Evropska unija u BiH: Kalas odlučna, Brisel slab

Nekada je važio za reformistu i pragmatičara. Doduše, ima tome već više od dve decenije. On već neko vreme gotovo svakodnevno ismeva državu čiji je građanin, nazivajući je „veštačkom tvorevinom“. I sve otvorenije preti nasilnim otcepljenjem. Time je Milorad Dodik (66), predsednik Republike Srpske, entiteta u Bosni i Hercegovini s većinskim srpskim stanovništvom, ovih dana uveo Evropu u drugu najozbiljniju bezbednosno-političku krizu posle ruskog rata protiv Ukrajine.

Povod za eskalaciju političke situacije u Bosni i Hercegovini je presuda Dodiku doneta krajem februara 2025, kojom je osuđen na godinu dana zatvora i zabranu političkog delovanja u trajanju od šest godina zbog nepoštovanja zakona i institucija BiH-države. Iako presuda još nije pravosnažna, za Dodikom je izdat nalog za hapšenje. On se, međutim, ne odaziva pozivu na hapšenje. Preti, ne samo otporom svoje teško naoružane lične garde u slučaju pokušaja hapšenja, već i proglašenjem nezavisnosti Republike Srpske.

Austrijsko-bosanski politikolog Vedran Džihić tu poziciju u razgovoru za DW naziva „prelaskom crvene linije putem akta nasilja“. Time, prema njegovim rečima, Dodik ne napada samo državu Bosnu i Hercegovinu, već i zapadnu međunarodnu zajednicu i koncept liberalne demokratije u celini.

Putovanja uprkos zabrani izlaska iz zemlje

Pre dve nedelje Dodik je, uprkos nalogu za hapšenje i zabrani izlaska iz zemlje, otputovao u Srbiju, u Beograd, a odatle u Izrael na konferenciju protiv antisemitizma. Iz Izraela je zatim leteo u Moskvu kod ruskog predsednika Vladimira Putina. U isto vreme Nemačka i Austrija zabranile su mu ulazak na svoju teritoriju. S druge strane, Dodik je nemačku državnu ministarku u Ministarstvu spoljnih poslova, Anu Lirman, zaduženu za Zapadni Balkan, tokom njene nedavne posete Republici Srpskoj proglasio nepoželjnom osobom i naterao je da napusti entitet.

Nova visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, poslala je, tokom svoje prve posete Bosni i Hercegovini, neku vrstu odlučne poruke: poručila je da EU „neće tolerisati nikakve pretnje teritorijalnom integritetu, suverenitetu i ustavnom poretku Bosne i Hercegovine“. Svaki pokušaj razbijanja države je, kako je naglasila, neprihvatljiv.

Kaja Kalas: „Mir se održava silom“

Ona je to izjavila tokom govora vojnicima misije EUFOR-Altea, zaštitne misije EU u Bosni i Hercegovini, u njenoj bazi u Butmiru, blizu sarajevskog međunarodnog aerodroma. Kasnije je slične poruke ponovila i tokom sastanka s članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine – predstavnicima tri konstitutivna naroda: Bošnjaka, Hrvata i Srba. Srpska predstavnica, Željka Cvijanović, nije propustila priliku da uputi podrugljivu metaforu na račun Kalas i međunarodne zajednice: „Kad se uđe u pogrešan voz, sve stanice su pogrešne“, rekla je Cvijanović, koju mnogi smatraju Dodikovom poslušnicom.

Sarajevo je bilo poslednja i najvažnija stanica Kalasove na njenoj prvoj balkanskoj turneji – nakon Podgorice i Tirane. S bivšom estonskom premijerkom u spoljnu politiku EU unosi se novi ton odlučnosti – prvenstveno prema Rusiji, ali i na Zapadnom Balkanu. Kalas je nedavno u Sarajevu poručila da je za uspostavljanje mira potrebna diplomatija, ali da se mir „održava silom“.

Etno-nacionalizam protiv građanske države

Malo je zvaničnika EU prethodnih godina koristilo reč „sila“ u kontekstu Dodika, a još manje ih se otvoreno stavilo na stranu Bosne i Hercegovine. Ipak, malo je verovatno da će Kalas uspeti da zaustavi Dodikove separatističke ambicije – ne samo zato što ima ograničenu moć, već i zato što u samoj EU postoje veoma različiti interesi.

Tako je istovremeno s posetom Kalas, prestonicu BiH posetio i hrvatski premijer Andrej Plenković, koji se još pre njenog dolaska izjasnio protiv uvođenja EU sankcija Dodiku. Iako je Plenković umereni, proevropski konzervativac, po pitanju Bosne i Hercegovine zastupa tipično hrvatsku etno-nacionalističku poziciju – prema kojoj bi izborni sistem u zemlji trebalo da se u potpunosti bazira na etničkoj pripadnosti. Cilj je osnaživanje hrvatskih političkih snaga u BiH, pri čemu se na Dodika gleda kao na saveznika protiv Bošnjaka.

Hrvatska ima izrazito negativan stav prema hrvatskom članu Predsedništva BiH, Željku Komšiću, jer se on zalaže za građanski model države, a ne za podelu po etničkom ključu.

Orban šalje specijalce

No, Plenković, ipak, nije najvažniji faktor koji remeti evropsku politiku prema Bosni i Hercegovini. Najdosledniji saveznik Milorada Dodika unutar EU je mađarski premijer Viktor Orban. Njih dvojica dele isti model vladavine: sistem zasnovan na korupciji i klijentelizmu, iz kojeg najviše koristi izvlače njihove porodice.

Orban je Republiku Srpsku, koja se nalazi u teškoj ekonomskoj situaciji, više puta pomogao donacijama i kreditima. Kada je u februaru izrečena presuda Dodiku, Orban je u RS poslao specijalnu jedinicu svoje antiterorističke policije TEK, za koju centralne vlasti u Sarajevu tvrde da je imala zadatak da Dodiku, u krajnjem slučaju, pomogne da pobegne.

Srpski predsednik Aleksandar Vučić takođe pruža podršku Dodiku i političkim strukturama u Republici Srpskoj, u okviru svog koncepta „Srpski svet“ – ideje o duhovno-kulturnom, a po mogućstvu i političkom ujedinjenju svih Srba u jednoj državi. Prema spoljnopolitičkim potrebama, Vučić se povremeno predstavlja i kao „mirotvorac“, koji uspeva da „smiri“ Dodika i spreči novi rat na Zapadnom Balkanu.

Neodlučna EU

Međunarodna zajednica, uključujući i visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, često je reagovala sporo ili nikako na Dodikove planove o secesiji. Tek se aktuelni visoki predstavnik, bivši nemački ministar poljoprivrede Kristijan Šmit, nakon izvesnog oklevanja odlučio da Dodika pozove na odgovornost. Nepoštovanje zakona koje je sam Šmit doneo bilo je razlog za podizanje optužnice i izricanje presude predsedniku RS u februaru. Međutim, do sada nije iskoristio ovlašćenje da ga smeni s funkcije.

Politikolog Vedran Džihić posebno kritikuje neodlučnost Evropske unije u BiH, naglašavajući da je upravo ona najviše investirala u izgradnju tamošnje države i da je BiH od kraja 2022. godine i kandidat za članstvo u EU. „Zapravo bi EUFOR trebalo da uhapsi Dodika, a EU da pomogne u tome“, kaže Džihić. „Ali očigledno se EU toga plaši i radije pribegava transakcionoj politici – kako je to već mnogo puta bilo – pokušavajući iza kulisa da pregovara sa Dodikom. Po mom mišljenju, takav pristup je opasan za društvo u celini, jer Dodik je nasilnik koji je prekršio zakon i nastaviće da ga krši.“

Bosna i Hercegovina se već nalazi „usred otvorenog separatizma“, upozorava Džihić. Regionalni moćnici poput Dodika neprestano koriste nejedinstvo EU kako bi je oslabili i ismevali. „Ako se Dodikovom ponašanju sada ne stane na put, on će svoje planove o secesiji sprovesti. A to se ne tiče samo jedne male zemlje negde tamo u Evropi – posledice bi bile katastrofalne za cijelu EU i za cijelu Evropu.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku