Dubravka Šuica: EU je solidno reagovala na krizu

„Nakon samo deset meseci od izbijanja pandemije u Evropi, možemo da kažemo da imamo razne vrste cepiva i mislim da je tu EU dobro reagovala“, kaže za DW Dubravka Šuica, potpredsednica Evropske komisije zadužena za demokratiju i demografiju.

Šuica smatra da „bez obzira što ta tema trenutno izaziva kontroverze“, pitanje vakcina predstavlja upravo primer da se Evropska unija uspešno nosi s pandemijom korone. „Da nismo udružili sredstva za istraživanje nisam sigurna da bismo danas imali vakcinu protiv korone. Činjenica je da je to uradila EU, iako to nije bilo u njenoj nadležnosti, ali da smo dozvolili da svaka zemlja-članica ide u istraživanja svaka za sebe ne bi bilo dovoljno ni novca, ni snage“, kaže Šuica i dodaje da su problemi proizvodnje i distribucije koji su se pojavili kasnije „druga tema“, za koju se međutim takođe nada da će ubrzo biti rešena.

Kada je reč o generalnim kritikama na račun Brisela da nije dovoljno efikasan u borbi protiv pandemije, Šuica kaže: „Mislim da je EU reagovala solidno, s obzirom na nadležnosti koje ima prema ugovorima o osnivanju EU. To uvek morate imati na umu, jer nacionalne države su suverene i one imaju pravo odlučivanja unutar država-članica. To je ponekad prednost, a ponekad nedostatak.“

„Položili smo ispit solidarnosti“

A nedostatak solidarnosti između samih zemalja-članica EU, kao i Unije prema susedima, je pak kritika s kojom se Unija suočava od početka pandemije. Šuica to, međutim, takođe odbacuje: „Bili smo na početku na ispitu solidarnosti, ali ja mislim da smo ga položili.“

Za probleme „s početka“ navodi da se oni mogu psihološki objasniti: „Kada ste u nevolji povlačite se u sebe i naravno prvo pokušavate da rešite sebe. Čak i kada se nalazite u avionu, ako je nedostatak kiseonika, prvo trebate staviti masku sebi, pa onda pomagati onima oko sebe. Dakle to je prirodna reakcija. Međutim, naravno da ne smemo da se zatvaramo“, kaže Šuica. Ona je u intervjuu za DW više puta naglasila da smatra da se kriza može prevazići samo zajedničkim naporima.

Uskoro masovna distribucija u okviru Kovaksa

Ni u odnosu EU prema susedima ona ne vidi nedostatak solidarnosti, već upravo suprotno. O inicijativi Kovaks, koju je, zajedno sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i Francuskom, pokrenula Evropska komisija, a s ciljem podjednakog i pravednog pristupa cepivu protiv korone, Šuica kaže da se upravo tu pokazuje solidarnosti na delu: „Mislim da će uskoro početi masovna distribucija. Radi se možda o dve-tri nedelje i stvari će se bitno ubrzati.“

I za probleme na tom polju Šuica kao obrazloženje navodi ustrojstvo EU: „Znam da nije lako biti strpljiv, nije lako biti pod ovim mentalnim stresom, ali moramo razumeti mehanizme prema kojima EU funkcioniše. Mi želimo da budemo legalisti i da funkcionišemo u skladu sa nadležnostima i u skladu s ugovorima o osnivanju EU.“

Evropska unija je, podseća, ugovorila 2,5 milijarde doza cepiva: „A koliko nas ima? 445 miliona nakon odlaska Velike Britanije. Dakle, ako računamo i duplu dozu (vakcine), opet ima mnogo više. Svesno smo, dakle, unapred ugovorili mnogo više doza kako bismo mogli da doniramo državama u našem okruženju. Jer niko – nije fraza – niko neće biti zdrav niti slobodan sve dok nije svako slobodan.“

Demokratska vežba

Za masovno ograničavanje sloboda građana zbog pandemije, ocene o ugroženosti demokratije usled krize, Šuica, koja je upravo zadužena za tu oblast, kaže: „Naravno da su u nekim državama-članicama možda došli u pitanje neki demokratski principi, možda je bilo nekih pokušaja… Međutim, uvek postoje mehanizmi koji to prate. Pre svega imate Evropski parlament, a imate i Evropsku komisiju koji budno bdiju nad svim demokratskim procesima i nad vladavinom prava“, kaže Šuica i dodaje da se, prema njenom mišljenju, demokratija ne može uzeti zdravo za gotovo, odnosno da je „treba negovati“.

