pronađu način kako da država desničarima onemogući finansiranje. Pretres kuće obavljen je zbog akcije desnih ekstremista početkom februara. Maskirane osobe stajale su ispred centra za smeštaj potražilaca azila u blizini Augsburga držeći pirotehnička sredstva i transparente s parolama protiv stranaca.

-pročitajte još: Nemački paradoks: manje desničarskih stavova, više ksenofobije

Finansijski „isušiti“ desničarske mreže

Desno ekstremne grupe trebalo bi finansijski „isušiti“ – to je cilj savezne ministarke unutrašnjih poslova Nensi Fezer. Ta socijaldemokratska političarka taj cilj je navela kao prvi u svom „Akcionom planu protiv desnog ekstremizma“, objavljenom u martu prošle godine. „Jer, bez finansijskih sredstava nema ni propagande, a ni aktivnosti za radikalizaciju i regrutovanje ljudi“, rekla je Fezer kada je predstavljala plan zajedno sa šefovima Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka i Savezne kriminalističke policije.

Međutim, neki sumnjaju u efikasnost tog plana. „Moramo da kažemo da u praksi do sada nismo utvrdili da se nešto mnogo promenilo“, kaže Miro Ditrih iz Centra za monitoring, analizu i strategiju (CeMAS). Naučnici iz te neprofitne organizacije sa sedištem u Berlinu sistematski prate desno ekstremne aktivnosti.

Analizirano 1,3 miliona objava na Telegramu

CeMAS je za jedan svoj izveštaj analizirao 1,3 miliona objava na nemačkom jeziku na više od 400 naloga na platformi Telegram. Izveštaj obuhvata period od septembra 2016, do maja 2023. godine. Analiza je pokazala da desni ekstremisti traže donacije otvoreno i pod svojim pravim imenom. Pri tom koriste različite načine plaćanja, kao što su sistem Pejpal (PayPal), kriptovalute ili grupno finansiranje (Crowdfunding).

No, za desne ekstremiste je i dalje najvažniji način – uplata na klasičan račun u banci. „Postoje, doduše, pojedini desno-ekstremni akteri kojima je račun u banci blokiran, ali to je generalno i dalje veoma siguran i jednostavan oblik finansiranja“, kaže Ditrih iz CeMAS.

Reporteri nemačkog javnog servisa Bajeriše Rundfunk (BR) upitali su banke i Pejpal za račune koje desničari imaju kod njih i pri tom su naveli izveštaje službi za zaštitu ustavnog poretka o vlasnicima računa. Pejpal je nakon toga deaktivirao nekoliko računa i objavio da se drugi još proveravaju. I pojedine banke su saopštile da su računi otkazani, ali većina njih pozvala se na bankarsku tajnu i nije dala informacije o pojedinim računima.

Miro Ditrih zahteva da se vlasti ugledaju na bavarske reportere, jer ako se računi blokiraju već nakon jednog običnog novinarskog pitanja, onda bi to, kaže, za nadležne službe trebalo da bude još jednostavnije.

Velike pravne prepreke

Novinarska istraživanja pokazala su da se ni ministarstva unutrašnjih poslova Nemačke i nemačkih pokrajina, a ni službe za zaštitu ustavnog poretka, ne služe tom jednostavnom metodom. Jer, za to nema pravnog osnova. Naime, službe za zaštitu ustavnog poretka mogu samo da zatraže od banaka podatke o pojedinim računima, kao što su stanje računa ili uplate i isplate. A i za to su pravne prepreke visoke. Prema zakonu, moraju da postoje činjenice koje opravdavaju pretpostavku da preti „teška opasnost“. Dakle, sam ekstremizam nije dovoljan.

Poslanici u Bundestagu smatraju međutim da postoji još mogućnosti za onemogućavanje finansiranja desnih ekstremista. Klara Binger iz opozicione Levice za BR je ocenila: „Mi ne uoačavamo nikakvo isušivanje finansijskih tokova desno ekstremnih struktura.“ Prema njenom mišljenju, savezna ministarka unutrašnjih poslova „nema plan“ kako bi to trebalo uraditi. Binger smatra da bi službe bezbednosti morale dosledno da koriste sve instrumente koje već sada imaju na raspolaganju, slično kao kod organizovanog kriminala.

Poslanik vladajućih Socijaldemokrata (SPD) Sebastijan Fidler zatražio je da se prošire nadležnosti službi za zaštitu ustavnog poretka kako ne bi morale da dokazuju da postoji „konkretna opasnost“ da bi dobile uvid u bankarske račune sumnjivih osoba.

A poslanik vladajućih Zelenih Konstantin fon Noc, inače predsednik Odbora za nadzor nad tajnim službama Bundestaga, za BR je rekao da vladajuća koalicija radi na „velikoj reformi prava tajnih službi“.

amf/an/ajg (br)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.