Ekspo u Šangaju: Ceo svet pod jednim krovom

U reklamama i medijskim izveštajima se Ekspou prethodnih sedmica govorilo isključio u superlativu, nazvan je čudom održivog razvoja. Kao svetu bez saobraćajnih gužvi i zagađenja. Upravo tu, na obali reke Huangpu, gde su nekada bila fabrička postrojenja, zaživeće moto „Bolji grad, bolji život“.

„Voda koja će proticati kroz bašte sajamskog prostora, dolazi iz mutne reke Huangpu. Međutim, ona će postrojenjima smeštenim u vrtu biti pročišćena i moći će da se koristi, čak i kao pijaća voda. Na kraju krajeva, ta voda će opet završiti u reci, ali kao čista voda“, kaže profesor Vu Cigiang iz organizacionog odbora.

U prilog „zelenoj ideji“

Od 192 zemalja učesnica, mnoge su najavile svoj doprinos „zelenoj ideju“ organizatora izložbe Ekspo. Japan i Velika Britanije će svoje sajamske paviljone napajati sopstvenom strujom, Španija će postaviti fasade napravljene o ekoloških materijala, a Švajcarska će postaviti mrežu solarnih ćelija.

Posetioci nemačkog štanda će moći da se upoznaju sa urbanim pejzažima i raznolikošću velikih nemačkih gradova. „Balancity“ naziv je nemačke prezentacije, koja tematizuje ravnotežu između urbanog i prirodnog, obnove i očuvanja postojećeg. Asimetrična arhitektura sajamskih paviljona, oslikava modernu Nemačku.

„Predstavlja Nemačku kao transparentnu, otvorenu, komunikativnu i partnerski veoma aktivnu zemlju, koja teži interakciji sa drugima“, kaže šef projekta Florijan Ezdikmen.

Vizije urbane harmonije će u narednih šest meseci biti instalirane na obali reke Huangpu. Kinezi su u Ekspo „svih vremena“ investirali 2,8 milijardi evra, iako su od samo početka bili svesni da je reč o projektu bez profita. Instalacije će po završetku sajma biti uklonjene. Organizatori su međutim obećali da će objekti na obali reke i tada izgledati atraktivno.

Od Londona do Šangaja – kako je sve počelo

Ceo svet pod jednim krovom – to je bila ideja prve svetske izložbe u Londonu 1851. godine. Za tu priliku sagrađena je takozvana kristalna palata: zdanje od gvožđa i čelika i za tadašnje prilike ogromnih dimenzija – dugačka 563 metra, visoka 33 metra! Vera u napredak nauke i tehnike i moć čoveka nad prirodom – trebalo je da se odslikavaju u njoj i u celoj izložbi.

Već 1867. u Parizu Svetske izložbe su toliko narasle da više nisu mogle da se smeste pod jedan krov. Od tada postoje nacionalni paviljoni.

1. Industrijalizacija

Sve svetske izložbe su slika vremena u kojem se dešavaju: od tehnološkog napretka do brige za životnu sredinu i pitanja održivog razvoja. Istorija svetskih izložbi mogla bi de se podeli u tri faze. U prvoj fazi težište je bilo na industrijalizaciji. Ljudi 19. veka bili su u čudu pred parnom mašinom i lokomotivom.

U Londonu na svetskoj izložbi 1862. predstavljena je prva mašina za šivenje, 1876. u Filadelfiji u SAD – prvi telefon. A od 1889. Ajfelov toranj je simbol Pariza. U Čikagu su 1893. godine (na izložbi koju je osvetlila kompanija Nikole Tesle) viđeni prvi rajsferšlus i električna stolica.

2. Izložbe sa motom

Godine 1939. karakter Svetskih izložbi se promenio. Ostale su doduše izložbe industrijskih i tehnoloških inovacija – ali su sada imale moto: U Njujorku 1939. on je glasio „Stvaranje sveta sutrašnjice“. Deset godina kasnije tema je bio „Sport“.

Jedna od najposećenijih izložbi bila je ona iz 1967. u Montrealu pod motom „Čovek i njegov svet“. Trećeg dana Ekspa u Kanadi izbrojano je 567.000 posetilaca – taj rekord do danas nije oboren! U Nemačkoj je jedini Ekspo održan 2000. u Hanoveru.

3. Građenje imidža

U poslednje tri decenije akcenat se ponovo pomerio: Svetske izložbe su i dalje mesto na kojem se nacije diče i poliraju svoj imidž – ali to sada pre svega važi za domaćina – kako za državu tako i za gradove.