Hepatitis od A do E

Hepatitis A

Hepatitis A izaziva virus hepatitisa A. Ova bolest dovodi do zapaljenja jetre, ali ne prelazi u hronični oblik. Čak i bez terapije, ova virusna infekcija uglavnom prolazi bez problema. Prenosi se pre svega zagađenom vodom, kontaminiranom hranom ili fekalno-oralnim putem, odnosno kontaktom ili prenosom prljavim rukama između osoba.

Virus je raširen širom sveta. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), svake godine se zarazi oko 100 miliona ljudi, od čega 1,5 miliona razvije simptome. Posebno su pogođene zemlje u razvoju sa lošim higijenskim uslovima. Često se događa da turisti kući ponesu ovaj takozvanu „putnički hepatitis“ kao neželjeni suvenir. Dobra vest: protiv hepatitisa A postoji vakcina.

Simptomi uključuju umor, gubitak apetita, mučninu, bolove u stomaku, povišenu temperaturu i često žutilo kože i beonjača (ikterus). Međutim, kod male dece infekcija može proći gotovo bez simptoma.

Hepatitis B

Hepatitis B može biti opasan po život. Ali - postoji vakcina. Budući da se hepatitis B poslednjih godina značajno proširio, SZO je 2017. pozvala sve zemlje da rutinski vakcinišu novorođenčad, kao što je to već slučaj sa medicinskim osobljem.

Prema podacima SZO, 254 miliona ljudi širom sveta živi sa hroničnom infekcijom hepatitisom B. Od posledica te bolesti godišnje umre oko 820.000 ljudi.

Hepatitis B se prenosi krvlju ili telesnim tečnostima zaražene osobe. Može dovesti do hroničnog zapaljenja jetre, a zatim i do ciroze ili karcinoma jetre.

Može izazvati slične simptome kao hepatitis A – umor, bolove u zglobovima, tamnu mokraću, svetlu stolicu, mučninu i žutilo kože i beonjača. Ipak, kod mnogih osoba (posebno dece) infekcija može ostati bez vidljivih simptoma, i tek kasnije preći u hroničnu formu.

Hepatitis C

Hepatitis C može biti blag i akutan, ali i preći u hronični oblik – i takođe može dovesti do ciroze ili raka jetre. Mnogi ljudi nose virus hepatitisa C, a da to ne znaju. Prenosi se pre svega krvlju.

Kada je virus otkriven 1988, najpre je nazvan „Non-A-Non-B virus“, jer dotad nije bio poznat, pa krv nije mogla da se testira na njega. Zbog toga su se tada mnogi zarazili putem transfuzija krvi. Jedan od čestih puteva prenosa je i korišćenje injekcija, naročito među zavisnicima od droga.

Prema podacima SZO, 50 miliona ljudi u svetu je zaraženo virusom hepatitisa C. Godišnje umre oko 240.000 ljudi od hepatitisa C i njegovih posledica.

Vakcina još uvek ne postoji, ali je poslednjih godina postignut značajan uspeh u lečenju kombinacijama antivirusnih lekova, koji dugoročno mogu da smanje količinu virusa u telu. Međutim, ti lekovi su još uvek veoma skupi.

Akutna faza često prolazi bez simptoma, ili se javljaju blagi znaci poput umora, slabog apetita i nelagodnosti u stomaku. Žutilo kože i beonjača je ređe nego kod hepatitisa A i B. Mnogi ljudi sa hroničnom infekcijom ne osećaju simptome decenijama.

Hepatitis D

Hepatitis D mogu dobiti samo oni koji su već zaraženi hepatitisom B, jer se virus hepatitisa D razmnožava uz pomoć površinskog proteina virusa B. Dakle, ko se vakciniše protiv hepatitisa B, automatski je zaštićen i od hepatitisa D.

Simptomi su slični kao kod hepatitisa B, ali mogu biti ozbiljniji. Uključuju umor, bolove u stomaku, mučninu i žutilo kože i beonjača.

Hepatitis E

Hepatitis E se javlja pretežno u jugoistočnoj Aziji, naročito tokom poplava u sezoni monsuna. Prenosi se zagađenom vodom, ali i životinjama. U Narodnoj Republici Kini vakcina protiv hepatitisa E odobrena je od 2012. godine.

Simptomi uključuju mučninu, bolove u stomaku, blagu groznicu, a često i žutilo kože i beonjača. Kod većine obolelih bolest prolazi sama od sebe, ali kod trudnica može izazvati ozbiljne komplikacije.