Godina terora u Evropi

Godina 2015. počela je tako kako je i završila: terorističkim napadima u Parizu. Pucnjevi su izrešetali srce glavnog grada Francuske. Meta su bili satirični časopis „Šarli ebdo“ i jedan jevrejski supermarket. Ubijeno je 17 ljudi. U novembru 2015, islamistički teroristi ubili su 130 ljudi u srcu Pariza. Francuska, ali i čitava Evropa bili su u šoku. I dok je u januaru francuski predsednik govorio o strašnom varvarstvu, na kraju godine je on svoju naciju vidio u ratu sa sve snažnijom i moćnijom „Islamskom državom“, koja operiše u Siriji, Iraku i severnoj Africi. „To što se desilo u Parizu i na stadionu predstavlja objavu rata“, rekao je Fransoa Oland14. novembra. „Nacija u ratu sada mora da donese prave odluke. Ratni akt izvela je teroristička armija 'Daeš', sastavljena od islamista. Ovo je napad na Francusku, na naše vrednosti koje branimo u celom svetu. Napad na svaku slobodnu zemlju“.

Evropski političari i šefovi vlada i država zemalja grupe G20, koji su se ubrzo nakon napada u Parizu okupili u Turskoj, obećali su Francuskoj pomoć i solidarnost. Pošto su Turska i Rusija takođe pogođene terorizmom, formirana je teško zamisliva koalicija protiv „Islamske države“. U Siriji se rat nastavio nesmanjenom žestinom. Pojavili su se prvi znakovi mogućeg političkog rešenja, ali uz izuzetak borbe protiv terorističke vojske IS – SAD, Rusija, Saudijska Arabija, Iran, Francuska i Turska u regionu slede sasvim različite ciljeve.

Nemačka učestvuje u ratu

Koliko je situacija opasna, postaje vidljivo nakon obaranja ruskog borbenog aviona od strane turske avijacije. Strane su se našle jedna drugoj na putu prilikom paralelnih operacija na ciljeve u Siriji. Odnosi između Rusije i Turske su na ledu, ali je dalja eskalacija situacije sprečena.

Za Nemačku i druge evropske saveznike poput Velike Britanije i Danske, kucnuo je čast da pokažu solidarnost na terenu. Oni su stavili raspolaganje vazduhoplovne snage za rat protiv IS. Kancelarka Angela Merkel obećala je Francuskoj bezgraničnu pomoć. „Uradićemo sve da pomognemo u lovu na počinioce i u zajedničkoj borbi protiv terorizma“, rekla je kancelarka. Nemačka je tako po hitnom postupku poslala u Siriju izviđačke avione tipa „Tornado“, jedan ratni brod i jedan avion za punjenje goriva u vazduhu. I Nemačka je, kako odavno upozoravaju eksperti, na meti terorista – na kraju ove godine više nego ikada ranije. „Mi, vaši nemački prijatelji, saosećamo s vama i osećamo koliko ste nam bliski. Plačemo sa Vama“, poručila je Angela Merkel Francuzima ovog novembra.

Pogodak u srce

Je suis Charlie. Sa velikim saosećanjem i demonstrativnim zalaganjem za slobodu mišljenja, u Francuskoj i velikim delovima sveta, ljudi se zaklinju da neće pokleknuti pred terorizmom. Iranski šef diplomatije i dalje je kritikovao objavljivanje karikatura koje kritikuju islam. Inscenirani marš solidarnosti vodećih političara u januaru bio je pomalo neugodan - iz razloga bezbednosti, kako je rečeno, marširalo se u jednoj zabačenoj pariskoj ulici. Istovremeno, milioni ljudi marširali su glavnim ulicama Pariza – bez zaštite. U novembru su takvi marševi morali da budu obustavljeni zbog suviše opasne situacije. Sada slogan glasi: Ja sam Pariz. Puni ponosa i prkosa, Francuzi su pevali svoju nacionalnu himnu – marseljezu. Samo četiri sedmice nakon terorističkog akta desno-populistički Nacionalni front na regionalnim izborima u Francuskoj izlazi vidno ojačan.

