Izbeglički talas na Kritu – grčka vlada u kriznom režimu

Usred turističke sezone, broj izbeglica koje preko Sredozemnog mora stižu iz Libije u Grčku sve više raste. Najviše je pogođena južna obala Krita i malo ostrvo Gavdos – najjužnija tačka Grčke. Tamo svakodnevno raste pritisak zbog sve većeg broja izbeglica na ruti iz Libije, udaljene oko 350 kilometara južno. Samo ove nedelje na Krit i Gavdos stiglo je oko 1.500 ljudi, ili ih je grčka obalska straža presrela na moru ispred Krita.

Lokalne vlasti sve teže izlaze na kraj sa situacijom. Stotine ljudi danima čekaju pod jakim suncem u lukama Krita – u Hanji, Retimnu i Iraklionu. Tokom proteklih dana, oko 500 osoba prebačeno je u luku Lavrio, istočno od Atine.

Kao odgovor na aktuelnu situaciju, grčka vlada na čelu sa Kirijakosom Micotakisom usvojila je spornu izmenu zakona: naredna tri meseca, zahtevi za azil onih koji dolaze morem iz Libije neće se razmatrati. Na Kritu bi, pored toga, trebalo da se izgradi i novi prihvatni centar.

Hapšenje izbeglica

Prema usvojenom nacrtu zakona, izbeglice iz severne Afrike koje stignu na Krit biće prvo uhapšene, bez mogućnosti da odmah pristupe postupku za azil. Nakon tri meseca, planira se ubrzano proterivanje. Međutim, ova uredba je u suprotnosti sa međunarodnim i evropskim pravnim osnovama, uključujući Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, Povelju EU o osnovnim pravima, ali i sa grčkim zakonodavstvom – svi ti akti garantuju pravo na pravičan postupak za azil.

Neki grčki pravnici sumnjaju da je nova uredba u skladu s važećim normama i upozoravaju da Grčku mogu zadesiti pravni postupci na evropskom nivou. Otvaraju se i brojna praktična pitanja: kada tačno počinje primena mera, gde će ljudi koji pristignu u međuvremenu biti smešteni i pod kojim uslovima?

Skretanje pažnje sa drugih problema

Posle naglog porasta broja novopridošlih, grčka vlada trpi sve veći pritisak – i iz javnosti i iz političkih krugova – da nešto preduzme. Izmena zakona može se posmatrati i kao pokušaj da se odgovori na taj pritisak. Nove mere, međutim, ne služe samo kao sredstvo odvraćanja izbeglica, već najverovatnije i kao način da se pažnja skrene sa drugih unutrašnjih problema.

Od kraja juna 2025. grčka javnost zaokupljena je aferom u vezi sa zloupotrebom poljoprivrednih subvencija iz EU. Pored toga, nesreća na železnici kod Tempe, čiji uzroci ni dve godine kasnije nisu razjašnjeni, i dalje je tema brojnih rasprava. Promene u azilnoj politici sada se pravdaju „vanrednom situacijom" koja, prema tumačenju vlade, zahteva brzu i odlučnu reakciju. Ipak, mnogi pravni stručnjaci ocenjuju da nove mere neće izdržati test pred sudovima.

Malo ostrvo, mali kapaciteti

Oko petine izbeglica u EU ulazi preko malog ostrva Gavdos, koje se nalazi 35 km južno od Krita, u Libijskom moru. Ostrvo ima veoma ograničenu infrastrukturu – ni blizu dovoljnu da primi toliki broj ljudi. Zalihe vode su male i namenjene su pre svega lokalnom stanovništvu i turistima tokom letnje sezone. Opština ima vrlo malo zaposlenih, a Gavdos je dostupan jedino trajektom sa Krita.

Snabdevanje izbeglica je stoga svedeno na minimum, sa idejom da se one što pre prebace dalje. Ministarstvo za migracije obezbeđuje finansijsku i logističku podršku, a pomoć stiže i kroz povremeno prisustvo brodova Fronteksa, koji reaguju u slučaju opasnosti na moru.

Otpor u Grčkoj

Potpuno obustavljanje razmatranja zahteva za azil u Grčkoj dogodilo se do sada samo tokom pandemije korone i u izuzetnim situacijama na reci Marici, koja na severoistoku zemlje predstavlja granicu sa Turskom. Sada planirane mere imaju izrazito represivan karakter i pokreću ozbiljna pitanja o poštovanju načela vladavine prava. Posebno su sporna prisilna vraćanja ljudi u nesigurne zemlje porekla ili tranzita, koja potencijalno krše međunarodne standarde i nose humanitarne rizike.

U samoj Grčkoj postoji otpor prema novom zakonu – ali iz različitih razloga. Nekima mere deluju preblago. Lokalne proteste dodatno podgreva planirana izgradnja ili proširenje prihvatnih centara za izbeglice. U većini partija, uključujući i vladajuću Novu demokratiju premijera Micotakisa, postoji otpor prema ideji da se takvi centri grade baš na Kritu. Turistička industrija se takođe protivi, strahujući da će to loše uticati na imidž ovog popularnog letovališta. Ono što svima nedostaje jeste jasan odgovor na pitanje – šta učiniti sa ljudima koji pristižu?

EU delegacija proterana

Evropska komisija je obaveštena o izmeni zakona i pokazala je izvesno razumevanje za opterećenja na spoljnim granicama EU, naročito u Grčkoj. Javno izrečene kritike iz Brisela, međutim, bile su vrlo uzdržane.

Iza najnovijeg talasa izbeglica krije se i geopolitička dimenzija: general Halifa Haftar, koji kontroliše istok i jug Libije, očigledno pokušava da izvrši pritisak na EU da prizna njegov režim – tako što šalje izbeglice prema Grčkoj. Početkom nedelje došlo je i do diplomatskog incidenta: delegacija EU, u kojoj su bili austrijski komesar Markus Bruner i italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Pijantedozi, proglašena je nepoželjnom odmah po dolasku u Bengazi i odmah proterana.