Bundestag o genocidu u Srebrenici: Sećanje pomutila AfD

Predsednica Bundestaga Julija Klekner je, na početku jednosatne rasprave, ukazala na to da se radi o neobičnom postupku. „Generalna rasprava o budžetu na poslednjoj sednici Bundestaga pre letnje pauze se prekida kako bi se na sat vremena raspravljalo o genocidu u Srebrenici. Ona je pozdravila prisutne preživele genocida u Srebrenici, kao i ambasadora Bosne i Hercegovine u Nemačkoj, Damira Arnauta.

Klekner je ukazala na ubijene muškarce i dečake, ali je izričito spomenula i žene koje su, kako je naglasila, bile žrtve progona i silovanja, ali i glavne inicijatorke rasvetljavanja i suočavanja s ratnim zločinima.

„Nakon masakra su pre svega žene bile te koje su se zalagale da se međunarodno prizna da je u Srebrenici bio genocid, mada to do danas nije svuda slučaj“, rekla je predsednica nemačkog parlamenta. Klekner je dodala i da je Srebrenica veliki neuspeh međunarodne zajednice, koja, uprkos prisustvu vojnika UN, nije uspela da spreči genocid.

Na početku sednice Bundestagu se obratio Gunter Krihbaum iz redova vladajuće CDU, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova zadužen za Evropu. I on je, kao i predsednica Bundestaga, ukazao na debakl međunarodne zajednice kada je u pitanju Srebrenica.

„Pred očima nemoćne međunarodne zajednice je osam hiljada muškaraca sistematski poubijano od strane srpskih vojnika. Najgore je to što ne da smo odvratili pogled od tog genocida, nego smo direktno u njega gledali. Zato je Srebrenica trauma i za nas, Evropsku uniju“, rekao je Krihbaum i dodao da je „Srebrenica upozorenje da ne smemo da okrećemo glavu kada se nekom nanosi nepravda. Pomirenje je bilo temelj nastajanja Evropske unije što pokazuje i pomirenje Nemačke i Francuske. Srebrenica se ne sme ponoviti, to je naša odgovornost“, zaključio je Gunter Krihbaum.

AfD govori o „masakru“, a ne o genocidu

Nakon tih staloženih i očekivanih reči poslanika vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU), reč je preuzeo Aleksander Volf iz Alternative za Nemačku (AfD), najveće opozicione poslaničke grupe.

Volf nije govorio o genocidu nego o masakru, a govor je počeo opisom zločina nad srpskim civilima u selu Kravica na pravoslavni Božić i tvrdio da je tadašnji predsednik Izetbegović srpske civile zloupotrebio kao taoce.

On je kritikovao i prošlogodišnju Rezoluciju UN kojom je današnji dan proglašen Međunarodnim danom sećanja na Srebrenicu, pogotovo zbog toga što je to učinjeno uz pomoć Ruande, a što je, kako je rekao, naišlo na „slavlje u muslimanskom svetu“. Rezolucija je, po njegovom mišljenju, izazvala dodatni razdor u Bosni i Hercegovini i ide na ruku onima koji unose razdor u zemlji.

Predsednica Bundestaga prekinula je govor poslanika AfD-a i nije mu dozvolila da dovrši, ukazujući na to da je tema rasprave 30 godina od genocida u Srebrenici.

„Srebrenica – dokaz da suživot nije moguć“

Ali, i ostali poslanici iz redova AfD-a slično su govorili. Martin Zihert je tako primer Srebrenice i Bosne i Hercegovine upotrebio kao navodni dokaz da su suživot i multikulturalnost osuđeni na propast. „Multikulturalnost završava masakrom, što pokazuje i slučaj Srebrenice.“ On je raspravu iskoristio za kritiku useljavanja iz muslimanskog sveta u Njemačku i izneo navodne primere šerijata u toj zemlji.

I njegovo izlaganje je predsednica Bundestaga prekinula, ukazujući na temu rasprave. Pritom je deo prisutnih govor AfD-ovog poslanika pratio okrenutih leđa.

U istom tonu je nastavila i poslanica AfD-a Ana Ratert koja je ponovila zajednički stav najveće opozicione stranke u zemlji da, u slučaju Srebrenice, Nemačka previše podrške daje samo jednoj strani u sukobu. „Ako se i dalje fokusiramo samo na jednu grupu, onda to neće dovesti do pomirenja, nego do ogorčenja“, rekla je Ratert, koja je ujedno kritikovala nemačku spoljnu politiku ocenivši da je Srebrenica poslužila kao „moralna poluga za vojnu intervenciju i eskalaciju“.

Kao poslednji iz redova AfD-a za reč se javio Tobijas Tajh koji je rekao kako BiH svoji identitet bazira na tragediji. „U Bosni je mržnja deo političkog sistema“, rekao je Tajh i zaključio da je BiH „neuspeli multikulturni eksperiment“.

Mešanje žrtve i počinilaca

Na izlaganje poslanika AfD-a, koje je bilo propraćeno glasnim negodovanjem, direktno je reagovalo nekoliko govornika. Jirgen Hart iz redova CDU poslanike desničarsko populističke stranke optužio je da mešaju pojam žrtve i počinioca. „Volf je negirao genocid u Srebrenici i stavio se na stranu počinilaca, a ne žrtava“, rekao je Hart.

Njegov stranački kolega i izvestilac poslaničke grupe demohrišćana (CDU/CSU) za Zapadni Balkan, Petar Bajer takođe je ukazao na provokativnu upotrebu pojma „masakr“ u govorima poslanika AfD-a. „Treba jasno reći: Srebrenica je bila genocid, a ne masakr“. Oba poslanika vladajuće CDU ukazala su na potrebu istrajavanja na principima pravne države, ne samo u BiH, nego i na čitavom Zapadnom Balkanu.

Za reč se, mimo protokola, javio i ministar spoljnih poslova Johan Vadeful (CDU), koji je izrazio zaprepašćenje zbog zloupotrebe pojma Srebrenica u unutrašnjopolitičke svrhe. „Žao mi je što ambasador i prisutni preživeli moraju da prate ovakvu raspravu i zato moram u ime nemačke vlade i najvećeg dela Bundestaga da kažem da smo svesni činjenice da se radi o genocidu i da se radi i o našoj odgovornosti“, rekao je ministar Vadeful.

Ratni zločini se ne smeju ignorisati

I ostali govornici u raspravi Bundestaga o Srebrenici ukazivali su na to da je genocid u Srebrenici mogao da bude sprečen da je međunarodna zajednica delovala na vreme. „Šezdeset aviona iznad Mediterana bilo je spremno, ali mi nismo uradili ništa da sprečimo genocid“, rekao je Boris Mijatović iz opozicionih Zelenih.

Mijatović, koji kao izvestilac svoje stranke za Zapadni Balkan često boravi u regionu, ukazao je da je percepcija Nemačke o Bosni i Hercegovini često pogrešna. „Zemlja je mirnija nego što mi to ovde mislimo. Zato ne smemo da dozvolimo nacionalistima da unište taj mir i zato treba i dalje krivično progoniti one koji negiraju genocid“, rekao je Mijatović.

Gokaj Akbulut iz opozicione Levice kritikovala je relativizaciju pojma genocid u Republici Srpskoj i Srbiji, što, kako je ocenila, sprečava proces pomirenja. „S pogledom na rat u Ukrajini jasno je da i ti zločini moraju biti procesuirani, ali mi je nepojmljivo da se ćuti o zločinu nad civilima u Gazi. I to je pouka iz Srebrenice: ne ratni zločini se ne smeju ignorisati“, rekla je Akbulut.

Među poslednjima se Bundestagu obratio i Mihael Brand (CDU) koji je ukazao na to da je i aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić huškao tokom rata protiv muslimana, a da danas upotrebljava nasilje protiv studenta. „Balkan je nemiran jer Vučić, Putin i Si znaju koliko smo mi u Evropi neodlučni“, zaključio je Brand.