Izrael: vojska priznala propuste u vezi 7. oktobra 2023.

Izveštaj Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) o terorističkim napadima Hamasa 7. oktobrau južnom Izraelu teško je pao većini Izraelaca. Zaključci u izveštaju, objavljenom prošle nedelje, nisu bili potpuno novi, ali su dodatno uzburkali emocije, nakon nekoliko emotivnih nedelja u kojima je 30 živih talaca vraćeno kućama, dok je 8 njih stiglo u kovčezima.

Prva faza primirja i dogovora o oslobađanju talaca privedena je kraju, a sledeća ostaje nejasna. Pedeset devet otetih vojnika i civila ostali su u Gazi. Veruje se da je živo njih 24.

Nakon predstavljanja izveštaja, izraelski dnevnik Yedioth Ahronoth je objavio članak pod naslovom: „Slepilo, neuspeh, pitanja". A u izraelskom besplatnom desničarskom listu Haysom naslov je glasio: „Godinama nagoveštavani debakl".

To se odnosi na jedan od ključnih nalaza izveštaja po kojem je izraelske obaveštajne službe godinama drastično potcenjivale Hamas. Ta islamistička militantna grupa preuzela je 2007. kontrolu nad Gazom. Kao odgovor, Izrael je dodatno pojačao svoju nadzor nad vazdušnim, kopnenim i morskim granicama, kontrolišući kretanje ljudi i dobara u enklavu i iz nje. Izrael i Hamas su poslenjih godina vodili nekoliko ratova.

Hamas je dugo pripremao napad: intenzivno od  2021. godine

Rano ujutro u subotu 7. oktobra 2023. Hamasovi ekstremisti su pokrenuli veliki napad na južni Izrael. Prema izraelskim podacima ubili su 1.200 ljudi i uzeli 251 osobu kao taoce.

Napad je izazvao rat koji je trajao 15 meseci.  Prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze u njemu je poginulo više od 48.000 Palestinaca, a većina Gaze je sravnjena sa zemljom.

Izveštaj je otkrio da je, na osnovu dokumenata pronađenih u Gazi i ispitivanja visokih Hamasovih funkcionera uhvaćenih tokom rata, grupa počela da razgovara o velikom napadu nakon rata između Izraela i Hamasa 2014. Plan, koji je kasnije postao poznat kao „Jerihonski zid", prvenstveno je razvio Jahja Sinvar, koji se smatra jednim od vodećih planera napada 7. Oktobra.

On je 2017. postao vođa Hamasa u Gazi. Plan je uključivao iznenadni napad na izraelsku vojnu diviziju stacioniranu oko Pojasa Gaze kao i uzimanje talaca.

Prema istrazi, Hamas je razmatrao sprovođenje plana napada već u maju 2021. kada su Izrael i Hamas vodili 11-dnevni rat u Gazi. U to vreme, izraelska vojna obaveštajna služba nije bila svesna plana, navodi se u izveštaju.

Izveštaj pokazuje da je rat u maju 2021. poznat u Izraelu kao „Operacija čuvar zidova", bio prekretnica. Vojska je tada javno iznela zaključak da je Hamas pretrpeo ozbiljan udarac, te da su uništeni veliki delovi tunelskog sistema, koji je vojska nazvala „metro" — a da je podzemna barijera koju je Izrael izgradio smanjila infiltraciju na minimum.

Čini se da su izraelski lideri verovali da Hamas želi da se fokusira na ekonomski razvoj i da hoće da očuva mir. Međutim, izveštaj je naveo da se Hamas zapravo osećao ohrabrenim ishodom rata 2021. jer je uspeo da dobije podršku u regionu — uključujući nemire u „mešovitim gradovima" u Izraelu — a da vojska nije ni pokrenula veliku kopnenu operaciju.

Zablude o Hamasu

Istraživanje je zaključilo da procena Hamasa godinama nije bila preispitana i da nije bilo rasprave o pitanju „šta ako smo nismo u pravu?"

