Kako je „Uspećemo“ promenilo Evropu

Kad je tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel pre deset godina izgovorila svoje čuveno, a za neke i zloglasno „Uspećemo!“, to je imalo posledice ne samo za Nemačku, već i za Evropu.

Nakon tih reči od pre tačno deceniju (31. avgust 2015.) usledila je odluka Angele Merkel da policija više ne treba da zaustavlja izbeglice na granicama. Shodno tome, tokom 2015. i 2016. godine više od milion ljudi podnelo je zahtev za azil u Nemačkoj.

U to vreme, broj tražilaca azila naglo je porastao širom EU. Eurostat je zabeležio oko 2,7 miliona zahteva za azil u EU tokom te dve godine. U sledećim godinama, sa izuzetkom pandemijske 2020, broj zahteva ostao je iznad nivoa iz perioda pre 2015.

Nakon ponovnog porasta na više od milion zahteva 2023. godine, brojevi trenutno opadaju. Nemačka je dugo bila glavno odredište za tražioce azila. Ove godine prvi put ju je pretekla Francuska.

Migracije – tema za birače

Ti događaji ne prolaze bez posledica za Evropljane. Prema Eurostatu, na poslednjim izborima za Evropski parlament 2024. godine, 24 odsto ispitanika smatralo je da su migracije prioritetno pitanje.

To je pitanje takođe igralo važnu ulogu na nacionalnim izborima, posebno u državama članicama u kojima je poslednjih godina desničarska populistička stranka pobedila na izborima, poput Austrije i Holandije.

Anouk Pronk iz holandskog instituta Clingendael kaže za DW da je tokom poslednje holandske predizborne kampanje u novembru 2023. godine postojao „opsesivni fokus“ na to pitanje.

U to vreme, migracije su prikazivane kao uzrok problema u zemlji, poput stambene krize, preopterećenih socijalnih sistema ili problema u obrazovnom i zdravstvenom sistemu. Trenutno, Pronk primećuje da se ljudi donekle udaljavaju od toga i pokušavaju da reše te probleme, a ne da krive migraciju za sve.

Ne samo u Nemačkoj, već i na evropskom nivou, često se mogu čuti pritužbe da su sistemi preopterećeni zbog tražilaca azila i drugih izbeglica.

U nekim slučajevima to dovodi do drastičnih mera, kao što je slučaj u Belgiji, gde država ne prima muške tražioci azila od 2023. godine.

Raspoloženje Evropljana

Važnost teme migracija porasla je u poslednjih deset godina zbog velike medijske i političke prisutnosti, kaže za DW Lenka Dražanova, politikološkinja sa Evropskog univerzitetskog instituta u Firenci.

Osnovni stavovi o tome ko je u društvu za ili protiv migracija nisu se promenili, kaže, ali su danas oni koji su protiv migracija mnogo glasniji. Kod njih, nastavlja Dražanova, dominira osećaj ugroženost – poput straha od nepoznatog ili gubitka posla.

Veliki broj tražilaca azila koji dolaze u Nemačku izazvao je takve osećaje kod nekih Evropljana, posebno u srednjoj i istočnoj Evropi. Pri tome manje je važan stvarni broj, a više sama diskusija o migraciji, kaže ona.

Diskurs se promenio

Pored toga, društvene norme i politička kultura, način na koji se raspravlja o migracijama i izbeglicama promenili su se od 2015, prema rečima politikološkinje Dražanove. To je takođe povezano sa normalizacijom desničarskih ekstremističkih stavova.

Politikološkinja Pronk takođe vidi promenu u diskusiji. U vreme kada je Angela Merkel izgovorila „Uspećemo!“, više je bilo reči o „obavezi da se pomogne“. Danas se, kaže ona, rasprava o migracijama više prikazuje kao bezbednosni rizik.

To se, kaže, može videti, na primer, u novom evropskom paktu za azil i migracije. Njegov fokus je na tome kako zaštititi granice i ubrzati deportaciju ljudi koji nemaju pravo boravka u EU, kaže ona. Razlog za takav razvoj događaja, prema mišljenju Pronk, je u velikom opterećenju sistema za azil država članica EU.

EU pooštrava pravila o azilu

Pakt o azilu i migracijama, koji bi trebalo da stupi na snagu u leto 2026. godine, predviđa takozvane granične postupke za izbeglice koje dolaze iz zemalja sa niskom stopom priznanja azila.

EU trenutno radi na novoj uredbi o povratku izbeglica u njihove zemlje. Prema podacima organizacije za pomoć izbeglicama Pro Azil, migranti su pre mogli biti deportovani samo u zemlju sa kojom su imali vezu ili ako su pristali na to. Taj kriterijum bi trebalo da se ukine ako Evropska komisija uspe u svojim planovima.

To važi kao preduslov za deportaciju ljudi protiv njihove volje u zemlju sa kojom, na primer, postoji odgovarajući sporazum. Takođe bi trebalo da budu formirani „centri za povratak“. To je jedan od modela o kojem se u EU već neko vreme raspravlja pod naslovom „inovativna rešenja“.

Neke države članice vrše pritisak na EU da dodatno pooštri pravila o azilu.

Na poslednjem samitu EU u junu, 21 od 27 država članica sastalo se kako bi razvile strože propise za zajedničku politiku azila. Nemački kancelar Fridrih Merc takođe je prvi put prihvatio poziv Danske, Holandije i Italije.

Politika nije isto što i javno mnjenje

Sagovornice DW slažu se u jednom: iz političke debate i zakonskih propisa ne može se direktno iščitati stav javnosti o migraciji u Evropi.

Rasprava unutar društva ima više nijansi, kaže Pronk. To se, kaže, moglo videti, na primer, u opštoj spremnosti da se pomogne ukrajinskim izbeglicama unutar EU.

Dražanova je u intervjuu za DW takođe istakla da je javno mnjenje o migracijama vrlo složeno.

Na primer, ista osoba, kaže ona, može biti pozitivna prema migrantima koji su već u zemlji i da odbija otvorenu imigracionu politiku. Međutim, studije, prema njenim rečima, pokazuju da se javno mnjenje u Evropi prema migrantima donekle poboljšalo poslednjih godina.