Grčkoj hitno potrebna strana radna snaga

„Već danas bi na kolenima otišla do crkve Megalohari, samo da na vreme pronađem radnika za narednu godinu“, kaže Matina, vlasnica elegantne butike „Armonia“ na ostrvu Tinos. Ona pritom misli na najpoznatije grčko hodočašće koje se održava svake godine 15. avgusta na Kikladima. Hodočasnici se klečeći penju ka crkvi Panagija Evangelista i mole se Presvetoj Bogorodici za zdravlje, pomoć i podršku.

I Matina se nada pomoći: očajnički traži osoblje – ali bez mnogo uspeha, iako su plate na Tinosu nešto veće nego u Atini, a smeštaj je obezbeđen. Međutim, sve je teže pronaći radnike za letnju sezonu. Skoro svuda na popularnom turističkom ostrvu mogu se videti natpisi: „Traži se osoblje“.

U zlatari pored butika, ljubazna prodavačica Tamar jedva da govori grčki. Zna samo osnovne izraze za pozdrav i odmah prelazi na engleski. Da bi razumela šta stariji grčki kupci žele, mora da pozove šefa. Ipak, zlatar je zadovoljan što je našao radnicu za celo leto. Tamar dolazi iz Gruzije, legalno je došla u Grčku kao sezonski radnik i već mesec dana radi na Tinosu.

Neuspešno vrbovanje

Teoretski, više ljudi poput Tamar moglo bi da dođe legalno u Grčku radi posla. Prošlog proleća, Grčka je potpisala sporazume sa Jermenijom, Gruzijom, Moldavijom, Indijom, Filipinima i Vijetnamom, obavezavši se da će angažovati 40.000 stranih radnika. Međutim, u praksi se ti sporazumi sporo ili skoro nikako ne sprovode. Birokratija je komplikovana, grčke ambasade u inostranstvu pate od manjka osoblja i ponude nisu dovoljno privlačne.

Zato hotelijeri širom zemlje i dalje očajnički traže recepcionere, sobarice, spasioce, portire, konobare i kuvare. Prema podacima Udruženja grčkih hotelijera, nedostaje najmanje 60.000 radnika.

Neviđeni nedostatak radne snage

To je delimično posledica pandemije koronavirusa od 2020. do 2023. godine, koja se osetila širom Evrope, smatra Jorgos Hosoglu, predsednik Panhelenskog saveza zaposlenih u prehrambenom sektoru i turizmu. U Grčkoj je problem posebno akutan:
„Suočavamo se s neviđenim nedostatkom kvalifikovanih i iskusnih radnika, posebno u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, jer su se zaposleni tokom pandemijskog zatvaranja povukli iz sektora. Mnogi se nikada nisu vratili."

Prema Hosogluu, razlog je sezonska priroda posla. Kada sezona prođe, radnici imaju pravo na pomoć za nezaposlene samo tri meseca.

„Kako da prežive ostatak godine, naročito sada tokom dugotrajne krize troškova života?“

Pored toga, sve više mladih Grka i Grkinja svoju sezonsku sreću traži u severnoj Evropi, čak i na dalekom Islandu. A mnogi Albanci i Albanke, koji su decenijama radili u Grčkoj kao jeftina radna snaga, sada su pred penzijom ili odlaze u druge zemlje.

Zaboravljeni Albanci

Grčka ekonomija se još od devedesetih oslanja na imigraciju – kako u turizmu, tako i u poljoprivredi i građevinarstvu. Do ekonomske krize, Grčka je bila u velikoj meri zavisna od radnika iz Albanije. Tokom trajanja finansijskog  „programa spasavanja“ (2010–2018), potražnja je znatno opala. Međutim, nakon pandemije, potreba se višestruko povećala jer se ekonomija oporavila, a turizam je snažno porastao.

Isti trend se pojavio i u drugim zemljama koje nude konkurentnije plate i jednostavnije procedure legalizacije za imigrante. Zato se mnogi strani radnici nikada nisu vratili u Grčku.
Jasno je, dakle, da je Grčkoj potrebna atraktivna imigraciona politika. Pored 60.000 dodatnih radnika u turizmu, potrebno je još 50–60.000 u građevinarstvu i 60.000 u poljoprivredi.

Skretanje udesno umesto razumne imigracione politike

Ali konzervativna vlada premijera Kirjakosa Micotakisa odlučila je da igra na antimigracionu kartu. Veruje da je najbolji način da se prebrode krize, skandali i loši rezultati u anketama – oštar stav prema migrantima. Cilj je pridobiti desno orijentisane birače.

Bivši ministar za migracije Makis Voridis, koji je podneo ostavku krajem juna zbog skandala sa ilegalnim subvencijama u poljoprivredi, otežao je život mnogim legalnim migrantima. Prvi korak mu je bio da „zamrzne" mogućnost produženja rokova za izdavanje boravišnih dozvola. To je veliki problem za imigrante od kojih neki već godinama žive i rade u zemlji.

Novi ministar, ekstremni desničar Tanos Plevris, od svog stupanja na dužnost skoro da se nije bavio hitno potrebnom legalnom migracijom. Umesto toga, odmah je pokrenuo dalje pooštravanje zakona o azilu – sve do njegovog potpunog podrivanja. Po njegovom uverenju, prioritet je deportacija ilegalnih migranata. Prema Plevrisu, migranti koji ilegalno ulaze u Evropu ili kojima je odbijen zahtev za azil, nemaju pravo da ostanu na tlu Evrope. Moraju se odmah vratiti u svoje zemlje.

„Zatvor ili povratak"

Na neformalnom sastanku ministara unutrašnjih poslova i migracija Evropske unije u Kopenhagenu (22.07.2025), Plevris je jasno stavio do znanja da Grčka ne može da se nosi sa sve većim prilivom migranata iz Libije. Prema Ministarstvu rada Grčke, od početka godine u zemlju je na ovaj način ušlo 9.000 ljudi, većinom preko ostrva Krit.

Plevris je sa ponosom predstavio svoj novi zakon. On predviđa zatvorsku kaznu od dve do pet godina za odbijene tražioce azila koji se ne vrate u svoje zemlje. „Ko se ilegalno nalazi u našoj zemlji, ima dve opcije: zatvor ili povratak“, rekao je ministar i dao da se izradi plakat s tom porukom koji se širi putem društvenih mreža.