Geteova medalja za pokrovitelja kulture zatvorenog u Turskoj

Njihov cilj je da premoste podele, ojačaju ljudska prava i demokratiju i pronađe zajednički jezik: Za svoju izuzetnu posvećenost, Osman Kavala, kulturni mecena zatvoren u Turskoj, Li Juan, kineski germanista, i David van Rejbruk, belgijski arheolog i autor, biće nagrađeni Geteovom medaljom.

Dodela nagrada održaće se ovog četvrtka 28. avgusta, na rođendan Johana Volfganga Getea, u Vajmaru. Pošto Kavala ne može lično da prisustvuje, njegova supruga, sociološkinja Ajše Bura, predstavljaće ga na ceremoniji.

Uticaj Osmana Kavale

„Oduvek sam verovao da kroz umetnost i kulturu možemo pomoći u prevazilaženju predrasuda i razvijanju međusobnog razumevanja“, rekao je Osman Kavala u istambulskom zatvoru Tako je opisao svoju životnu misiju.

Osman Kavala je zatvoren, sa kratkim prekidom, od 2017. godine. Osuđen je na doživotnu robiju iz političkih razloga. Preduzetnik je jedan od najvažnijih pokrovitelja kulture u Turskoj. Fondacija za kulturu i umetnost koju je osnovao, „Anadolu Kultur“, podržava razne projekte, uključujući i one u marginalizovanim regionima poput Anadolije. Tamo, u gradu Dijarbakir, fondacija Anadolu Kultur je aktivna od svog osnivanja 2002. godine i zalaže se za jačanje civilnog društva.

Fondacija podržava, između ostalog, dečji fond, izdavača knjiga i pozorište Mordem. Podrška ovim inicijativama je neophodna, kaže menadžerka kulture Asena Gunal, koja vodi Anadolu Kultur u ime Osmana Kavale. Sa svojim pozorišnim i filmskim festivalima i koncertima, često u saradnji sa Gete-institutom, Umetnički centar Dijarbakir je centralno mesto za umetničku razmenu i građanski angažman daleko izvan granica Turske. Sa programima poput TANDEM-a, Osman Kavala je takođe promovisao razmenu između kulturnih institucija u Anadoliji i Evropi.

„Ako me neko pita da li mi nešto treba, to je zapravo Anadolu Kultur, što znači Osman Kavala. Bilo da je u pitanju izložba, ideja ili dovođenje umetnika iz inostranstva“, kaže turski koreograf Mihran Tomasjan, i sigurno nije jedini koji tako misli. Bilo da je podržavalac, izvor ideja ili pokrovitelj umetnosti: Osman Kavala ostaje važan za kulturni život u Turskoj. Čak i iz zatvora.

Revolucionisanje učenja nemačkog jezika uz pomoć veštačke inteligencije

Geteova medalja biće uručena i kineskoj lingvistkinji Li Juan. Prema rečima žirija, njen rad značajno doprinosi međukulturnom razumevanju i jačanju nemačkog kao stranog jezika u Kini.

„Ja sam neko ko voli da bude pionir u novim stvarima“, kaže Li Juan o sebi. I to je upravo ono što ona radi. Profesorka nemačkog jezika istražuje kako se veštačka inteligencija može koristiti za poboljšanje učenja nemačkog jezika na Univerzitetu Džeđang (ZJU) u Hangdžouu. Zajedno sa stručnjacima za veštačku inteligenciju, prikupila je i analizirala empirijske podatke o uobičajenim greškama u učenju nemačkog jezika. To je rezultiralo inteligentnim alatom za povratne informacije koji je trenutno u fazi testiranja.

Li Juan je uvek bila otvorena za nove ideje, pa i kada je otišla u Berlin na doktorat 2003. godine, a kasnije ponovo na postdoktorske studije. Tokom doktorskih studija, cenila je doktorske kolokvijume gde je mogla da govori o svom istraživanju, odgovara na pitanja drugih i sama postavlja kritička pitanja.

„I danas imam koristi od ove kulture diskusije“, kaže ona. Tokom svog profesorskog rada na Univerzitetu Džeđang, koji je počeo 2011. godine, pokrenula je uvodni kurs akademskog pisanja, koji je sada obavezan za sve studente germanistike u Kini. Uverena je da je sposobnost samostalnog pristupa i rešavanja problema važna u svakoj profesiji.

Li Juan sada razvija udžbenike nemačkog jezika za celu Kinu, fokusirajući se ne samo na znanje specifično za predmet, već i na društvene veštine. Njen cilj je da podstakne učenike jezika da se bave globalnim pitanjima. Li Juan rukovodi Institutom za germanistiku i Centrom za globalnu kompetenciju na Univerzitetu Džeđang i održava kontakt sa Nemačkom. Nada se da će njena posvećenost akademskoj razmeni pomoći kinesko-nemačkim odnosima.

Slušanje i uključivanje

„Verovatno me ništa ne čini srećnijim od intervjuisanja ljudi“, kaže belgijski arheolog i pisac David van Rejbruk.

Njegove knjige svedoče o tome. Na primer, ona o kolonijalnoj istoriji Konga, koja je prevedena na desetine jezika. Van Rejbruk traži kontakt sa lokalnim stanovništvom, sluša i sve beleži u svoje sveske. A ponekad mora da žuri da sve to prenese u knjiški format. Kao što je to bio slučaj sa njegovom poslednjom knjigom, o kolonijalnom periodu u Indoneziji. „Pronašao sam svedoke iz 1920-ih i 1930-ih. Od tada sam shvatio da sam za mnoge od njih bio poslednja osoba koja je mogla da razgovara sa njima“, kaže on.

Za svoju aktuelnu knjigu – ponovo o Kongu – proveo je osam nedelja na kontejnerskom brodu. Ona govori o eksploataciji fosilnih goriva. „Verujemo da je ono što je pred nama samoposluživanje. Bez obzira na potrebe ljudi koji žele da žive tamo u budućnosti“, kaže on.

David van Rejbruk je uspešan autor i pokretač političkih debata u Belgiji. Godine 2011. osnovao je nevladinu organizaciju G1000, platformu za građansko učešće. Slučajno izabrani ljudi dobijaju pravo učešća u odlučivanju o budućnosti zemlje. Koncept koji je primenjen u nekoliko evropskih zemalja. David van Rejbruk ne samo da sa velikom pažnjom ispituje istoriju evropskog kolonijalizma. On primenjuje „demokratiju kao živu, participativnu praksu“, kako je Gete-institut objasnio svoj izbor dobitnika treće nagrade.