Izbori za Bundestag – za šta se zalažu nemačke stranke?

Retko kad su stranke u Nemačkoj imale tako malo vremena za predizbornu kampanju kao što je to slučaj s ovim prevremenim izborima za Bundestag. I retko su imale tako malo vremena za predstavljanje svojih izbornih programa.

Ti programi su nešto poput spiska želja političkih stranaka. Međutim, ako žele da vladaju u budućnosti, to će verovatno biti moguće samo u koaliciji. Koalicija podrazumeva kompromis, odnosno odstupanja od idealnih programskih ciljeva. Ono što upada u oči jeste da u programima nije objašnjeno kako stranke nameravaju da finansiraju svoja obećanja, koja ponekad iznose desetine milijardi evra.

Deset stranaka kandiduje se širom Nemačke. Univerzitet Hohenhajm analizirao je njihove programe i otkrio da su oni kraći nego inače i teško razumljivi. Previše je stručnih pojmova, dugačkih rečenica i složenih reči poput „Telekommunikationsnetzausbaubeschleunigungsgesetz“ (Zakon o ubrzanju širenja telekomunikacijske mreže – što predlažu Liberali, FDP). Najrazumljiviji program, prema istraživačima, dolazi od Demohrišćana (CDU/CSU), dok je najteže razumljiv program Alternative za Nemačku (AfD).

Dojče vele Vam predstavlja sedam stranaka koje su trenutno zastupljene u nemačkom Bundestagu. Redosled predstavljanja bazira se na trenutnim anketama o podršci strankama, što nakon ovih izbora može i da se promeni.

CDU/CSU

Zajednički izborni program sestrinskih stranaka CDU i CSU nosi naslov: „Promena politike za Nemačku“. Demohrišćani pod vođstvom Fridriha Merca žele da se vrate na vlast nakon što su poslednjih godina bili najveća opoziciona snaga. Njihov program karakterišu konzervativni, liberalni i socijalno-hrišćanski stavovi.

Migracija je bila ključno pitanje tokom predizborne kampanje. CDU/CSU žele da ograniče neregularnu migraciju. „Ubrzaćemo procedure u postupku oko azila i deportacije“, navodi se u programu.

Ključni cilj je i jačanje ekonomije. Preduzetnicima obećavaju: „Smanjićemo porezsko opterećenje za preduzeća na maksimalno 25 odsto.“

Socijalna davanja trebalo bi da se preispitaju i po potrebi smanje.

Za odbranu bi u budućnosti trebalo da bude dostupno više novca.

AfD

„Vreme je za Nemačku“, stoji kao slogan izbornog programa Alternative za Nemačku (AfD), stranke, koja se delom smatra ekstremno desničarskom.

U programu dominira tema migracije. Cilj im je da zatvore „azilantski raj – Nemačku“. Ključni pojam u politici AfD-a je pritom „remigracija“, a u programu se govori o „vraćanju stranaca koji su obavezni da napuste zemlju i vrate se u njihovu domovinu“.

AfD želi da preokrene trend „masovnog useljavanja“ u Nemčku i oteža dodelu nemačkog državljanstva. Takođe odbija politiku azila EU i zalagaće se za formiranje „evropske ekonomske i interesne zajednice“, umesto sadašnje Evropske unije.

Planiraju i da ponovo uvedu nemačku marku i ukinu sankcije Rusiji.

SPD

SPD je optimistična i odmah predstavlja „Vladin program“ pod sloganom „Više za tebe, bolje za Nemačku.“

Kao što i sam naziv stranke sugeriše (Socijaldemokratska partija Nemačke), socijalna pitanja su u centru njihovog programa. SPD, predvođena kancelarom Olafom Šolcom, želi da osigura da ljudi budu u stanju da plaćaju životne troškove – kroz povećanje minimalne plate i smanjenje poreza za one koji zarađuju manje. Ljudi s visokim prihodima trebalo bi da plaćaju više poreza. Stranka obećava stabilne penzije i jačanje ekonomije.

U vezi s migracijom, SPD želi da ubrza procedure u postupku traženja azila, ali odbacuje ideju o postupcima za azil izvan EU.

