Dileme Socijaldemokrata: Levo posle fijaska?

„Noćna mora“, „gorko“, „strašno“, „katastrofalno“ – duboko razočaranje je opipljivo kada socijaldemokrate govore o rezultatu koji je SPD ostvarila na izborima u februaru.

Sa 16,4 posto glasova SPD je doživela istorijski fijasko, i treće mesto, iza Demohrišćana i desničarske Alternative za Nemačku (AfD).

„Nemamo šta da ulepšavamo“, rekao je četiri meseca nakon izbora novi generalni sekretar SPD-a Tim Klisendorf na kongresu stranke.

Izborni rezultat je, prema njegovim rečima, izraz dubokog gubitka poverenja građana „u politiku, u našu demokratiju, u naše institucije, u nas“.

Međutim, taj gubitak poverenja nije iznenađenje. Ko analizira izborne rezultate SPD u poslednjih 25 godina videće da stranka uglavnom ide nizbrdo.

Oštra kritika na račun Klingbajla

Tako se razočaranje u SPD-u rasplamsalo i tokom trodnevnog stranačkog kongresu u Berlinu – pre svega prema predsedniku SPD-a Larsu Klingbajlu.

Dok su se bivši kancelar Olaf Šolc i kopredsednica SPD-a Saskija Esken povukli sa funkcija posle fijaska, Klingbajl je vodio koalicione pregovore i sada postao vicekancelar i ministar finansija.

Mnogi članovi stranke su mu uzeli za zlo to što se borio za vlast. Tokom reizbora za predsednika SPD-a nije dobio ni dve trećine glasova delegata, ali je ipak izabran.

To je istorijski jedan od najlošijih rezultata za jednog predsednika ove stranke. Klingbajl sada mora da radi posao ministra, a u svojoj stranci nema ni izbliza punu podršku.

Nova nada je Berbel Bas?

Bivša predsednica Bundestaga Berbel Bas se kandidovala kao naslednica Saskije Esken i dobila impresivnih 95 posto glasova. Ona sada zajedno sa Klingbajlom vodi stranku.

Ova 57-godišnjakinja iz levog krila SPD sada je ministarka rada u novoj nemačkoj vladi. Zadužena je za teme koje socijaldemokratama leže na srcu – rad, penzije i socijalna davanja.

Najavila je da će se iz sve snage suprotstaviti smanjenju socijalnih davanja, što je naišlo na oduševljenje u stranci.

Najmanji zajednički imenitelj: Zabrana AfD

U jednom su se delegati ipak složili: socijaldemokrate su odlučne u nameri da ispitaju mogućnost zabrane AfD. Ova stranka ima cilj „da uništi našu demokratiju“, upozorio je ministar unutrašnjih poslova Tiringije Georg Majer na kongresu.

Visoke pravne barijere za zabranu stranke u Nemačkoj za Majera nisu argument. On je mišljenja „da je rizik nečinjenja veći od rizika da se doživi poraz pred sudom“.

I predsednik stranke Klingbajl je pozvao na odlučno delovanje: „Ako Služba za zaštitu ustavnog poretka AfD klasifikuje kao desnoekstremnu stranku, onda tu više nema prostora za taktiziranje.“

Pitanje naoružanja Bundesvera

Po drugim važnim pitanjima, SPD je duboko podeljena. Za naoružanje Bundesvera više ne bi trebalo da postoji budžetska granica, što kod mnogih članova SPD izaziva negodovanje.

Neki istaknuti članovi stranke su pre Kongresa u „manifestu“ upozorili na globalnu spiralu naoružavanja. Traže više diplomatije i ponovno približavanje Rusiji.

Visoki troškovi za naoružanje bi se, kako kažu, nužno odrazili na smanjenje socijalnih davanja ili finansiranje zaštite klime.

Klingbajl je tome jasno protivrečio na Kongresu: „Biti mirovna stranka 2025. godine znači nešto drugo nego osamdesetih. Vladimir Putin nije Mihail Gorbačov“, rekao je Klingbajl.

Podržao ga je i ministar odbrane Boris Pistorijus. Na njegovu žalost, SPD se zasad protivi ponovnom uvođenju vojne obaveze, za šta se pobrinula omladina stranke.

Levo krilo stranke, koje je za vreme vladavine kancelara Olafa Šolca bilo utišano, sada se ponovo snažnije oglašava. To primorava rukovodstvo stranke na balansiranje.

S jedne strane oni moraju da omoguće rasprave koje traži krajnje levo krilo, a s druge strane moraju se pridržavati koalicione discipline i voditi računa o svojim konzervativnim, demohrišćanskim partnerima.

Nova pukotina u SPD-u?

SPD sada želi da usvoji novi stranački program. Generalni sekretar Tim Klisendorf, koji pripada levom krilu, obećao je delegatima da slobodno definišu teme i sadržaje. Centralna tema biće „pravedna raspodela“ bogatstva.

Međutim, ponovno uvođenje poreza na imovinu, koji je ukinut 1997, nije moguće sa demohrišćanskim partnerima u vladi. To frustrira šefa omladine Filipa Tirmera:

„Dok 900.000 ljudi u ovoj zemlji živi samo od svog bogatstva, 20 odsto porodica sebi ne može da priušti ni jednu sedmicu godišnjeg odmora“, kaže vođa omladinske organizacije.

Sada se, kaže on, ponovo traži „hrabra socijaldemokratija“, koja se usuđuje da pitanje raspodele postavi tako glasno da ga niko ne može ignorisati.

SPD želi da ponovo postane stranka radnika. U Nemačkoj više od 80 odsto stanovništva nema visoko obrazovanje. Ne sme da se desi da se ti ljudi pitaju da li su nešto pogrešno uradili u životu, rekao je bivši kancelar Olaf Šolc u oproštajnom govoru na Kongresu.

„Pristupačni stanovi, mogućnost da se i iz skromnih prilika napravi skok i napreduje, izgledi za penzije od kojih se može živeti – sve to mnogima više nije dostupno“, rekao je Šolc i zaključio:

„Društvo ne sme da funkcioniše samo za šefice klinika i preduzetnike, već i za radnike u fabrikama, negovatelje i penzionere.“