Crna Gora: Skandalizovana najprestižnija državna nagrada

Ove godine Trinaestojulska nagrada je pripala Bećiru Vukoviću za knjigu Kuće beskućnika i grafičaru Velju Stanišiću. Treći dobitnik, gitarista svetskog renomea Miloš Karadaglić, zahvalio se žiriju i kazao da „u okolnostima na koje nije mogao uticati, ovo izuzetno priznanje ne može da primi“.

Trinaestojulska nagrada dodeljuje se u oblastima kulturno-umetničkog stvaralaštva, nauke, privrede, sporta i drugih delatnosti, a povodom Dana državnosti Crne Gore – 13. jula. Tog datuma 1878. godine, država je na Berlinskom kongresu priznata kao nezavisna, a istog dana 1941. godine počeo je opštenarodni ustanak protiv fašizma u Drugom svetskom ratu, koji je organizovala Komunistička partija Crne Gore.

Kontroverze oko Trinaestojulske nagrade

Nagrada je ove godine otišla, između ostalih, u ruke književnika Vukovića, koji je poznat po negiranju crnogorske nacije i države. Tako je svojevremeno kazao da je „crnogorska nacija komunistička izmišljotina“, a da je današnja Crna Gora „ironija istorije“. On odgovara da je Trinaestojulska nagrada za vreme bivše vlasti Demokratske partije socijalista pripadala privilegovanima, a da je sada „oslobođena“ i da je mogu dobiti i drugi ljudi, koji se deklarišu kao Srbi i srpski pisci.

No, to nije jedini problem – pravnici upozoravaju da su propisi prekršeni, pošto su tri nagrade dodeljene u jednoj kategoriji – „kulturno-umetničko stvaralaštvo“, dok zakon propisuje da nagrade treba da budu dodeljene u tri različite kategorije.

Reditelj i član žirija za dodelu Trinaestojulske nagrade, Danilo Marunović, za DW kaže da je, ne znajući ni ko su kandidati, na prvoj od tri sednice žirija pokrenuo ovo pitanje i pitao: „Je l’ na pomolu skandal oko dodele državne nagrade jer se krši zakon?“ Dodaje da je tokom glasanja bilo jasno da je nagrada nameštena.

„U moru briljantnih kandidata, sa globalnim rezultatima, neko insistira – gle čuda, sasvim slučajno – da nagrada pripadne jednoj ideološkoj opciji koja je pod kontrolom crkve i aktuelne vlasti u Srbiji i Crnoj Gori, i bez ikakvog argumenta zastupa dva kandidata (Vukovića i Stanišića), koji ni po čemu nisu isplivali kao favoriti. Jasno je onda da je ta nagrada projektovana u smislu ko će je dobiti“, pojašnjava Marunović.

Nagrađena knjiga – falsifikat?

Treći, i možda najveći problem, jeste to što nagrađena Vukovićeva knjiga Kuće beskućnika nije zavedena u kataloškim evidencijama u Crnoj Gori, niti je ima u bibliotekama. Iako je Vuković izjavio da je knjigu izdao 2024. godine u Srbiji, nakon uvida crnogorskih medija u srpski bibliotekarski sistem COBISS, tamo ove knjige nije bilo sve do 4. jula ove godine, a od tog datuma se navodi da je „u štampi“.

Član žirija za dodelu Trinaestojulske nagrade, Dragan Koprivica, u emisiji Načisto na Televiziji Vijesti doneo je knjigu Vukovića u kojoj se CIP (kataloški zapis u publikaciji), ime izdavača i bibliotekarski broj ne podudaraju sa onom knjigom koja je predstavljena članovima žirija i koja je dobila nagradu. Direktorka Nacionalne biblioteke „Đurđe Crnojević“ na Cetinju, Dragica Lompar, traži reakciju Ministarstva kulture i medija jer je, tvrdi, prekršen Zakon o izdavačkoj delatnosti.

Zbog svega je, uoči dodele nagrade, 8. jula organizovan protest tokom kojeg je došlo do sukoba policije i demonstranata, a Marunović, koji ga je predvodio, najavljuje da će se protesti nastaviti.

Predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, poručio je da je „i ove godine najviše državno priznanje zloupotrebljeno u političke svrhe“, kao i da je „obezvređen značaj nagrade, kako u očima javnosti, tako i za one koji su je istinski zaslužili“.

Naučno otkriće bez nagrade

U trci za Trinaestojulsku nagradu bilo je ukupno 36 predloga, a među nominovanima je bila i Snežana Dragićević, koja je, zajedno sa Snežanom Vuksanović, nedavno otkrila novu biljku u Crnoj Gori, nazvanu Petrolamium crnojevići.

Ona se slaže da smo ove godine, prilikom dodele nagrade, svedočili očiglednom i teškom kršenju principa.

„Procedura je zanemarena, kriterijumi su relativizovani, a zakon, koji bi trebalo da bude temelj svake odluke ovog značaja, grubo je prekršen. Ako se takva praksa normalizuje, gubimo ne samo kredibilitet nagrade, već i poverenje javnosti u institucije“, kaže Dragićević za DW i dodaje: „Ako se ne insistira na doslednom poštovanju zakona i propisanih procedura – bilo da se radi o izboru dobitnika najviše državne nagrade ili o bilo kom drugom javnom poslu – dolazimo upravo u situaciju u kojoj se sada nalazimo: u ambis sumnje, netransparentnosti i obesmišljavanja svega iza čega bi Trinaestojulska nagrada trebalo da stoji.“

Dragićević smatra da je poslata poražavajuća poruka svim naučnicima, a posebno mladima.

„Umesto da afirmišemo znanje, posvećenost, rezultate i etiku, šalje se signal da kriterijumi ne važe za sve jednako, da se uspeh ne meri doprinosom, već pripadnošću, konekcijama ili trenutnim interesima. To nije poruka koju jedno društvo koje teži napretku sme da pošalje. Nauka ne trpi improvizaciju, ni površnost, ni političku trgovinu. Mlade ljude treba podsticati da veruju u sistem, da vredi ulagati trud, da znanje ima smisla i da će biti prepoznato – ne zbog dnevnih potreba, već zbog objektivnog doprinosa koji neko daje svojoj struci, zajednici i svetu“, kaže Dragićević i zaključuje da je izuzetno važno da se insistira na vraćanju digniteta institucijama i nagradama, kroz dosledno poštovanje zakona, jasnih kriterijuma i transparentnosti.

„Samo tako možemo sačuvati nadu i veru onih koji dolaze i koji ne traže privilegije, već šansu da doprinesu. A takvih – uprkos svemu – još ima. I zbog njih ne smemo ćutati.“