Mimica: Godina razvoja važna za sve

Dojče vele: Evropska unija je 2015. proglasila „Evropskom godinom razvoja“, čiji će početak biti svečano obeležen ovog petka (9.1.) u Rigi. Koji je smisao te Evropske godine?

Neven Mimica: Ova, 2015, je važna godina za sve koji žive i rade na području razvojne pomoći jer će ove godine biti utvrđeni novi razvojni ciljevi Ujedinjenih nacija. U ovoj godini trebalo bi da budu prihvaćeni novi ciljevi za zaštitu klime i ove godine bi na međunarodnom planu trebalo da bude dogovoreno novo, globalno partnerstvo za finansiranje i organizaciju razvojne pomoći. Ali najvažnije je to da ova godina ne bude vrlo važna samo za ljude koji rade na području razvojne pomoći, već i za sve ljude u Evropi i svetu. Dakle, mi želimo da poboljšamo svest ljudi za veze i značenje razvojne politike. Želimo veće priznanje za razvojnu politiku. Optimista sam, jer je podrška razvojnoj politici u Evropi velika. Prema ispitivanjima javnog mnijenja, oko 80 odsto Evropljana je za vodeću ulogu Evrope kao najvećeg donatora razvojne pomoći. Više od 60 procenata njih čak su za to da se izdaci povećaju – i to u vreme ekonomske krize.

Takozvani Milenijumski razvojni ciljevi Ujedinjenih nacija trebalo bi da služe u borbi protiv siromaštva i gladi. Rok za ostvarenje tih ciljeva utvrđenih 2000. godine, kojima se želelo postići smanjenje siromaštva za 50 odsto, ističe. Kako bi, prema Vašem mišljenju, trebalo da izgledaju novi Milenijumski ciljevi koji bi trebalo da budu definisani krajem ove godine?

Novi ciljevi ne mogu da budu samo nastavak starih. Ne radi se o običnom svođenju bilansa o tome šta sve nije postignuto, već mnogo više od toga. Potreban je opsežan pristup čitavoj paleti razvojne politike s dugoročnim ciljevima. Socijalna, ekonomska i ekološka pitanja moraju da budu tretirana kao celina i to širom sveta, univerzalno. To znači da sve države moraju da ugrade te ciljeve u svoje nacionalne politike. I razvijene industrijske države moraće da ostvare određene ciljeve. Sve države moraju da snose svoj udeo u razvojnoj politici. Finansijska i druga opterećenja moraju da budu podeljena na sve učesnike procesa, pa i među državama na pragu industrijalizacije. Tako bi, prema mišljenju Evropske unije, trebalo da funkcioniše novo partnerstvo u saradnji na području razvojne politike.

Hoćete li svoje napore usredsrediti na zemlje iz kojih u Evropu dolazi većina izbeglica i potražilaca azila?

Kod migracija ne radi samo o pitanjima bezbednosti ili o tome kako se najbolje mogu podići zidove na granicama Evrope. Radi se o tome da se u zemljama u razvoju sruše zidovi koji tamo ljude sprečavaju da učestvuju u ekonomskom i socijalnom životu. Naša razvojna politika će se dakle više baviti time kako suzbiti uzroke migracija u zemljama porekla. Ne radi se o globalnim teoretskim konceptima, nego o konkretnim problemima.

Vaši prethodnici na dužnosti komesara za razvoj godinama su pokušavali da dogovore sporazume o partnerstvu ili slobodnoj trgovini sa najsiromašnijim zemljama Afrike, Azije, Kariba ili Tihog okeana. Da li će se ti pregovori nastaviti? Često se čuju kritike da ti sporazumi nisu naročito pogodni za slabo razvijene zemlje.

Sporazumi o ekonomskom partnerstvu, koje se može nazvati i nekom vrstom sporazuma o slobodnoj trgovini, sa državama AKP (Afrika, Karibi i Pacifik) ili čitavim regionima, deo su naših intenzivnih odnosa nakon sporazuma iz Kotonua, koji su Evropska unija i zemlje AKP sklopili 2000. godine radi olakšanja trgovine. Priznajem da pregovori traju već vrlo dugo, ali jasan napredak je vidljiv. Recimo, u decembru su članice EU prihvatile sporazum sa Zapadnom Afrikom, sa ekonomskom zajednicom tih država ECOWAS. Sada čekamo na pristanak Afrikanaca.

Kod slobodne trgovine i ukidanja carina i drugih prepreka radi se uvek o tome da se uzmu u obzir razlike u stepenu razvoja industrije i poljoprivrede. Tako bi trebalo da bude sprečen potpuno slobodan plasman evropskih poljoprivrednih proizvoda na tržišta naših afričkih partnera, kako ne bi bili uništeni struktura i potencijal tih tržišta. To shvatamo vrlo ozbiljno. Zato smo dogovorili asimetrično ukidanje carina. Prema pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO) sistemi mogu da budu asimetrični, ali ne i jednostrani. Mi bi vrlo rado intenzivirali dijalog s državama-partnerima kako bismo sprečili da slobodna trgovina ponovo uništi deo njihovih razvojnih napora. Zato želimo da brzo dogovorimo sporazum koji će naslediti onaj iz Kotonua. To bi uzelo u obzir uticaje slobodne trgovine na razvoj. Ja sam spreman za tu raspravu. Mi želimo partnerske sporazume koji će od trgovine napraviti motor razvoja u partnerskim regionima.

Neven Mimica (61) je od novembra 2014. godine evropski komesar za međunarodnu saradnju i razvoj. Do tada je (od ulaska Hrvatske u EU 2013.) obavljao dužnost evropskog komesara za zaštitu potrošača.