Humanitarna katastrofa u Donbasu

Posle nekoliko dana natezanja, zvanični Kijev je popustio: ruska humanitarna pomoć za ljude u istočnoj Ukrajini je dobrodošla, rekao je predsednik Petro Porošenko. Konvoj u kojem 280 kamiona nosi oko 2.000 tona namirnica i drugih potrepština krenuo je u utorak ujutru iz Moskovske oblasti, a na granicu bi trebalo da stigne u četvrtak ili petak. Tamo će kamione dočekati predstavnici Međunarodnog Crvenog krsta, koji ovde imaju veoma osetljivu ulogu.

Podozrenje od konvoja

Vlasti u Kijevu i više zapadnih zemalja su ovih dana bez posebnih dokaza izneli sumnju da bi humanitarni konvoj mogao da skriva oružje i opremu za proruske separatiste u Donjecku i drugim gradovima. „Ova pomoć je jedino moguća ukoliko je Crveni krst odobri“, rekao je francuski šef diplomatije Loran Fabijus. „Moramo biti veoma oprezni, jer ovo bi mogla da bude maska kako bi Rusi zauzeli pozicije kod Luganska i Donjecka i doveli nas pred svršen čin“, rekao je on za radio Frans info. Slično je za DW izjavio poslanik nemačkih demohrišćana Filip Misfelder, koji kaže da humanitarnu pomoć može da koordinira samo međunarodno priznata organizacija poput Crvenog krsta zbog „humanitarne krize i nepreglednih linija fronta“.

Najdalje je otišao generalni sekretar NATO Anders Fog Ramsusen koji je upozorio Rusiju da bi svaka njena intervencija u Ukrajini nosila veliki „eskalacioni potencijal“. Prvi čovek najjače vojne sile na svetu je još rekao da Rusija „razvija narativ“ za „ilegalne vojne operacije“ pod izgovorom humanitarizma.

Rasmusenova priča o humanitarnom narativu deluje gotovo cinično kada se zna da je u borbama na istoku Ukrajine stradalo 1.100 ljudi, da su pojedini gradovi danima bez vode i struje, da se u Gorlovki žene porađaju u podrumima bolnica i da je Luganski i Donjecki region napustilo između četvrtine i trećine stanovnika (od ukupno četiri miliona). Izbeglice je nemoguće izbrojati najviše jer ogromna većina ne traži izbeglički status niti se prijavljuje u kampove za smeštaj – umesto toga odlaze kod rođaka i prijatelja. Kijev govori o 70.000 ljudi iz Donjeckog basena koji su pobegli u mirne delove zemlje, Rusija tvrdi da je na njenoj teritoriji 300.000 izbeglica. Nezvanično, brojke humanitarne katastrofe višestruko su veće.

Totalna ofanziva

Ukrajinska vlada ima teoretsku dilemu – da li da pristane na humanitarno primirje koje traže pobunjenici, i tako rizikuje postignute uspehe u takozvanoj antiterorističkoj akciji; ili da nastavi sa ofanzivom po cenu da bude optužena za zanemarivanje bezbednosti sopstvenih građana. Kijev za sada bira drugu opciju. Interfaks je preneo izjavu ukrajinskih zvaničnika koji tvrde da „neposredno predstoji oslobađanje“ Donjecka i Luganska, jedina dva veća uporišta separatista. Ista agencija citira i Aleksandera Zaharčenka, novog lidera samoproglašene Narodne Republike Donjeck, koji kaže da njegovi ljudi imaju dovoljno oružja i da su spremni za odbranu od „totalnog napada“.

„Donjeck i Gorlovka su praktično pod neprestanom paljbom artiljerije i raketnih bacača“, prenosi marksistički list Junge velt. „Kijevska Nacionalna bezbednost pozvala je stanovnike da što pre napuste gradove. Cilj tih poziva je i izazivanje panike u narodnim republikama kako bi se dezorganizovala odbrana; ali svojim pretnjama, ukrajinska vlada u najmanju ruku relativizuje svoje najave da ne napada civile“, dodaje berlinski list.

Najbizarnija posledica raketiranja za sada je pogađanje zatvora u Donjecku, za koje se međusobno optužuju pobunjenici i Kijev. Projektil je razorio deo zatvora, pri tome je stradao jedan, a teško su povređena tri zatvorenika. Njih 106 iskoristilo je priliku za beg iz zatvora.