Ekološka kriza: Možemo li promeniti način razmišljanja?

„U prenesenom značenju, gledamo u ponor. Znamo kako možemo da se okrenemo nazad. Ipak, nastavljamo da idemo prema njemu", rekla je Šen Sjaomeng, direktorka Instituta zaživotnu sredinu i bezbednost ljudi pri Univerzitetu Ujedinjenih nacija (UNU-EHS) sa sedištem u Bonu.

Zašto je to tako i koji su mogući putevi izlaska iz ekološke krize? Na to pitanje pokušava da odgovori upravo objavljen izveštaj njenog instituta pod nazivom „Okrenuti novi list". Ovaj godišnji izveštaj analizira kako su rizici i prirodne katastrofe međusobno povezani i pod uticajem čoveka, i koje su moguće strategije za rešavanje tih problema.

Mnoge krize, malo suštinskih promena

Dobra vest: prema rečima istraživača: budućnost u blagostanju je moguća. Međutim, mnogi današnji pristupi usmereni su pre svega na borbu protiv simptoma, a ne uzroka koji su međusobno povezani.

Tako, na primer, zagađena plaža ili reka ne postaju čistije samo boljim sistemima za reciklažu. Iako je reciklaža dragocen način za rešavanje problema, osnovni problemi leže negde drugde: u jednokratnoj ambalaži i sistemu masovne proizvodnje.

Ako je cilj budućnost bez otpada, tada je neophodno promeniti sistem društva koje odbacuje stvari posle jedne upotrebe, navodi se u izveštaju.

Teorija korenitih promena

Da bi otkrili dublje uzroke globalnih problema, istraživači su razvili takozvanu „Teoriju korenitih promena" (Theory of Deep Change). Ona razmatra društvene strukture i obrasce razmišljanja koji su doveli do određenih problema i koji i dalje omogućavaju da ti problemi opstanu.

Određeni načini razmišljanja doveli su do stvaranja struktura koje su izazvale nepredviđene posledice: kao što su klimatske promene, nestašica vode, prekomerna proizvodnja i preterano iskorišćavanje globalnih resursa.

„Naše istraživanje je pokazalo da su ti procesi i strukture u velikoj meri zasnovani na pretpostavci da čovek može i treba da vlada prirodom", kaže Kejtlin Eberle u intervjuu za DW. Ona je jedna od glavnih autorki izveštaja.

Ova osnovna pretpostavka pojavljuje se, u različitim oblicima, u zakonima, književnosti, filmovima i religijskim kontekstima, navode autori. A to zauzvrat utiče na ciljeve i strukture društva.

Rezultat: monokulture, regulisanje tokova reka, pripitomljavanje životinja i biljaka, kao i korišćenje pesticida i herbicida – sve se to smatra legitimnim sredstvima za ostvarenje društvenih ciljeva.

Pretpostavka ili misaoni obrazac „čovek vlada prirodom" dakle nosi rizike i predstavlja prepreku za moguće promene, tvrde autori.

„Promena ovog načina razmišljanja značila bi da priznamo da je čovek deo prirode, samo jedna vrsta u ogromnom ekosistemu. A to bi značilo da treba da pokušamo da naše sisteme bolje prilagodimo potrebama prirode", kaže Eberle.

Takođe, široko rasprostranjene pretpostavke da beskonačan ekonomski rast zaista donosi blagostanje, ili da planeta ima neograničene kapacitete da apsorbuje zagađenje i da daje resurse, predstavljaju prepreke za promene. Ovakav način razmišljanja je, sa naučnog stanovišta, jednostavno pogrešan, kaže Eberle.

Potrebne su unutrašnje i spoljašnje promene za istinsku transformaciju

Za stvarno održivu, duboku promenu potrebne su i unutrašnje i spoljašnje promene.
To s jedne strane podrazumeva lična uverenja i vrednosti ljudi – dakle unutrašnje poluge. A spoljašnje poluge mogu biti odgovarajući zakoni, prilagođavanje poreskih sistema i subvencije koje podržavaju promene.

Iako je promena vrednosti i duboko ukorenjenih uverenja teška, nije nemoguća. Istorija to pokazuje, kažu istraživači.

Na primer, pušenje je do pre nekoliko decenija bilo društveno prihvaćeno i u mnogim kulturama povezivano sa višim društvenim statusom, pa čak smatrano zdravim. Danas svi znaju da je pušenje štetno i ono je zabranjeno u gotovo svim zatvorenim prostorima.

Ta promena se desila i na individualnom i na društvenom nivou. Sredinom 20. veka naučnici su počeli da otkrivaju ozbiljne zdravstvene rizike, a kroz javne kampanje, zabrane i izmene pravila, stav društva prema pušenju se promenio.

Promena je već počela 

Da bi se savladali današnji ekološki rizici, potrebna je, prema mišljenju istraživača, promena svesti u pet oblasti: da otpad tretiramo kao sirovinu, da se odreknemo ideje da je čovek odvojen od prirode, da shvatimo da čovečanstvo deli zajedničku odgovornost, da kratkoročno planiranje zamenimo dugoročnim i da preispitamo šta je zaista vredno – ekonomsko bogatstvo ili zdravlje planete.

Prema rečima Kejtlin Eberle, ljude ne sprečavaju tehnički ili logistički izazovi da dostignu te ciljeve, već način razmišljanja:

„Potrebne su zaista korenite promene u načinu razmišljanja koje oblikuju našu kulturu i filozofiju. Takođe moramo verovati da su takve promene moguće i da ih možemo postići."

Taj proces promene ne može se dogoditi bez otpora, priznaju istraživači. Sukobi interesa, strah i strukturna tromost su normalni. Ali, postoji nada, navodi se u studiji. Upravo ti sukobi pokazuju da je društvo već počelo da se menja.