Pored napada na Pariz, Francuska je poprište i većeg broja manjih napada. U aprilu je metak atentatora koji je želeo da izvrši napad na crkvu, smrtno pogodio jednu ženu. U junu je u poslednjem trenutku osujećen napad na fabriku gasa pored Liona. Sateliti IS ubijaju jednog muškarca odrubivši mu glavu. U avgustu razjareni putnici uspevaju da razoružaju jednog atentatora-islamistu u brzom vozu „Talisu“, pre nego što mu je uspelo da izvrši napad. Osamnaestog novembra je nožem na ulici napadnut jedan Jevrejin.

U napadu na jedan kulturni centar i sinagogu u februaru u Danskoj gine dvoje ljudi. I Danci objavljuju rat teroru. Glavni rabin u Danskoj je zapanjen. „Danski Jevreji oduvek su bili deo društva i to njegov stopostotni deo. Kada neko od vas položi cveće na ulaz, neka zna da to nije učinio kako bi pokazao solidarnost prema Jevrejima, već zato da pokaže solidarnost prema jednom ubijenom Dancu“, rekao je glavni danski rabin Jair Melhior za DW. Napadi sa terorističkom pozadinom izvedeni su i u Berlinu i Londonu. Turska i Rusija su posebno teško pogođene terorizmom. U napadima u Ankari i Suruču, kao i prilikom obaranja ruskog putničkog aviona na Sinaju, život je izgubilo na stotine ljudi. I oni su po svemu sudeći bili žrtve radikalnih islamista.

EU pojačava mere bezbednosti

Evropska unija obećala je Francuskoj vojnu pomoć na osnovu člana 42 Lisabonskog sporazuma. To se do sada još nikada nije desilo. Ministri unutrašnjih poslova obećali su da će poboljšati saradnju policijskih snaga i tajnih službi. Dogovorena je veća kontrola putnika i transfera novca. Pa ipak točak birokratske vodenice melje sporo. Na početku godine mogu se čuti isti zahtevi kao i na kraju. Realizacija i pretvaranje dogovorenog u zakon, traje nekada mesecima, pa i godinama.

Na otvorenim granicama među zemljama EU dolazi do velikog pritiska. Kako zbog izbeglica, koje mesecima nekontrolisano ulaze u EU, tako i spoznajom da teroristi sa svojim pasošima zemalja EU mogu nesmetano da putuju ili da se pomešaju s izbeglicama i iz Sirije. Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer zatražio je bolju zaštitu spoljnih granica EU. „Nekoliko hiljada stranih boraca i džihadista nalazi se u Siriji. Oni se tamo bore na strani 'Islamske države'. Odatle se teroristički napadi koordiniraju i izvode u Evropi. Zato moramo da znamo ko avionima dolazi i ko se vraća u Evropu, kako bismo blagovremeno mogli da reagujemo“, rekao je De Mezijer nakon jedne od brojnih hitnih sednica u cilju suzbijanja terorističke opasnosti. EU će, kako je dogovoreno, memorisati podatke o avionskim putnicima i analizirati ih. Dogovoreno je i formiranje zajedničke granične službe, jer su zemlje poput Grčke, Bugarske ili Italije potpuno preopterećene.

Belgija – gnezdo terorista

Preopterećena je i Belgija, sused Francuske. Skoro svi tragovi atentatora pariskih napada vode u tu zemlju. Napadi su pripremani u briselskoj četvrti Molenbek, koja je odavno poznata kao uporište islamista. Belgijskoj policiji pošlo je za rukom da u operacijama u januaru u Vervijersu i u novembru u Briselu uhapsi neke od pomagača i otkrije skloništa oružja. Ali jedan od glavnoosumnjičenih uspeva da pobegne. Iz bezbednosnih razloga, u Briselu su na nekoliko dana bili zatvoreni metro, prodavnice, škole i univerziteti. A onda se ponovo vratila svakodnevica. Stranke se svađaju oko toga ko je kriv za nedovoljnu integraciju muslimana – dece migranata. Po ulicama Belgije krajem 2015. patrolira vojska. Da li će ta zemlja moći da pruži zaštitu od džihadista?