Ona smatra da je „demokratska vežba“ to što bi trebalo odrediti kako će izgledati Evropska unija u narednih desetak-dvadeset godina. Reč je o Konferenciji o budućnosti Evrope, koja je upravo prošle nedelje dobila formalno odobrenje evropskih institucija za početak održavanja. Ideju o održavanju te konferencije izneo je zagovornik reformi EU, francuski predsednik Emanuel Makron, a prihvatila ju je, nakon imenovanja na funkciju, i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Budućnost Evrope?

Konferencija za čiju organizaciju je zadužena upravo Dubravka Šuica, trebalo je da počne prošle godine, 9. maja na Dan Evrope, u njenom rodnom Dubrovniku. Početak je, međutim, odložen pre svega zbog pandemije korona-virusa.

Tako kompleksna konferencija u vreme tako velike krize? Sama predsednica Komisije Fon der Lajen je, prilikom usvajanja Deklaracije o početku konferencije, izjavila da se upravo u vreme krize vidi gde EU radi za ljude, a gde može bolje.

„Tek za vreme ove pandemije shvatili smo koliko je važna ta Konferencija, takva vrsta razgovora, odnosno da se saslušaju naši građani“, navodi Šuica.

Konferencija za koju su u Briselu obećali građanima da će tokom nje „slušati, a onda delovati“, biće održana onlajn, preko višejezičke digitalne platforme i na njoj će moći da učestvuje svaki građanin EU. Zvanični početak će biti 9. maja, a kraj sledeće godine krajem juna, upravo kada Francuska bude predsedavala EU.

„Želimo da pokažemo građanima EU da su oni ti koji utiču na kreiranje evropskih politika. Činjenica je da se stvorila jedna mala praznina između političara i donosilaca odluka s jedne i građana sa druge strane. Želimo da dopremo do svakog kutka EU, želimo da dopremo do onih građana koji do sada nisu sa nama razgovarali, koji su možda evropskeptici, želimo da vidimo šta su njihovi problemi, šta ih muči i da pokušamo da odgovorimo kroz konkretne predloge“, kaže Šuica za LIMITless DW.

Drugu polovinu mandata aktuelni saziv Evropske komisije želi da iskoristi da zaključke pretvori u konkretne legislativne dokumente, da, kako kaže Šuica, „građani osete da su zahtevi doprli do onih koji donose odluke na evropskom nivou“.

Tako bi građani u okviru Konferencije o budućnosti Evrope trebalo da dobiju da kažu kakvu EU zapravo žele u budućnosti.

Četiri odsto svetske populacije

Ono što je o budućnosti EU za sada poznato jeste da će udeo njenog stanovništva u svetskoj populaciji 2070. godine iznositi samo četiri odsto, ukoliko se stvari budu razvijale kao do sada.

„Zbog toga smo mi na neki način uzbunjeni i zato je Evropska komisija prvi put u istoriji odlučila da osnuje portfelj o demografiji. Na taj način želimo da udružimo snage kako bismo poboljšali uslove širom Unije za bolji život“, kaže Šuica kojoj je upravo pripala široka oblast demografije.

To je oblast na kojoj Šuica intenzivno radi nadajući se da će ipak već tokom svog političkog života imati priliku da vidi i rezultate svog rada, i kada je reč o demografskim promenama.

Intervju sa potpredsednicom Evropske komisije Dubravkom Šuicom deo je naše serije intervjua pod nazivom LIMITless. Možete ga pogledati na ovoj stranici ili na našem Jutjub-kanalu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android