Kako na vreme otkriti mentalno bolesne prestupnike

Periskop je apsolutno neophodan instrument za podmornice ili tenkove i jedno od najvažnijih brodskih oruđa. Pomoću tog uređaja iz daljine se mogu uočiti opasnosti i tako spasiti ljudski životi. Nije slučajno što je policija u Severnoj Rajni-Vestfaliji svoj preventivni projekat, namenjen sprečavanju teških nasilnih dela, nazvala upravo tako: PeRiskoP – što je skraćenica za „Osobe s potencijalnim rizikom“ (Personen mit Risikopotenzial).

„U oblasti državne bezbednosti govorimo o opasnim osobama, a PeRiskoP se jasno razlikuje od toga“, kaže za DW Mark Pavleta, savetnik Pokrajinskom kriminalističkom uredu Severne Rajne-Vestfalije radi na projektu PeRiskoP.

Ne radi se o osobama koje predstavljaju pretnju zbog svojih verskih, političkih ili ideoloških stavova, nego o ljudima koji možda pate od psihičke bolesti ili gaje mržnju prema ljudima i zato žele nekoga da ubiju ili povrede. Dakle, o osobama koje bi mogle da počine teška, ciljana, nasilna dela, poput masovnog ubistva ili terorističkog napada.

Nakon napada u Magdeburgu i Ašafenburgu, u kojima je ukupno poginulo osam osoba, u Nemačkoj se raspravlja o tome kako su takvi napadi uopšte mogli da se dogode i kako ih u budućnosti sprečiti. U oba slučaja osumnjičeni su muškarci migrantskog porekla s psihičkim oboljenjima. Statistike pokazuju zabrinjavajući trend: procenat osoba s mentalnim bolestima u zločinima kao što su ubistvo ili ubistvo iz nehata kontinuirano je rastao poslednjih godina, dosegnuvši 16 odsto u 2022.

Tešnja saradnja s institucijama

Projekti poput PeRiskoPa, čiji je cilj rana identifikacija potencijalnih počinilaca krivičnih dela, žele da zaustave taj trend – kroz pojačanu saradnju sa zdravstvenim službama, školama, državnim bolnicama i krivičnim ustanovama. Korišćenjem kataloga kriterijuma, policija procenjuje rizik koji predstavljaju potencijalno nasilne ili naoružane osobe s mentalnim oboljenjima. Cilj je da se obezbedi da niko ne prođe „ispod radara“.

„Šansa da se spreče napadi poput onih u Magdeburgu i Ašafenburgu povećava se uz pomoć projekata kao što je PeRiskoP. Ipak, moramo da budemo svesni da u pravnoj državi ne može da postoji stopostotna sigurnost“, kaže Pavleta. „Ono što po mom mišljenju izdvaja PeRiskoP, jeste to što analiziramo ponašanje pojedinaca i njihovu okolinu uz pomoć psihologa, kako bismo preduzeli prave mere. Naravno, možemo da koristimo samo informacije koje su nam stvarno dostupne.“

Manjak terapijskih mesta za mlade i žene

Koncept PeRiskoPa uveden je pre tri godine u svih 47 okružnih policijskih uprava u Severnoj Rajni-Vestfaliji. Pavleta opisuje tipičan slučaj: maloletnik koji je u psihijatrijskoj ustanovi pretio da će izvršiti masovno ubistvo u njegovoj školi stabilizovan je psihoterapijskim merama nakon koordinacije između socijalnih službi, škole i bolnice.

PeRiskoP nije samo projekat za zaštitu od nasilnih dela, radi se i o zaštiti osoba s mentalnim bolestima i sprečavanju stigmatizacije. Pavleta upozorava: „Policija ne može da bude jedina institucija odgovorna za sprečavanje napada i masovnih ubistava – to je društvena odgovornost. Smatram da postoji manjak terapijskih mesta u ambulantnom lečenju, posebno za mlade koji su problematični, ali i za devojke i žene koje su počinile krivična dela. Naš sistem, po mom mišljenju, nije dovoljno prilagođen da zadovolji stvarne potrebe.“

Značajan porast šizofrenih bolesti

Kristijan Oberbauer je glavni lekar i upravnik Psihijatrijskog centra Severnog Badena u Vizlohu. Ta najveća forenzička klinika u Baden-Virtembergu brine o 370 hospitalizovanih i 160 ambulantnih pacijenata i jedna je od 78 ustanova u jemačkoj za forenzičku psihijatriju, u kojima se leče počinioci krivičnih dela s mentalnim bolestima, intelektualnim teškoćama ili zavisnostima.

„Iako u Vizlohu ne vode statistiku o izbeglicama, udeo pacijenata migrantskog porekla u poslednjih nekoliko godina samo se neznatno povećao“, kaže Oberbauer za DW. Prema jednom ispitivanju, dve trećine klinika za forenzičku psihijatriju žali se na preopterećenost, a i Oberbauer takođe beleži sve veću potražnju.

„U poslednjih pet godina, od 2018. i 2019, došlo je do značajnog porasta broja prijema, što nas je stavilo pred velike izazove“, kaže lekar. Posebno je reč o pacijentima sa šizofrenim poremećajima: „Njihov procenat se kod nas znatno povećao, sa oko 50, na gotovo 80 odsto.“

Lečenje može biti uspešno

Osobe sa šizofrenijom često veruju da nisu bolesne, jer su uverene u stvarnost svojih iluzija ili halucinacija. Ali, kako kaže Oberbauer, šizofrenija uglavnom može dobro da se leči i to kombinacijom psihoterapije i antipsihotika. Oni su efikasni kod više od 80 odsto pacijenata i sprečavaju ili barem smanjuju nove epizode.

Oberbauer ipak naglašava: „Osobe s mentalnim bolestima generalno ne čine više krivičnih dela od proseka populacije. Ali, postoji mala podgrupa među šizofrenim pacijentima koja češće čini nasilne napade. Njih ima između tri i pet odsto.“

Više prevencije umesto registracije

Nakon napada na božićni vašar u Magdeburgu, Karsten Lineman, generalni sekretar CDU, stranke koja će verovatno da pobedi na predstojećim izborima, pozvao je na registraciju nasilnih osoba s mentalnim oboljenjima. To je izazvalo oštre kritike.

I Oberbauer odbacuje tu ideju, pre svega zbog lekarske zakletve, ali i zbog opasnosti od stigmatizacije. Ujedno, kako ukazuje, svaka treća osoba tokom života doživi neki oblik mentalne bolesti.

Umesto toga, trebalo bi da buzde više projekata poput PeRiskoPa ili sličnih koncepata – na primer onakvih kao u Bavarskoj, gde se oslanjaju na tzv. preventivne ambulante. „Cilj tog preventivnog projekta je intenzivnije pristupiti teško bolesnim osobama koje se smatraju potencijalnim rizikom za agresivno ponašanje i motivisati ih da potraže lečenje.“

Doktor Oberbauer naglašava: „Potrebno je posvetiti više pažnje maloj grupi pacijenata kod kojih se može predvideti da postoji povećan rizik od nasilnog ponašanja.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku