Fridrih Merc želi veću ulogu Nemačke u svetu

 „Nemačka se vratila na pravi put". Kancelar Fridrih Merc iz konzervativne demohrišćanske partije (CDU) je pre tri meseca na predstavljanju koalicionog sporazuma u ​​Berlinu na taj način obelodanio volju svoje vlade da Nemačka preuzme novu spoljnopolitičku ulogu.

Merc optužuje prethodnu vladu pod socijaldemokratom Olafom Šolcom za to da je bila previše rezervisana i da je oklevala u podršci Ukrajini, da je bila previše neambiciozna u evropskoj politici i da je previse „popovala" svojim partnerima.

Merc je proglasio spoljnu politiku glavnim prioritetom. Njegova poruka: Nemačka želi da preuzme veću odgovornost. Trebalo bi da igra vodeću ulogu u EU i da njena vojska  postane najjača među evropskim državama NATO-a.

Istovremeno, Evropa treba da „postigne nezavisnost od SAD" u odbrambenoj politici, kako je Merc rekao odmah nakon svoje izborne pobede u februaru, jer više ne vidi Vašington pod Donaldom Trampom kao pouzdanog partnera.

Merc radi ono što Tramp želi

Hoće li nemački kancelar ispuniti ovo obećanje? Tokom njegove inauguracione posete Vašingtonu, većina medija je smatrala uspehom već to što je zajednički nastup za za medije sa Trampom prošao bez većih neslaganja. Merc je malo govorio, delovao je nervozno, a Tramp se raspričao. Kancelar je prvenstveno obećao povećanje izdataka za odbranu, a američki predsednik je delovao zadovoljno. „Tramp nije zainteresovan za partnerstvo, već za vazalstvo.“ Tako to vidi politikolog Johanes Varvik sa Univerziteta Hale-Vitenberg.

Hening Hof iz Nemačkog društva za spoljnu politiku istakao je za DW da se umesto „nezavisnosti", Merc „zapravo vratio tradicionalnom transatlantskom putu". „S obzirom na veliku bezbednosnu zavisnost Evrope od SAD, otvoreno distanciranje od Vašingtona takođe bi bilo rizično i nerazumno." Varvik takođe smatra da „ne može biti govora o nezavisnosti", ni politički ni vojno.

Ovaj uvid je potkrepljen i veoma opreznom reakcijom Merca na inicijativu za bezbednosnu politiku šefa parlamentarne grupe CDU/CSU Jensa Špana. Zalagao se za evropski nuklearni kišobran pod nemačkim vođstvom. Merc je za Prvi program nemačke televizije (ARD) izjavio da se radi o zadatku „na veoma, veoma dug rok". Malo je verovatno da je onda to projekat za jedan četvorogodišnji mandat.

Da li Nemačka može i da li hoće da zameni SAD u Ukrajini?

Slična podređenost je prema medijskim izveštajima viđena i na samitu NATO-a u Hagu. Generalni sekretar Mark Rute je Trampa nazivao „tata". Evropljani su obećali da će godišnje izdvajati pet odsto svog BDP-a za odbrambene troškove, baš kao što je zahtevao Tramp. A on je odavno poručio: Oni koji ne plate neće dobiti američku zaštitu. Primarni cilj samita bio je da SAD ostanu garant bezbednosti u Evropi. Čini se da je to za sada postignuto.

Međutim, plan za pristupanje Ukrajine NATO-u, koje Nemačka takođe želi, nije ni razmatran u Hagu – Vašington je pod Trampom odustao od tog cilja.

Generalno, čini se da Donald Tramp polako gubi interesovanje za rat u Ukrajini i za mirovno rešenje. Sada je Vašington zaustavio najnoviju isporuku protivvazdušnih raketa Patriot, koje su Kijevu hitno potrebne, navodno zato što su se američke zalihe potrošile.

Da li će Evropljani, a posebno Nemačka, da priskoče Ukrajini u pomoć?. Johanes Varvik smatra da ako bi Evropljani želeli da preuzmu ulogu SAD, to „ne bi bilo baš obećavajuće u smislu projekcije moći ili finansija. Pre ili kasnije, Berlin i Brisel će verovatno takođe slediti zaokret SAD od 180 stepeni“.

U međuvremenu, kancelar Merc ostaje nejasan u odgovoru na pitanje da li želi da isporuči Ukrajini krstareće rakete dugog dometa Taurus. „To jeste i ostaje opcija", rekao je nedavno Merca na televiziji ARD. Kancelar Olaf Šolc je uvek odbijao isporuku, tvrdeći da bi to moglo da uvuče Nemačku u rat. Jedno je sigurno, rekao je Merc preventivno: „Nemačka neće postati strana u ratu“. Sasvim je druga stvar kako to vidi ruski predsednik Vladimir Putin.

Granične kontrole zaoštravaju odnose sa Poljskom

Novi kancelar je odmah nakon stupanja na dužnost otputovao u Pariz i Varšavu kao znak da pridaje poseban značaj ovim dvama evropskim partnerima. Postojalo je – barem na oko – srdačno razumevanje sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Međutim, Merc je pogoršao odnos sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom kada je nedavno pokrenuo granične kontrole kako bi sprečio ilegalni ulazak u zemlju.

Poljska ne želi da primi nazad takve migrante i sada kontroliše svoju granicu sa Nemačkom. Hening Hof govori o Mercovom „pogrešnom početku" pošto mu je „simbolička migraciona politika bila važnija od evropske kohezije i dobrosusedskih odnosa sa Poljskom".

Puki posmatrači na Bliskom istoku

Druga velika kriza pored rata u Ukrajini, bliskoistočni sukob, odvija se praktično bez učešća Evropljana. Izrael, a nekoliko dana kasnije i SAD, napali su ciljeve u Iranu kako bi sprečili zemlju da napravi nuklearnu bombu. Nije bilo konsultacija sa Evropljanima. Uloga Nemačke se uglavnom sastojala od naknadnog pozivanja na deeskalaciju.

Merc pokazuje ponos već zbog činjenice da je naknadno obavešten o napadima: „Bio sam jedan od prvih, ako ne i prvi, koji je obavešten", rekao je na ARD-u. Johanes Varvik je rezignirano rekao: „Vidimo koliko smo nisko pali. Evropa i Nemačka ovde ne igraju nikakvu ulogu. Merc neće moći to da promeni.“

Šta ogromno zaduženje znači na spoljnopolitičkom planu?

Sve u svemu, Mercov spoljnopolitički bilans na početku izgleda ovako: Uspešna poseta Vašingtonu, prvenstveno zahvaljujući preuzimanju obaveze povećanja izdataka za odbranu, nejasna budućnost podrške Ukrajini, nada za zbližavanje sa Francuskom, ali i zategnuti odnosi sa Poljskom. I puka posmatračka uloga u sukobu na Bliskom istoku. Rano je za konačnu ocenu jer je nova vlada na vlasti tek dva meseca.

Hening Hof kaže: „Ostaje misterija šta Merc tačno misli pod 'Nemačka se vratila na pravi put' u pogledu spoljne politike – ili bolje rečeno, na čemu želi da gradi i na koji 'put' želi da vrati zemlju." On ističe da su Mercove ideje o većoj ulozi Nemačke „zasnovane na masovnoj politici potrošnje finansiranoj dugovima za odbranu i infrastrukturu, što je omogućeno njegovim sopstvenim zaokretom od 180 stepeni u ovom pitanju kao i podrškom socijaldemokrata i Zelenih. Prethodna vlada nije imala ovu mogućnost.“

Barem među nemačkim stanovništvom, kancelar sada izgleda dobija na popularnosti nakon dugog perioda u kojem nije uživao preveliku popularnost. U najnovijem istraživanju ARD-a, podrška mu je porasla za tri odsto. Mada sada iznosi mršavih 42 odsto, to je najbolji rezultat otkako se Merc vratio u politiku pre četiri godine.