Poplave i suše: evropski gradovi moraju nešto da preduzmu

Nijedan drugi kontinent se ne zagreva tako brzo kao Evropa. To pokazuje izveštaj o stanju klime u Evropi, „State of the European Climate 2024“, objavljen ove sedmice. Prema tom izveštaju, prošle godine premašeni su brojni temperaturni pragovi, a zabeleženi su i negativni rekordi.

Autori su oko stotinu naučnika iz programa Evropske unije Kopernikus za praćenje klimatskih promena i Svetske meteorološke organizacije. Cela Zemlja se od industrijalizacije u proseku zagrevala za oko 1,3 stepeni Celzijusa, a u Evropi su to 2,4 stepena. Osim Islanda, gde je bilo hladnije nego inače, prošle godine u čitavoj Evropi zabeležene su natprosečne temperature.

„Temperatura mora bila je izuzetno visoka, nivo mora nastavio je da raste, ledeni pokrivači i glečeri nastavili su da se tope“, ukazuje Samanta Burges, jedna od glavnih autorki izveštaj. I globalno, prošla godina bila je najtoplija otkako postoje meteorološka merenja.

„I to dok koncentracija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u atmosferi i dalje raste, i 2024. ponovo doseže rekordne vrednosti. Od osamdesetih godina Eeropa se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka“, dodaje Burges.

Poplave i vrućine ugrožavaju ljude i infrastrukturu

To ima dalekosežne posledice. Kod klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem „nije reč samo o globalnim prosecima. One imaju posledice na regionalnom i lokalnom nivou“, kaže Flores Rabije, generalna sekretarka Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze, koji sarađuje sa Kopernikusom.

Bilo da se radi o poplavama, ekstremnim vrućinama, olujama ili sušama – život oko 750 miliona ljudi u Evropi sve češće je pogođen ekstremnim vremenskim prilikama – podstaknutim klimatskim promenama koje uzrokuju ljudi.

U Valensiji u Španiji u poplavama je prošle godine u oktobru i novembru poginulo više od 220 ljudi. Količine padavina srušile su sve dosadašnje rekorde za samo nekoliko sati i uništile automobile, kuće i infrastrukturu. Šteta se procenjuje na više od 16 milijardi evra.

Pre toga, oluja Boris već je izazvala poplave u osam istočnoevropskih zemalja duž hiljada kilometara rečnih tokova.

Prema procenama, u Evropi je prošle godine olujama i poplavama bilo pogođeno 413.000 ljudi, a najmanje 335 ljudi izgubilo je život.

Broj dana s ekstremnim toplotnim opterećenjem 2024. bio je drugi najveći otkako postoje merenja. Posebno je u istočnoj Evropi bilo izuzetno vruće i suvo, a jug je još jednom iskusio teške suše, čak i tokom zime.

Na zapadu Evrope, pak, palo je toliko kiše, kao retko kad od 1950. godine. Kombinacija suše i obilnih padavina značajno povećava rizik od poplava, jer tvrdo, isušeno tlo ne može u kratkom roku da apsorbuje velike količine vode. Tako brzo nastaju opasni vodeni tokovi.

Gradovima potrebna bolja zaštita

„Svaki dodatni delić stepena porasta temperature je važan, jer povećava rizik za naše živote, ekonomiju i planetu. Prilagođavanje je nužnost“, izjavila je generalna sekretarka WMO Selest Saulo prilikom predstavljanja izveštaja.

Iako emisije koje podstiču klimatske promene i dalje rastu širom sveta, postoji i dobra vest: Evropa je 2024. proizvela više energije iz sunca, vetra i biomase nego ikad do sada: 45 odsto električne energije došlo je iz klimatski prihvatljivih, obnovljivih izvora.

Ali, države moraju što je moguće brže da preduzmu mere, naročito što se tiče zaštite od poplava i toplotnog stresa, upozoravaju naučnici.

Samanta Burges upozorava da bi dugoročno globalno zagrevanje iznad 1,5 stepeni moglo da dovede do dodatnih 30.000 smrtnih slučajeva u Evropi zbog ekstremnih vrućina.

U izveštaju se kao pozitivno ističe da više od polovine evropskih gradova već razvija planove kako bi se prilagodili ekstremnim vremenskim uslovima i bolje zaštitili svoje građane.

Pariz, Milano, Holandija i Glazgov u tome prednjače. Tamo se ubrzano razvija infrastruktura za zaštitu klime, šire se zelene površine za hlađenje grada i intenzivno sprovode mere zaštite od poplava.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku