Evropska unija: „Inovativnim rešenjima“ do manje migranata

Novi važan korak na putu ka reformi sistema EU kojim se regulišu migracije, simbolično je bio propraćen jednim značajnim potezom nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova. U vreme kada je u Kopenhagenu počinjao susret ministara unutrašnjih poslova Evropske unije, na kojem je jedno od glavnih pitanja bilo i proterivanje stranaca koji nemaju pravo boravka u EU, iz Lajpciga je poleteo još jedan čarter-avion s deportovanim migrantima. Ovoga puta za Irak.

Prošle nedelje, kada je nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint (CSU) ugostio kolege iz susednih zemalja kako bi razgovarali o migracijama, iz Lajpciga je takođe poleteo jedan čarter, ali tada za Avganistan. Termini za poletanje ta dva aviona sigurno nisu bili slučajno izabrani. Jer, poruka sa oba sastanka glasi: Evropska unija mora nešto da uradi s ilegalnom migracijom, a jedan od najvažnijih elemenata te politike jeste povećanje broja proteranih, odnosno onih koji nemaju pravo da ostanu u EU.

Povećati broj proterivanja

Domaćin susreta u Kopenhagenu, jednog od prvih velikih skupova u sklopu danskog predsedavanja Evropskoj uniji, danski ministar za useljavanje i integraciju Kare Dibvad Bek, veoma je jasan kada su u pitanju azil i Evropska unija.

„Sistem azila u EU ne funkcioniše. Polovina zahteva se odbija, a samo jedan od četvoro odbijenih zaista i napusti EU. To moramo da promenimo i zato moramo da pronađemo neko rešenje“, rekao je Dibvad Bek. On je nakon susreta objasnio da će traženje partnera izvan Evropske unije biti jedan od prioriteta danskog predsedavanja Uniji.

Pronaći zemlje koje bi pristale da prime proterane očigledno je najveća prepreka u ostvarivanju cilja pojačanog deportovanja. Ipak, nemački ministar Dobrint kaže: „Naš je utisak da postoje zemlje izvan Evropske unije koje bi mogle da budu partneri za organizovanje ’povratničkih habova’ (Return Hubs) i taj cilj želimo da konkretizujemo i zajednički, unutar EU, i ostvarimo.“

Ono što nemački ministar želi jeste veći pritisak kada su u pitanju deportacije, pronalaženje partnera u trećim zemljama u koje bi oni koji nemaju pravo da ostanu trebalo da budu proterani, kao i borba protiv krijumčara ljudi.

Vlada sloga, ali ne moraju svi da budu „za“

Dobrint smatra da takav dogovor i ne mora da bude postignut na nivou svih članica Evropske unije, već može da se radi „o grupi zemalja“ koje na tome rade.

Među te zemlje očigledno spada i Hrvatska, čiji je ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović u Kopenhagenu jasno stavio do znanja da „treba pronaći rešenje“ kako da se oni koji ne smeju da ostanu u EU, ako treba proteraju i u zemlje s kojima nemaju nikakve veze.

Božinoviću je, kako je rekao, stalo do toga da brojne migrante u budućnosti poštedi dugačkog puta i izloženosti kriminalnim bandama. „Zato mislim da bi ’habovi’ izvan Evropske unije bili dobro rešenje“, zaključio je hrvatski ministar.

Novac nije problem

Da je i Evropskoj komisiji stalo da se reforme sprovedu, potvrdio je komesar za unutrašnja pitanja EU, Austrijanac Magnus Bruner. On je rekao da će Komisija učiniti sve da se za reformu pronađu sredstva.

„Mi smo pripremili 12 milijardi za upravljanje migracijama, 15,4 milijardi za zaštitu granica, a to čak i ne uključuje 12 milijardi koje smo izdvojili za Fronteks. Te sume pokazuju da je migracija na vrhu prioriteta Evropske unije“, zaključio je Bruner.

On ipak nije odgovorio na pitanje novinara koliko ljudi planiraju da proteraju iz EU u predstojećem periodu: „Sve što je više od onoga što se događa sada, svaki porast tog broja može se smatrati uspehom“, rekao je Bruner.

„Inovativna rešenja“

Komesar se osvrnuo i na primedbu jednog novinara da sada odjednom – što se videlo i na prethodnom sastanku u Nemačkoj – vlada relativna saglasnost oko toga da bi migrantsku politiku trebalo temeljno promeniti.

„Sve zemlje-članice slažu se oko tog pitanja. Naravno, ima nekih detalja oko kojih se ne slažu svi, ali u principu smo složni. To mi budi nadu da ćemo do kraja procesa imati rešenje, jer građani to od nas očekuju“, rekao je Bruner.

Čarobni pojam koji je dominirao na sastanku u Kopenhagenu jesu „inovativna rešenja“. Dakle, rešenja poput proterivanja u zemlje koje s onima koji se proteruju nemaju nikakve veze. O kojim zemljama je tu reč – to u Kopenhagenu niko nije iznosio. Već duže se spominju Libija, ali i Uganda, s kojom navodno Holandija već bilateralno pregovara.

Danska: „Uspećemo“ Angele Merkel nikom dobro nije donelo

Domaćin susreta, Danska, već godinama sprovodi jednu od najrestriktivnijih politika prema migrantima. I dok su njeni partneri u EU to nekada ignorisali, sada se čini da je danski pristup za većinu u Uniji spasonosno rešenje. „Mi o tome govorimo već godinama i niko nas nije slušao. Ali, sada postoji velika saglasnost“, rekao je Dibvad Bek.

Danski ministar pohvalio je aktuelnu nemačku inicijativu ministra Dobrinta, ali nije zaboravio i da kritikuje dosadašnju nemačku politiku: „Ja mislim da ono ’Uspećemo’ nikome ništa dobro nije donelo na evropskom kontinentu“, zaključio je danski ministar, podsetivši na taj način na izjavu „Uspećemo“ (Wir schaffen das) bivše kancelarke Angele Merkel na početku izbegličke krize.

Da Danska već duže vreme ima drugačiji pristup problemu neregulisane migracije moglo se čuti i u izlaganju danskog ministra pravde, socijaldemokrate Petera Humelgarda. On je kriminal povezan s ilegalnim prelascima granica nazvao „rak ranom“ Evropske unije. Takav rečnik do sada su retko kada upotrebljavali pripadnici stranaka levog centra.

Za to vreme, neke zemlje, poput Grčke, već posežu za drastičnim merama. Kako je u Kopenhagenu objasnio ministar unutrašnjih poslova Anastanasios Plevris, Atina priprema zakon po kojem će svako kome je odbijen zahtev za dobijanje azila, a nije napustio zemlju, biti kažnjen zatvorom od dve do pet godina.