Kako nadoknaditi američku razvojnu pomoć na Bliskom istoku?

Kako bi u budućnosti trebalo finansirati razvojnu pomoć na Bliskom istoku? Različite organizacije civilnog društva na Bliskom istoku, uvek nude isti odgovor: Nemoguće je reći. „Niko zapravo ne zna šta se dešava“, kaže za DW šef jednog sirijskog projekta o smanjenju američke pomoći na osnovu odluke administracije Donalda Trampa. „Još to nisu potpuno obustavili. Zato sada samo trošimo novac iz meseca u meseca i nadamo se najboljem.“

„Još uvek ne znamo da li ćemo dobiti obećana sredstva za ovu godinu“, kaže osnivač jedne mreže iračkih novinara u Bagdadu. „Verovatno nećemo moći da platimo neke od naših novinara. Trenutno se obraćamo drugim organizacijama da nadoknade taj nedostatak.“

Kako ne bi uznemirili svoje finansijere, dvojica sagovornika DW ne žele da im se objave imena.

Od stupanja na dužnost, predsednik SAD Donald Tramp drastično je smanjio američko finansiranje takozvane „Zvanične razvojne pomoći“ (Official Development Assistance, ODA).

Ali, Sjedinjene Države nisu jedina zemlja koja smanjuje svoju pomoć. Globalno gledano, američki program ODA smanjio se za više od sedam procenata u 2024, ali i evropske zemlje, poput Francuske, Nemačke i Velike Britanije, smanjile su prošle godine svoja izdvajanja – prvi put za gotovo 30 godina.

Posledice su jasno uočljive

U 2023. zemlje Bliskog istoka primile su oko 7,8 milijardi dolara, od ukupno 42,4 milijarde dolara koliko su SAD potrošile na razvojnu pomoć te godine.

Posledice smanjenja američke pomoći verovatno će se jasno osetiti u regionu, napisao je još u martu ove godine Lait Alajluni iz Međunarodnog instituta za strateške studije u Bahreinu. „Jer, da bi zadovoljili svoje vojne i ekonomske potrebe, važni američki partneri i dalje u velikoj meri zavise od pomoći SAD.“

Između 2014. i 2024. godine, Sjedinjene Države su zemljama tog regiona obezbedile oko 106,8 milijardi dolara. Nešto manje od trećine dobio je Izrael, a veliki deo tog novca bio je namenjen za vojne svrhe. Za druge zemlje, američka sredstva predstavljaju značajan deo njihovog nacionalnog dohotka, ukazuje Alajluni.

Hitno potrebna sredstva sada nedostaju – na primer za hranu i vodu u Sudanu, lekove u Jemenu, hranu za bebe u Libanu, kao i za kampove za raseljena lica, ukazao je Alajluni. Među raseljenima su porodice za koje se tvrdi da su povezane s ekstremističkom terorističkom grupom „Islamska država“ u Siriji.

I neke druge zemlje, poput Jordana ili Egipta, u velikoj meri zavise od stranih sredstava za svoj ekonomski razvoj, kako bi održale svoje ekonomije koje se suočavaju sa problemima, upozorava Alajluni.

Još uvek nije jasno koliko će tačno zemlje Bliskog istoka izgubiti zbog smanjenja američke Zvanične razvojne pomoći. U junu 2025. godine, istraživači vašingtonskog trusta mozgova Centar za globalni razvoj, pokušali su da izračunaju posledice: „Neke zemlje će verovatno izgubiti velike količine razvojne pomoći, u zavisnosti od toga ko su njihovi donatori. Drugi će, međutim, verovatno pretrpeti samo veoma male gubitke“, zaključili su.

Na primer, očekuje se da će Zvanična razvojna pomoć za Jemen između 2023. i 2026. da se smanji za 19 odsto. U 2025. godini, Saudijska Arabija, EU i Velika Britanija bile su tri najveća donatora te zemlje preko Kancelarije UN za koordinaciju humanitarnih poslova (UNOCHA). A Somalija bi mogla da izgubi i do 39 procenata. Njeni glavni donatori preko UNOCHA bili su Velika Britanija, Evropska unija i SAD.

Rusi i Kinezi?

„Jasno je da se finansijski nedostatak ne može u kratkom roku da se popuni“, ukazuje za DW Vinćenco Boletino, direktor Programa „Otporne zajednice“ na Univerzitetu Harvard u Bostonu. „Na srednji i duži rok, verovatno će postojati širok spektar različitih oblika pomoći.“ To bi trebalo da uključi i veći broj država koje pružaju humanitarnu i razvojnu pomoć tamo gde je to u skladu s njihovim sopstvenim političkim ciljevima, očekuje Boletino.

Glavna ruska agencija za međunarodnu saradnju, „Rossotrudničestvo“, nedavno je objavila da će se restrukturirati po uzoru na američku USAID. Agencija planira da otvori kancelarije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Saudijskoj Arabiji. Međutim, sa samo 70 miliona dolara godišnje, budžet „Rossotrudničestva“ relativno je mali.

Kineski novac bi mogao da bude još jedna alternativa američkom i evropskom finansiranju. „Kina se pozicionirala kao najveći konkurent Sjedinjenih Država u globalnom razvoju“, ukazuju stručnjaci američkog trusta mozgova Centar za strateške i međunarodne studije. Kina je, međutim, manje zainteresovana za Bliski istok, a više za jugoistočnu Aziju i Afriku.

„Ni Rusija ni Kina tradicionalno ne igraju značajnu ulogu u sistemu međunarodne humanitarne pomoći i malo je verovatno da će se to u bližoj budućnosti promeniti“, zaključuje Boletino.

Pomoć s političkim motivima

„Verovatnije je da će na Bliskom istoku donatori biti bogate države Persijskog zaliva“, smatra Markus Leve, profesor i stručnjak za Bliski istok i Severnu Afriku sa Nemačkog instituta za razvoj i održivost (IDOS).

Tokom protekle dve decenije, četiri države Persijskog zaliva – Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar i Kuvajt – bile su među najvažnijim donatorima u svetu, podseća Leve. „Saudijska Arabija, na primer, već pruža značajnu podršku Siriji. Podržava i Liban, a definitivno bi bila spremna da pokrije veliki deo troškova obnove u Gazi – pod uslovom da se postigne prihvatljiv sporazum o prekidu vatre.“

„Tendencija je da više pomoći dobijaju oni primaoci koji se smatraju politički važnim za zemlje donatore iz Zaliva“, napominje Haled Al Mezaini sa Univerziteta Zajed u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Uprkos ratu koji protiv delova Jemena vode od 2015, Saudijska Arabija i Emirati ujedno su bili i najveći donatori te zemlje.