Što se tiče podrške Ukrajini, SPD planira da nastavi da pomaže toj napadnutoj zemlji, ali ne želi da isporuči krstareće rakete Taurus.

Zeleni

Program stranke Zeleni nosi dvosmisleni naziv „Zajedno rasti“ i takođe se naziva „naš vladin program“. U njemu stoji: „Kažemo kako ćemo učiniti život pristupačnim, kako ćemo zaštititi prirodu i klimu, kako možemo da ojačamo ekonomiju i obnovimo naš prosperitet na klimatski neutralan način.“

Ministar privrede i njihov kandidat za kancelara Robert Habek zagovara ulaganja u budućnost otvaranjem „Nemačkog fonda“, koji bi trebalo da obnovi zapuštenu infrastrukturu zemlje.

Stanovanje bi trebalo postati pristupačnije, a javni prevoz jeftiniji.

Kao i SPD, i Zeleni se zalažu za smanjenje poreza za osobe s malim i srednjim prihodima, kao i za povećanje minimalne plate.

Fokus im je takođe na klimi i energiji. Stranka želi da proširi obnovljive izvore energije i što pre da ugasi termoelektrane na ugalj.

Levica

„Svi žele vladati, mi želimo da menjamo“ stoji u programu Levice. A podnaslov glasi: „Podeliti bogatstvo. Smanjiti cene. Jedni za druge.“

Levica se od 2005. godine čvrsto etablirala u političkom sistemu Nemačke, ali se na svakim izborima borila da pređe izborni cenzus od pet odsto za ulazak u Bundestag. Stranka sebe vidi kao antikapitalističku i socijalističku alternativu.

Levica verovatno ima najliberalniji program kada je reč o politici azila: „Svi ljudi moraju kod nas da imaju ista prava i šanse, bez obzira na pasoš i poreklo.“

Kopredsednici stranke Jan van Aken i Hajdi Rajhinek zalažu se za siromašnije građane, zahtevaju niže cene struje i grejanja, ograničenje kirija i više plate. Bogatiji bi trebalo da plaćaju više poreza.

Levica sebe vidi kao „stranku mira“, osuđuje rat protiv Ukrajine i smatra da je to kršenje međunarodnog prava.

FDP

„Sve može da se promeni“ – pod tim sloganom koji stoji na plakatima širom zemlje, liberali iz FDP izlaze u izbore. Tako je nazvan i njihov izborni program.

FDP je kroz istoriju Savezne Republike Nemačke često bila ključni koalicioni partner. Iako se njihova programska orijentacija menjala, njihova liberalna suština ostala je ista i pod vođstvom Kristijana Lindnera: rasterećenje građana i preduzeća, manje države, manje birokratije, više lične odgovornosti, bolje obrazovanje, snažna ekonomija i građanska prava.

FDP ne želi i neće prihvatiti to što „neregularna migracija još uvek nije dovoljno stavljena pod kontrolu“ i „što su ugroženi radna mesta i prosperitet“.

Neizvesno je da li će ta stranka ponovo ući u Bundestag.

Savez Sara Vagenkneht

„Naša zemlja zaslužuje više!“ – to stoji u programu Saveza Sara Vagenkneht (BSW). Stranka koju vodi ta bivša političarka Levice još uvek je mlada i ima malo članova.

Njihov izborni program jasno pokazuje da se stranka ideološki teško može da se svrsta u neki od postojećih pravaca. S jedne strane tu je levičarska ekonomska i zdravstvena politika, a s druge postoje stroga pravila o azilu.

„Migracija nije rešenje za problema siromaštva u svetu“, navodi se u programu. Ona bi trebalo da bude „ograničena“. Spominju se „izbeglički tokovi“ i ističe da BSW želi da „zaustavi nekontrolisanu imigraciju“.

Prva tačka u programu nosi naslov „Mir“. Program je uglavnom proruski i antiamerički. Sjedinjene Američke Države nazivaju se „supersilom u opadanju“.

Kada je reč o ratu Rusije protiv Ukrajine, u programu stoji: „Ne želimo da se nemački poreski novac i dalje stavlja na raspolaganje za produženje tog besmislenog rata.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku