Hrvati u BiH nisu skloni da učestvuju u eskalaciji krize

Politička situacija u Bosni i Hercegovini uzavrela je s najnovijim pokušajima Milorada Dodika, lidera tamošnjih Srba, da u pitanje dovede centralne institucije vlasti i nadležnost visokog predstavnika međunarodne zajednice.

Ali, iz perspektive bosanskohercegovačkih Hrvata, kao i same Republike Hrvatske, taj spor doživljava se u posebnom svetlu. Najpre zato što je Dodik i njih pozvao na otpor, kao i reanimaciju separatističkog projekta tzv. Herceg-Bosne iz 90-ih godina prošlog veka. Pored toga, takav izazov bi mogao da bude delikatan i s obzirom na razilaženja u pristupu državnog vrha Hrvatske prema BiH.

Nekoliko dana nakon početka krize između entiteta Republika Srpska i vlasti BiH, ne deluje kao da su hrvatski predstavnici u toj zemlji raspoloženi za avanturu po Dodikovim sugestijama. Njihov lider Dragan Čović ostaje neformalno blizak s Miloradom Dodikom, hrvatski premijer Andrej Plenković drži se legalistički i uzdržano, a predsednik Zoran Milanović nije se oglašavao o tome.

„Pre nekoliko dana, usred halabuke na tu temu, baš sam trčao u blizini Čovićeve vile, jer tuda se inače rekreiram. Video sam neuobičajenu gužvu, a nisam imao pojma da mu je Dodik stigao u goste, tek sam potom shvatio. No više od tog gostoprimstva mu ni Čović nije ponudio ovom prilikom“, rekao je za DW Dragan Markovina, istoričar i politički komentator.

Pretnja praznom puškom

„To je dosta značajno“, nastavlja on, „dakle, očigledno nisu spremni da mu se pridruže u podrivanju BiH. Milanović bi ga zasigurno rado podržao, kao što je to uradio pre sudske presude o Dodikovoj krivici, iako sad valjda procenjuje da mu se to ne isplati.“

Ali ostaje pitanje koliko je zaista realna mogućnost da Dodik ostvari svoj plan, ako bi se odlučio da ide do kraja.

„Da ste me to pitali dan nakon sudske presude, verovatno bih pod utiskom njegovog nastupa rekao da se pribojavam realizacije. Sad vidim da se to neće dogoditi, da je reč o pretnji ’praznom puškom’. On je zabrinut primarno za samog sebe i mogao bi da preduzme svašta, ali za nekakve veće akcije mu podršku ne daje ni opozicija u RS. Dodik zato nema dovoljan kapacitet za otcepljenje, iako može da izazove ograničeni incident, da razoruža graničnu policiju ili nešto slično, recimo. Pretpostavljam da njegov potencijal za izazivanje gužve nije širi od toga“, mišljenja je Markovina.

Funkcionalnost i održivost BiH na iskušenju

Taj medijski i politički analitičar procenjuje da bi takvi incidenti bili problematični za Hrvatsku već i zbog izuzetno dugačke granice koju ona deli sa RS-ovim delom BiH. Ali uveren je da među bosanskohercegovačkim Hrvatima ne postoji raspoloženje za sličnu eskalaciju s njihove strane. „Treći entitet ostaće pitanje, ali nikome se ne isplati da rizikuje sve dok Hrvati u svakodnevici i bez toga faktički imaju samoupravu na dosta zaokruženom komadu bosanskohercegovačke teritorije. Centralne institucije su tamo slabije od kantonalnih“, napominje Dragan Markovina.

A da će buntovništvo Milorada Dodika svejedno ostaviti negativne posledice na suverenitet i jedinstvo, kao i na funkcionalnost i održivost BiH, pribojava se hrvatski politikolog Davor Đenero. „Jer sve i da se poništi Dejtonski sporazum“, kaže, „BiH bi mogla da se organizuje npr. u skladu s ranijim Vašingtonskim sporazumom, te bi se kao jedinstvena država protegla na prostor srpskog entiteta. Ako bi ostala funkcionalna.“

Zagreb delom zavisi od Čovića

„Druga opasnost za BiH potiče iz toga što sadašnja vlast Hrvatske ne zauzima poziciju prema bosanskohercegovačkim Hrvatima kakvu je svojevremeno gradio predsednik Hrvatske Stipe Mesić. Plenković jeste na tom tragu, ali se ne usuđuje da tako artikulisano poruči Hrvatima u BiH da je Sarajevo njihov glavni grad, a da Zagreb može samo da pomaže u negovanju bolje političke klime. A ono što u Sarajevu često ne razumeju jeste činjenica da Čovićeva pozicija prema Hrvatskoj nije kao Dodikova prema Srbiji. Naime, u većoj meri Zagreb politički zavisi od Čovića, nego on od Zagreba – organizaciono i logistički“, smatra Đenero.

Taj politički komentator smatra da pritom ukupnu komunikaciju pogoršava i držanje Zorana Milanovića koji je prvi u novije vreme uveo loš običaj da hrvatski političari u poseti BiH zaobilaze Sarajevo, čime se naizgled svrstavaju uz ono što praktikuje Srbija.

„Verujem da je ovo danas sve zajedno samo još jedna ’bura u čaši vode’, ako imamo u vidu da međunarodni poredak po svemu sudeći po pitanju BiH ipak opstaje. Ali, nema sumnje da bi i Dodiku i Aleksandru Vučiću, predsedniku Srbije, itekako odgovaralo da uvuku Hrvate u tu igru“, kaže za DW Davor Đenero.

Zato, osim ako neko u dogledno vreme u ozbiljnijoj meri ne podigne ulog u tom smeru, naši sagovornici predviđaju postupno smirivanje ove krize – do neke sledeće, kakvih u Bosni i Hercegovini na duže staze nažalost ne nedostaje.