EU želi da SAD „podele teret“, sankcije Rusiji na čekanju

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove možda bi mogla da kaže: „Jesam vam rekla?“ – jer američki predsednik Donald Tramp menja svoje ranije hvalospeve o Vladimiru Putinu obećanjem da će pojačati pritisak na Moskvu.

„Vidimo da su i Sjedinjene Države shvatile da Rusija zapravo ne želi mir“, rekla je Kaja Kalas novinarima u Briselu ovog utorka (15. jul).

Bivša estonska premijerka poznata je kao jedna od najvernijih političkih pristalica Ukrajine, a sada je na sastanku sa ministrima spoljnih poslova zemalja EU upozorila da je ruska kampanja bombardovanja „dostigla rekordne nivoe“.

Kalas i mnoge njene kolege iz EU pozdravili su promenu retorike Vašingtona još dok su ulazili na sastanak. „Ono što smo juče doživeli s novim porukama Trampa bilo je veoma, veoma važno“, rekao je na primer danski ministar Lars Loke Rasmusen.

Ali, neki od najviših zvaničnika EU imali su i drugačije opaske o SAD i njihovim najnovijim najavama. Pa i o pretnji Vašingtona da će Rusiji i zemljama koje s njom trguju uvesti carine od 100 odsto, ako se mirovni sporazum sa Ukrajinom ne postigne do početka septembra.

„Pedeset dana koje je gospodin Tramp najavio prilično je dug period“, rekao je holandski ministar spoljnih poslova Kaspar Veldkamp na marginama sastanka u Briselu.

Detalji sporazuma o oružju još uvek se razmatraju

Pažnju je privukla i Trampova objava da će odobriti prodaju sistema za protivvazdušnu odbranu „Patriot“ i drugog oružja evropskim zemljama, kako bi one to mogle da pošalju Ukrajini. Do te njegove objave došlo je samo dve nedelje nakon što je Vašington obustavio neke od isporuka oružja Kijevu.

Novi plan bi trebalo da ubrza i proširi isporuke američkog oružja za koje Ukrajina navodi da joj je neophodno, jer se suočava s pojačanim ruskim vazdušnim napadima.

Neke evropske zemlje već sada kupuju i šalju Kijevu oružje proizvedeno u SAD, ali ovaj novi plan mogao bi da ponudi veću sigurnost u pogledu dozvola potrebnih za brz transfer oružja. Obaveza Vašingtona da prodaje Evropljanima zamenu za američko oružje koje pošalju Ukrajini, takođe bi mogla da podstakne evropske države da šalju više svojih vojnih zaliha.

Generalni sekretar NATO Mark Rute rekao je da će sporazum „funkcionisati kroz NATO-sisteme“ i da su evropske zemlje, uključujući Nemačku, Finsku, Dansku, Švedsku i Holandiju, zainteresovane za učešće.

SAD još uvek nisu otkrile detalje svog novog plana, a DW saznaje da se tehnički detalji o tome kako će to tačno funkcionisati, još uvek razmatraju.

EU poručuje: SAD bi trebalo da „podele teret“

Tramp je, međutim, novi sporazum vrlo brzo predstavio kao unosnu poslovnu priliku za SAD, naglašavajući kako će račun da plati Evropa. To izaziva čuđenje među njegovim kolegama preko Atlantika.

Predstavnica EU, Kaja Kalas, rekla je novinarima nakon sastanka u Briselu da bi volela da vidi da Evropa i SAD „podele teret“ naoružavanja Ukrajine.

„Ako mi platimo za to oružje, to je naša podrška – dakle, to je evropska podrška. Mi činimo koliko god možemo da pomognemo Ukrajini i zato pozivamo da svi učine isto“, rekla je.

„Ako obećate da ćete dati oružje, a zatim kažete da će neko drugi da plati za njega, to zapravo ne dajete vi, zar ne?“, dodala je Kalas.

Danski ministar Rasmusen izneo je sličnu, prikrivenu aluziju: „Obezbeđujemo mnogo sredstava Ukrajini za kupovinu oružja i municije koja im je potrebna... Ali ako želimo da se ovaj rat zaustavi, voleo bih da vidim da i svi naši partneri doprinose“, rekao je.

Iako su SAD najveći pojedinačni donator Ukrajine od početka ruske invazije, Evropska unija je u tom periodu u celini potrošila otprilike isto kao i Vašington, pokazuju podaci Kilskog instituta. A EU čak troši i više od SAD, ako se uračunaju troškovi smeštaja i pomoći ukrajinskim izbeglicama.

Prekretnica ili samo još jedan zaokret?

Države Evropske unije možda su odahnule nakon promene politike SAD, ali politička analitičarka Tori Tausig ukazuje da je prerano da se prosudi da li se Trampov stav trajno promenio.

„Pristup ove američke administracije odnosu sa Ukrajinom bio je nestabilan poslednjih nekoliko meseci i ne bi me iznenadilo da još uvek ima mogućnosti za promenu tog odnosa“, rekla je za DW ta bivša zvaničnica američke vlade, a sada angažovana u vašingtonskom trustu mozgova Atlantski savet.

„Veoma nerado bih to nazvala strateškim pomakom u odnosima SAD i Ukrajine“, zaključila je Tausig, ipak dodavši da veze dveju strana sada deluju „mnogo pozitivnije“.

Nema ništa od „kupujmo evropsko“?

I dok evropske zemlje žure da ojačaju sopstvenu odbranu zbog pritiska SAD, a i šireg preispitivanja geopolitičke krhkosti EU, njihove vlade uveliko raspravljaju o tome koliki deo planirane vojne potrošnje treba da otpadne na američko oružje.

Kupovina oružja, posebno velikih sistema naoružanja, ima tendenciju da kupca veže u višegodišnji odnos sa prodavcem – od proizvodnje, preko isporuke, pa do budućih popravki.

Stručnjaci kažu da bi put ka nezavisnosti Evrope od američkog oružja, kao i američkih logističkih i obaveštajnih kapaciteta koji Evropi nedostaju, mogao da potraje najmanje deceniju. A s obzirom na to da se spoljna politika SAD pokazala kao nepredvidljiva, to neke zabrinjava.

Francuska, zemlja koja se u EU vodi kao „teška kategorija“, insistirala je na većoj kupovini isključivo evropskog oružja. Ali to je frustriralo neke druge države koje tvrde da to samo usporava proces nabavke oružja, kako za zemlje EU, tako i za Ukrajinu.

Najnoviji plan koji na prvo mesto stavlja SAD neki video kao udarac naporima Francuske, jer podrazumeva da više evropskog novca odlazi američkim proizvođačima oružja.

EU ne uspeva da uvede nove sankcije Rusiji

I dok EU podstiče SAD da učine više kako bi podržale Ukrajinu i kaznile Rusiju, sama Unija po tom pitanju posustaje. Kaja Kalas je rekla da je „zaista tužna“ što ministri ovog utorka nisu uspeli da usvoje 18. rundu sankcija Evropske unije Moskvi – zbog uzdržanosti Slovačke.

Ta država koja nema izlaz na more protestovala je zbog planiranih zakona EU kojima se zabranjuje sva prodaja ruskog gasa, a premijer Roberto Fico je u utorak u onlajn-objavi rekao da je Slovačka zatražila od EU da odloži glasanje o sankcijama, jer njegova vlada razmatra šta će da odgovori izvršnoj vlasti EU u vezi s okončanjem zastoja.

Kalas ipak kaže da je „optimistična“ i da bi sporazum među državama-članicama EU o novim sankcijama Rusiji mogao da bude postignut narednih dana.