Edi Rama u Minhenu: „Nas je bez Rusa 700 miliona u Evropi“

Kako će ubuduće izgledati politika proširenja EU u atmosferi bezbednosnih i ekonomskih rizika s kojima se trenutno suočava Evropa? Hoće li tokom mandata nove Komisije EU konačno biti postignut značajniji napredak u integraciji balkanskih zemalja? Koje su zemlje najbliže članstvu u EU? I kako one mogu doprineti stabilizaciji EU?

To su bila neka od pitanja o kojima se diskutovalo na panelu na kojem su učestvovali Marta Kos (komesarka EU za proširenje), Edi Rama (premijer Albanije) i Hristijan Mickoski (premijer Severne Makedonije), a koji je moderirala Majda Ruge iz berlinskog trusta mozgova European Council on Foreign Relations (ECFR).

Kos: „Treba razlikovati tehnički i politički deo procesa"

Slovenačka komesarka Kos naglasila je da danas na tempo pristupanja utiču geopolitički faktori i da se situacija promenila u odnosu na vreme kada je njena zemlja ulazila u EU: „Tada je bilo jasno – ako zemlja poštuje kriterijume, ulazi u EU. Kasnije je to postalo komplikovanije. A danas je još komplikovanije zbog disruptivnih spoljnih sila koje bi želele da propadnemo."

Prioritet nije samo proširenje, već pre svega ujedinjenje Evrope, dodala je Kos: „Vraćamo se korenima. EU je osnovana da sačuva mir, slobodu, bezbednost i prosperitet. Sada se fokusiramo na bezbednost i mir. Proširenje može biti najvažniji politički element bezbednosnih garancija. Postoji razlog zašto zemlje (u regionu, prim. red.) žele da postanu deo EU, a ne, recimo, SAD."

EU ubrzava proces proširenja, što se vidi na primeru Ukrajine, a Unija trenutno po tom pitanju radi „dva ili tri puta brže" nego ranije, dodala je Kos. Ali, kako napominje, treba razlikovati tehnički i politički deo procesa:

„Što se tiče tehničkog dela, pregovore s Albanijom ili Crnom Gorom mogli bismo završiti do kraja 2026. ili 2027. Ali tu je i politički deo, što znači da se ništa ne može dogoditi protiv volje država članica. Samo EU može uvesti zemlje kandidatkinje u Uniju, a ne SAD."

Rama: „Evropi bilo potrebno da je dobro protresu"

Kraj 2026. zvuči ambiciozno, ali da li je to uopšte realno? Albanski premijer Rama je skeptičan i podseća da ga svaki pogled u ogledalo podseti koliko dugo sve ovo traje: „Kada smo pokrenuli ovaj proces, imao sam crnu kosu, a brada mi je bila uredna."

Rama se osvrnuo na glavnu temu Minhenske konferencije i poruke iz SAD upućene Evropljanima. Albanski premijer smatra da se u bavarskoj metropoli dogodila dobra stvar i da je Evropi bilo potrebno da je dobro „protresu".

Rama smatra da se promene unutar EU odvijaju presporo i da ih je premalo. Zapadni Balkan vidi kao prostor velikih mogućnosti i za zapadnoevropske kompanije, a zalaže se za što brži pristup balkanskih zemalja zajedničkom tržištu EU. Poštovanje svih kriterijuma treba biti osnova za sticanje prava glasa u Evropskom savetu, kaže Rama, ali pristup zajedničkom tržištu EU trebalo bi omogućiti i pre toga:

„Nas je, bez Rusa, 700 miliona ljudi u Evropi. To je ogromno tržište. Pogledajte šta se dogodilo u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj kada su ušle – mnogo su investirale, ali i zaradile, i onda su tu dividendu unele u EU." Evropa mora da se promeni ili će nestati, rekao je Rama, citirajući Marija Dragija i njegov izveštaj o stanju Unije.

Mickoski: „Promenite ime, promenite zastavu, promenite valutu. Pa šta je to?

Makedonski premijer Mickoski je na Minhenskoj konferenciji podsetio da je njegova zemlja na put ka članstvu u Evropskoj uniji krenula pre Albanije i da je zajedno s Hrvatskom dobila status kandidata: „A Hrvatska je već više od decenije članica Unije, u Šengenu je, koristi evro kao svoju valutu. A mi smo i dalje tamo gde smo bili pre 15 godina. Zašto je to tako?"

Mickoski je dodao da je princip kojim se EU vodi u procesu proširenja, a po kojem napreduju oni koji postignu napredak, za Severnu Makedoniju samo „bajka". Konstatovao je da je njegova zemlja „žrtva bilateralizacije" unutar EU, odnosno činjenice da pojedine zemlje mogu blokirati napredak kandidata i na tom putu ih ucenjivati.

„Umesto da Evropu donosimo na Balkan, mi Balkan unosimo u Evropu", rekao je Mickoski, misleći pre svega na politiku susednih zemalja.

Na pitanje moderatorke panela šta će njegova vlada preduzeti u vezi sa zahtevom Sofije da se u preambuli Ustava Severne Makedonije spomenu Bugari kao manjina – što je uslov za nastavak pretpristupnih pregovora – Mickoski nije dao jasan odgovor. Samo je podsetio na istorijat blokada njegove zemlje i dodao da, uprkos svemu, Skoplje ostaje pouzdan partner EU:

„Promenite ime, promenite zastavu, promenite valutu. Pa šta je to? Da li je to mešanje u unutrašnje stvari jedne suverene zemlje? Pa koliko dugo ćemo trpeti dvostruke standarde?"

„Razumemo frustracije zbog bilateralnih sporova i podržavamo rešenje kojim bi se takva pitanja odvojila od procesa proširenja. U tome smo spremni da pomognemo", rekla je komesarka Kos. I dodala: „Vreme je da krenemo napred, ne samo po pitanju Severne Makedonije, već i Bosne i Hercegovine, da unapredimo dijalog Beograda i Prištine. Ako ne sada, kada je očigledno zašto bi to trebalo da uradimo, kada ćemo?"

Rama: „Paradoks o kojem niko ne govori"

Jedan deo panela bio je posvećen aktuelnoj bezbednosnoj i ekonomskoj situaciji u EU i mogućim efektima američkog povlačenja iz Evrope – ako do njega zaista dođe. U tom kontekstu, albanski premijer Rama govorio je o, kako ga je nazvao, „paradoksu" o kojem, po njegovom mišljenju, niko ne govori.

„Sad svi kažu da moramo pojačati ulaganja u odbranu, moramo ovo, moramo ono u vezi sa odbranom. OK, dobro. Ali gde je odgovor na pitanje: kako ćemo to finansirati? Drugi veliki akteri koji ulažu u vojsku imaju solidne stope ekonomskog rasta. Evropa ih nema. Gde ćemo naći novac koji nam je potreban?" zapitao se Rama.

Po njemu je ključ svega da EU ponovo postane konkurentna. Unija svakako mora biti jača vojno, ali mora biti jača i ekonomski, poručio je Rama,. On je kritikovao komplikovanu regulativu EU i dodao: „Amerika je izmislila veštačku inteligenciju, Kina ju je kopirala, a Evropa ju je regulisala iako je uopšte ni nema."

Tokom 45-minutnog panela, učesnici se nisu osvrnuli na aktuelnu situaciju u Srbiji, odnosno studentske blokade i proteste koji su se proširili na celu zemlju, niti na moguće scenarije kako će zaista izgledati bezbednosna situacija u regionu ako se  SAD, kao najuticajnija politička sila na Balkanu, ipak povuku.

Lašet: „Najbolje kroz saradnju s EU"

Znači li to automatski jačanje ruskog uticaja na Balkanu? To pitanje postavili smo na marginama Minhenske konferencije, između ostalog, i Arminu Lašetu, bivšem kandidatu CDU za kancelara.

„Ne, ne vidim tu opasnost. Na Balkanu postoje mnoge snage koje žele u EU, ka Zapadu, ka Evropi. Reč je i o članicama NATO. Ali, istina je da zaista treba videti kako da uticaj Rusije ne postane prevelik, i to najbolje kroz ponude za saradnju – dakle, kroz saradnju s Evropskom unijom", rekao je Lašet za DW.