Imunitet za posmatrače OEBS-a

Prema navodima lista Velt, nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer je najavio da će težišta nemačkog predsedavanja OEBS-om biti kriza u Ukrajini, borba protiv terorizma i zalaganje za ljudska prava. List prenosi ministrovu izjavu za nemačku novinsku agenciju dpa da je u ovim "olujnim vremenima" OEBS u Evropi potrebniji nego ikad. "U našem zajedničkom interesu je da dalje učvrstimo OEBS kao dijaloški forum i kao most između istoka i zapada ", prenosi Velt Štajnmajerove reči.

List dalje navodi da su se partnerske zemlje skoro u poslednji čas u četvrtak dogovorile o budžetu OEBS-a za 2016. godinu. "On iznosi 141,1 milijun evra i time ostaje na prošlogodišnjem nivou. Posmatračka misija OEBS-a u istočnoj Ukrajini se finansira iz posebnog budžeta o kojem još nije odlučeno. Bivši nemački ministar inostranih poslova Hans-Dietrih Genšer je nemačku vladu pozvao da OEBS jače nego do sada koristi za pronalaženje rešenja za krizu u Ukrajini. Osvrćući se na taj konflikt, Genšer je i izjavi za Velt upozorio: 'Politička klima u Evropi se opet i sve jače truje tragovima jednog novog Hladnog rata.', piše Velt.

Organizacija nastala usred Hladnog rata

Portal nemačkog javnog servisa Tagesšau takođe ističe da OEBS-u s Nemačkom na čelu predstoje teški zadaci: "Pored bezbednosti, u prvom planu bi trebalo da budu i teme koje se tiču ekonomije i zaštite okoline. Najavljeno je da bi ta organizacija trebalo jače da se pozicionira po pitanju tolerancije, medijskih sloboda i prava manjina, kao i da bi trebalo da navede deficite u zemljama članicama."

Tagesšau se dalje osvrće na nastanak OEBS-a navodeći da je ta organizacija nastala usred Hladnog rata 70-ih godina. Kako bi Evropu poštedeli rata, Istok i Zapad su se na "Konferenciji za evropsku bezbednost i saradnju" (KEBS), dogovorili o pridržavanju određenih temeljnih principa: "U to spadaju odricanje od nasilja, teritorijalni integritet, nepovredivost granica i nemešanje u stvari unutar države članice. Postignuti su i dogovori o kontroli naoružanja kao i o vojnoj transparentnosti i razoružavanju. I posle okončanja Hladnog rata se organizacija dalje razvijala, a naziv1994. je od Konferencije nastala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)."

Kriza u Ukrajini kao katalizator za oživljavanje OEBS-a

Države članice su se obvezale da neće slediti svoje interese na štetu drugih država u OEBS-a, piše dalje tagesšau i dodaje da se zapravo dogodilo suprotno: "Uzduž starih crta razdvajanja su se pojavile nove napetosti, ovaj put s mnogim državama bivšeg Varšavskog pakta, a danas na strani NATO. 'OEBS je od 2000-ih godina doživeo eroziju pridržavanja obveza', rezimira jedna diplomatkinja nemačkog ministarstva spoljnih poslova. Ona navodi da je kriza u Ukrajini delovala kao katalizator za oživljavanje OEBS-a. Jer, u principu OEBS raspolaže instrumentima za smirivanje nasilnih sukoba. Rusija je članica OEBS-a, isto kao i SAD. Međutim, da OEBS bio delotvoran, mora ojačati kao organizacija ", piše tagesšau napominjući da je situacija trenutno takva da su pojedine zemlje članice veoma udaljene jedna od druge, i to toliko da se čak nisu mogle sporazumeti ni o zajedničkoj interpretaciji događaja u poslednjih 25 godina.

Pitanje mandata i imuniteta

Tagesšau navodi i da je jedna od važnih tačaka manevarski prostor OEBS-a, kao na primer u istočnoj Ukrajini. Jedan aspekt toga je i pitanje koliko misije te organizacije uopšte ulivaju poštovanje sukobljenih strana. Još jedan aspekt je pitanje mandata. Jer posmatračima ostaje samo "mogućnost da dokumentuju, ali ne i da spreče incidente. Pritom i sami mogu biti izloženi vatri sukobljenih strana, kao 27.12. kod Marijupolja. Generalni sekretar OEBS-a Lamberto Zanijer se zato zalaže za snažniji mandat posmatračkih misija. Tako je predložio i vojnu komponentu kao zaštitu OEBS-ovih saradnika. Međutim, to je sporno. Nemačko ministarstvo inostraih poslova je na to odgovorilo: 'Mi želimo da sačuvamo civilni karakter misija. OEBS-ove misije ne mogu zameniti mirovne trupe UN.' Mirovne misije UN mogu da koriste oružje kako bi sprečile nasilje između sukobljenih strana i protiv civila. Stručnjaci, međutim, podsećaju da to često ne polazi za rukom i kao primer navode masakar u Srebrenici.

Drugi Zanijerov predlog, međutim, nailazi na podršku nemačke vlade: ukoliko bi OEBS dobio status 'pravnog lica', posmatrači bi dobili diplomatski imunitet. Kako bi se taj i drugi predlozi sproveli u život, nemačka vlada će morati da pridobije svaku od 57 zemalja članica OEBS-a. Na Nemačkoj je dakle da stvori novo poverenje i Evropu tako je ponovno učini bezbednijom."