Izolacija - nov zatvorski model u Francuskoj
2. avgust 2025.
Zidovi visoki nekoliko metara, ćelije pod stalnim nadzorom, pregrade od neprobojnog stakla koje odvajaju posetioce od zatvorenika: U Vanden le Vjeju, gradiću na 200 kilometara severno od Pariza, prošle nedelje je počeo s radom prvi zvanično proglašen zatvor maksimalne bezbednosti u Francuskoj. Čak je i vojska bila angažovana kako bi neke posebno opasne zatvorenike prebacila u nove ćelije.
Vanden le Vjej, sa svojih 450 video-kamera, trebalo bi da postane neka vrsta jezgra borbe protiv organizovanog kriminala i deo je šire reforme kojom država pojačava svoj obračun sa narko-kriminalom. Cilj je da se posebno opasnim vođama kriminalnih mreža potpuno onemogući komunikacija sa spoljnim svetom. Ministar pravde Žeral Darmanen nazvao je ovaj projekat „radikalnom promenom u zatvorskom sistemu“.
Francuska u ratu protiv droge
Zemlja se suočava s ozbiljnim bezbednosnim problemom: u gradovima kao što su Marselj, Tuluz, ili u predgrađima Pariza, ali i u manjim seoskim mestima, eskaliraju sukobi narko-bandi. Javni tužioci upozoravaju da bi situacija mogla da izmakne kontroli. Sve češće se tinejdžeri koriste kao kuriri ili plaćene ubice, a obično se regrutuju preko društvenih mreža.
Novinar i autor Žan-Mari Magro istraživao je organizovani kriminal u Marselju. „Postoje četvrti na severu grada u kojima je rat narko-bandi, o kojem govori tužilaštvo, sasvim realan“, rekao je za DW. „To se vidi, na primer, po kontrolnim punktovima koje mladi postavljaju na ulici.“
Tamo se, kaže, jasno oseća i normalizacija nasilja. Statistike potvrđuju tu sliku: tokom 2024. godine u Francuskoj je zabeleženo 367 slučajeva ubistava ili pokušaja ubistava u narko-miljeu, sa 110 mrtvih i 341-im ranjenim. Oko četvrtine počinilaca bilo je mlađe od 20 godina.
Neljudski uslovi u zatvorima?
Francuska spada među zemlje sa najpretrpanijim zatvorima u zapadnoj Evropi. Ima ih više od 180 i u nekima popunjenost prostornih kapaciteta prelazi 150%. Evropski sud za ljudska prava više puta je osudio Francusku zbog „neljudskih uslova u zatvorima“. Mnogi zatvori nisu samo prenatrpani, već i stari i vlažni. Buđ, pacovi i bubašvabe su u njima normalna pojava.
No, i sa bezbednošću očito ima velikih problema. Vođe kriminalnih mreža nastavljaju da upravljaju svojim poslovima i iza rešetaka — preko mobilnih telefona ubačenih dronovima, putem posrednika među advokatima ili korumpiranog osoblja.
Tokom proleća ove godine, nasilje je dostiglo novi nivo: u više francuskih gradova naoružane grupe napale su zatvore automatskim oružjem — očigledno s ciljem da zastraše suparničke zatvorenike i izvrše pritisak na pravosuđe.
Vendan le Vjej: zatvor maksimalne kontrole
Novi zatvor u Vendan le Vjeju, u severnom regionu blizu belgijske granice, predviđen je za oko 100 zatvorenika i smatra se najbezbednijim u Francuskoj. Arhitektura i organizacija inspirisane su zloglasnim američkim „supermaks“ zatvorima i italijanskim modelom „karčere duro“ (carcere duro, tvrdi zatvor).
Zatvorenici borave u samicama i imaju samo jedan sat dnevno za šetnju - u malim grupama i pod strogim nadzorom. Komunikacija im je strogo ograničena: telefonski pozivi dvaput nedeljno po dva sata. Nakon svake posete, zatvorenici moraju potpuno da se skinu kako bi bili sistematski pretraženi. Cilj je sprečiti bilo kakvu kontrolu kriminalnih mreža iz zatvora.
Planovi za zatvor u prašumi
Na severnoj obali Južne Amerike, u francuskoj prekomorskoj teritoriji Gvajani, Pariz planira gradnju još jednog zatvora maksimalne bezbednosti za 500 kriminalaca. Planirana lokacija je u prašumi, blizu istorijskog „Đavoljeg ostrva“ – do 1938. poznatog po kolonijalnom zatvorskom sistemu, a svetski poznatog po romanu „Leptir“ Anrija Šarijera.
Ministar pravde Darmanen govori o potrebi da se vođe kriminalnih mreža „trajno uklone sa teritorije matične države“. Grupe za zaštitu ljudskih prava i opozicija upozoravaju na stvaranje „francuskog Gvantanama“.
Visoka cena za veću bezbednost
Zatvorski projekti su skupi: sa oko 250 čuvara za 100 zatvorenika u Vanden de Vjeju, pored visokih troškova izgradnje, i troškovi održavanja znatno premašuju one u običnim zatvorima. Korisnost ovakvog pristupa ostaje sporna. Kritičari upozoravaju na moguće dugoročne psihološke posledice izolacije. Tehnička rešenja kao što su ometanje mobilnih signala, sistemi za odbranu od dronova i češće kontrole ćelija za mnoge predstavljaju bolje alternative.
No, realnost nije prijatna: trgovina drogom i dalje cveta. U 2024. godini u Francuskoj je zaplenjeno 47 tona kokaina — više nego dvostruko u odnosu na prethodnu godinu. Dok mnogi dileri dolaze iz socijalno ugroženih sredina, često sa migrantskom pozadinom, korisnici su prisutni u svim društvenim slojevima.
Poseban evropski put
U poređenju sa drugim evropskim zemljama, Francuska sa svojim novim režimom maksimalne bezbednosti ide svojim putem. Dok se u Nemačkoj ili Holandiji koriste bezbednosne ćelije i intenzivan nadzor, ali se ne prekidaju kontakti sa spoljnim svetom, Francuska se sada oslanja na najrestriktivnije modele na svetu. Vlada brani ovu strategiju pozivajući se na oko 600 identifikovanih ekstremnih slučajeva u zatvorima u kojima su uobičajene mere zakazale.
Medijski vidljivo predstavljanje ovog projekta uklapa se i u širu političku kalkulaciju: ministar pravde Darmanen važi za mogućeg konzervativnog kandidata na predsedničkim izborima 2027. godine. Zatvori maksimalne bezbednosti predstavljaju i poruku sve većem broju birača koji očekuju odlučniji odgovor države na nasilje i organizovani kriminal.