Prema Amosu Harelu, koji piše za dnevni list Haaretz, „Obaveštajne službe, sa vojskom i službom bezbednosti na čelu, nije verovala da je Hamas sposoban da izvede koordinisani napad hiljada terorista na više od 100 tačaka, te da uspešno savlada diviziju Gaza i preuzme kontrolu nad velikim delom teritorije za koju je divizija bila odgovorna."

Istraživanje je takođe kritikovalo činjenicu da su obaveštajni i politički lideri izabrali politiku „upravljanja sukobom" sa Hamasom, netačno procenjujući njegove sposobnosti i namera. „Gaza je predstavljena kao 'sekundarna pretnja' u poređenju sa Hezbolahom i Iranom", napisao je Yosi Ješuošua, vojni dopisnik lista Yedioth Ahronoth.

„Cela izraelska vlast — od vlade do obaveštajnih agencija — postala je zavisna od obaveštajnih podataka koje proizvodi napredna i sofistifikovana tehnologija, stvarajući samouverenost i aroganciju među onima koji bi trebalo stalno da budu na oprezu. Uzvikivali smo 'sajber' i zaspali za volanom, dok je Hamas pripremao invaziju kao u srednjem veku."

Kritika izveštaja vojske

Prema nekima, najnoviji sveobuhvatni izveštaj o radu različitih rodova vojske dolazi prekasno. Drugi kažu da je malo novih informacija. Nemoć izraelske vojske da na dan napada zaštiti izraelske građane ostavila je duboke ožiljke.

U poslednjim mesecima, vojska je iz minuta u minut stanovnicima nekoliko kibuca blizu Gaze slala informacije o događajima u njihovim zajednicama.

„Izveštaj je važan pre svega za preživele, za porodice vojnika i civila koji su poginuli, porodice onih koji su oteti i za zajednice sa juga, koje se još uvek nisu vratile", rekao je Ofer Šelah, istraživač na Institutu za nacionalne bezbednosne studije (INSS) i bivši član Kneseta.

„Mislim da je ovo važno za ponovno uspostavljanje poverenja između tih zajednica, izraelske javnosti uopšte i vojske, te da se vojska suočila sa preživelima i iskreno im rekla šta se desilo", rekao je Šelah za DW.

Dodao je da ostaje još niz pitanja o tome zašto su se stvari dogodile onako kako su se dogodile unutar vojske i njenih različitih rodova, kao i u vezi sa političkim strukturama.

Ovo je ponovio Tamir Hajman, direktor INSS-a i bivši šef Vojne obaveštajne direkcije. „U svakoj vojnoj istrazi treba odgovoriti na tri pitanja: Šta se desilo, zašto se desilo i kako da se poboljša", rekao je Hajman „Ove istrage nam daju mnogo informacija o tome šta se desilo, ali još uvek postoji pitanje na koje nisam pronašao odgovore — zašto se to desilo."

Izraelci hoće da se istraži i odgovornost političara

Izveštaj je ponovo izazvao pozive da se osnuje državna komisija koja bi istražila ulogu političkog rukovodstva Izraela. „Izraelska javnost ne može da obezbedi da i političari plate cenu, i zato žele istražnu komisiju" rekao je Ofer Šelah.

U anketi objavljenoj u petak (28.02.) ispitanicima je postavljeno pitanje da li smatraju da je vojna istraga dovoljna, ili bi trebala da se osnuje državna ili politička komisija za istragu. Samo 6 odsto anketiranih je reklo da misli da je vojna istraga dovoljna, dok je 58 odsto njih želi da se ustanovi državna komisija za istragu.

Glavnokomandujući vojske Hercij Halevi podneo je ostavku zbog neuspeha 7. oktobra i napustiće svoju funkciju u sredu 5. marta, dok premijer Benjamin Netanjahu nije preuzeo odgovornost i više puta je odlagao potpunu istragu.