„Cunami antisemitizma“ na nemačkim univerzitetima

Lahav Šapira je drastičan primer: početkom februara 2024. napadnut je i pretučen na ulici u Berlinu, zbog čega je završio u bolnici. Suđenje osumnjičenom napadaču, zapravo bivšem Šapirinom kolegi sa studija, počinje 8. aprila.

Teroristički napad Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. i neminovna reakcija Izraela na taj napad izazvali su ogromne reakcije i na nemačkim univerzitetima. Među studentima je mnogo onih poreklom iz muslimanskih zemalja, a brojne akcije „podrške“ Palestincima brzo su prerasle u otvorene antisemitske manifestacije, pri čemu su prve žrtve bili relativno malobrojni studenti jevrejske veroispovesti.

Udruženje jevrejskih studenata Nemačke (JSUD) i Američki jevrejski komitet (AJC) optužuju nadležne, jer njihovi studenti, kako kažu, moraju da žive u atmosferi straha, prepušteni sami sebi.

U upravo predstavljenom izveštaju o antisemitizmu na nemačkim univerzitetima, dosadašnja predsednica Udruženja jevrejskih studenata Hana Vajler tvrdi da su doživeli „pravi cunami antisemitizma“ na nemačkim univerzitetima. Ne samo brutalan napad na Šapiru, već i niz blokada nemačkih univerziteta „takozvanim propalestinskim protestnim kampovima“, gde se podrška Palestincima vrlo brzo pretvarala u otvoreno iskazivanje mržnje prema Jevrejima i državi Izrael, za koju se govorilo da „mora nestati sa geografske karte“.

U Berlinu je najgore

Udruženje se takođe žali na nedostatak pouzdanih istraživanja o antisemitskim napadima, ali podaci Nemačkog istraživačkog i informativnog centra za antisemitizam, navedeni u ovom izveštaju, ukazuju na ozbiljan problem: na nemačkim univerzitetima je 2021. godine zabeleženo 16 antisemitskih incidenata, godinu dana kasnije 23, a 2023. čak 151.

Hana Vajler upozorava da je to problem s kojim se svi moraju suočiti: „Studenti i studentkinje jevrejske veroispovesti su u poslednjih 17 meseci postali eksperti za antisemitizam na univerzitetima – želeli to ili ne“, kaže predsednica udruženja. Neki od njih više se nisu usuđivali da dolaze na predavanja i vežbe, što je uticalo i na njihov akademski uspeh.

Direktor AJC Berlin, Remko Lemhajz, govori o pravoj „eksploziji“ antisemitskih ispada na nemačkim univerzitetima nakon 7. oktobra 2023. Takvih incidenata bilo je na visokoškolskim ustanovama širom Nemačke, ali epicentar antisemitizma svakako je bio Berlin. Na univerzitetima u glavnom gradu bilo je više protestnih blokada, a nakon toga su se na zidovima redovno pojavljivali grafiti mržnje, ne samo prema Izraelu, već i prema svim Jevrejima.

Koliko su odgovorni i sami univerziteti?

U ovom izveštaju iznose se i politički zahtevi: antisemitski motivisana krivična dela moraju imati sudske posledice za počinioce, a neophodno je i obavezno informisanje o modernim oblicima antisemitizma na nemačkim univerzitetima. Takođe, postoji potreba za institucijom kojoj bi se žrtve antisemitizma mogle obratiti, kao i za zabranom antisemitskih manifestacija, organizacija i akcija na prostorima univerziteta u Nemačkoj.

Hana Vajler smatra da su uprave univerziteta radije ostajale po strani i da se intervencije protiv antisemitizma „ne podrazumevaju same po sebi“. Čak i u slučaju Lahava Šapire ne vodi se samo krivični postupak protiv napadača, već je Šapira tužio i Slobodni univerzitet u Berlinu.

Kako otkrivaju novinari ZDF-a, u tužbi se navodi da univerzitet „nije preduzeo odgovarajuće mere“ kako bi sprečio antisemitsku diskriminaciju tužioca i drugih jevrejskih studenata ili kako bi to suzbio u svojoj strukturi. Univerzitet je, prema optužnici, dozvolio „da se antisemitska retorika pretvori u dela“, čime je prekršio svoje obaveze kao visokoškolska ustanova prema zakonima grada-pokrajine Berlina.

Sudska rasprava po ovoj tužbi trebalo bi da bude održana ovog leta, a javnost s velikim interesovanjem očekuje odgovor na ključno pitanje: u kojoj meri su uprave univerziteta odgovorne za borbu protiv mržnje prema Jevrejima?

Međutim, predsednica Udruženja jevrejskih studenata Nemačke, Hana Vajler, neće prisustvovati tim raspravama – ovog vikenda udruženje bira novo rukovodstvo, a ona se više neće kandidovati. Priznaje da namerava na neko vreme da napusti Nemačku i da joj je potreban „odmak od Nemačke“ nakon dve godine provedene na čelu JSUD-a.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku