Hegset na sastanku NATO: jasne reči i jasna odbijanja

Atmosfera je bila napeta kada je novi američki ministar odbrane stigao u sedište Alijanse. Otvorene reči prijateljima, to je najavio je Pit Hegset neposredno pre sastanka. Evropski partneri bili su spremni na mnoga iznenađenja.

I zaista, reči su bile otvorene. Još pre nego što su počeli pregovori u Ukrajinskoj kontakt grupi, Hegset je prvo rekao šta sve Amerikanci neće raditi. Na primer, neće podržati brzo članstvo Ukrajine u Alijansi: „SAD ne veruju da je članstvo Ukrajine u NATO realan ishod pregovaračkog rešenja.“

Obezbeđivanje mira samo uz pomoć Evropljana

Jasno je rekao i „ne“ slanju američkih trupa u Ukrajinu. Ukoliko dođe do primirja ili mirnog rešenja, Evropljani bi morali da ga osiguraju svojim trupama. „Nikakve američke trupe neće biti poslate u Ukrajinu.“ Hegset je takođe isključio raspoređivanje mirovnih snaga preko NATO, naglasivši da to mora biti organizovano van Alijanse.

Zatim još jedno odbijanje. Povratak na ukrajinske granice pre 2014. godine, odnosno pre ruskog osvajanja Krima, je nerealan: „Slediti taj iluzorni cilj samo će produžiti rat i izazvati više patnje.“

Zašto je u tako ranoj fazi stavio sve karte na sto i time novu američku strategiju učinio vidljivom i za šefa Kremlja Vladimira Putina? Čovek iz Vašingtona to je ostavio otvorenim…

Pet odsto izdajanja za odbranu?

Umesto toga, jasne reči o očekivanjima u vezi s ulaganjima u naoružanje. Trenutno važeće pravilo NATO o izdavanju dva odsto BDP više nije dovoljno. „Mora biti pet procenata“, rekao je Hegset, čime je izričito podržao stav predsednika Donalda Trampa.

Međutim, među saveznicima je mala podrška za taj ambiciozni cilj. Nje ima u baltičkim zemljmaa, a i Poljska bi verovatno to podržala cilj. Ali, velika većina partnera je skeptična ili čak protiv. „Cilj od pet procenata nije u planu“, izjavio je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus i dodao: „Amerikanci su i sami još uvek daleko od toga.“

U stvari, američki izdaci za odbranu su čak ispod četiri odsto. Međutim, to ne menja činjenicu da su SAD i dalje zemlja koja ubedljivo najviše doprinosi bezbednosti Evrope u okviru Alijanse. U jednom aspektu, to se neće promeniti: trenutno je oko 100.000 američkih vojnika stacionirano u Evropi, a prema rečima Hegseta, nema planova za njihovo povlačenje.

Predstoji delikatna debata u EU

Što se tiče vojne pomoći Ukrajini, Hegset je zatražio da Evropljani ubuduće snose najveći deo. To nije bilo iznenađenje – izjava novog ministra odbrane bila je blaža nego što se strahovalo. Prošle godine je udeo evropske vojne pomoći Ukrajini bio nešto veći od doprinosa SAD. A taj jaz će se dalje povećavati, poručio je evropskim ministrima odbrane generalni sekretar NATO Mark Rute.

Rute, koji je od oktobra na čelu Alijanse, takođe je pripremio EU-partnere i na delikatnu debatu – debatu o raspodeli tereta među Evropljanima. Zemlje poput Španije, Italije i Francuske još uvek se uzdržavaju kada je u pitanju veća vojna pomoć Ukrajini, što verovatno ima veze i s njihovom visokim državnim dugom.

„Ne može biti nikakve sumnje da će među saveznicima biti rasprave o tome ko će šta plaćati i odakle će taj novac doći“, poručio je Rute Evropljanima.