Bundesbanka prvi put od 1979. beleži gubitak
26. februar 2025.
Nemačka Bundesbanka je zbog kamatne politike Evropske centralne banke (ECB) u 2024. godini zabeležila rekordni gubitak u iznosu od 19,2 milijarde evra, saopštila je Bundesbanka u Frankfurtu. Time će, kao i prethodne četiri godine, izostati finansijski priliv za savezni budžet. Poslednji put gubitak je bio pokriven milijardama evra iz rezervi.
Za naredne godine takođe se očekuju negativni rezultati, iako Bundesbanka procenjuje da bi gubici mogli da budu manji. „Vrhunac godišnjih opterećenja verovatno je prošao“, ocenjuje predsednik Bundesbanke Joahim Nagel prilikom predstavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja.
Preokret u kamatnim stopama iscrpeo rezerve
Finansijske rezerve iz prethodnih godina nisu pomogle tokom 2024: naglo povećanje kamatnih stopa ECB gotovo u potpunosti je iscrpelo zaštitne mehanizme Bundesbanke. Od leta 2022. ECB je u kratkom vremenu značajno podigla kamatne stope u evrozoni kako bi obuzdala inflaciju. Trenutno je stopa inflacije ponovno pod kontrolom, zbog čega je Evropska centralna banka počela da snižava ključne kamatne stope u evrozoni.
Više kamatne stope na finansijskim tržištima dovele su do povećanja kamatnih rashoda centralnih banaka poput Bundesbanke, dok prihodi od kamata nisu mogli da prate taj rast. Istovremeno, mnoge dugoročne državne i korporativne obveznice, koje su evropske centralne banke godinama kupovale u sklopu zajedničke monetarne politike, donose relativno niske kamate.
Bez finansijske injekcije za nemački budžet
Godinama je nemačko Savezno ministarstvo finansija planiralo prihod od 2,5 milijarde evra iz dobiti Bundesbanke. Još 2019. tadašnji ministar finansija Olaf Šolc (SPD) mogao je da se raduje najvećoj dobiti Bundesbanke od finansijske krize – 5,85 milijardi evra.
Poslednji put gubitak u bilansu Bundesbanke zabeležen je pre 45 godina, 1979. Tada je iznosio oko 2,9 milijardi evra (preračunato u današnje vrednosti).
Ni sama Bundesbanka ne može da računa na finansijsku pomoć, jer je i ECB obustavila isplatu dobiti. Evropska centralna banka je za 2024. godinu izvestila o drugoj uzastopnoj godini sa gubitkom, koji je ujedno najveći u njenoj više od 25 godina dugoj istoriji – 7,9 milijardi evra.
Dobra situacija s rezervama u zlatu i stranim valutama
Istovremeno, druge imovine Bundesbanke, poput zlata, beleže pozitivan razvoj. Ukupne rezerve Bundesbanke u zlatu i stranim valutama procenjene su na 267 milijardi evra krajem 2024, dok su godinu dana ranije iznosile 197 milijardi evra.
Predsednik Bundesbanke Nagel naglasio je da nemačka centralna banka ima stabilan bilans. Gubitke će preneti na sledeće godine i pokriti ih budućom dobiti: „Bundesbanka je u potpunosti operativno sposobna.
Rast državnog deficita
Ali, ne samo da je Bundesbanka u minusu – i nemačka država prošle godine znatno više je potrošila nego što je zaradila. Uprkos rekordnim prihodima koji su prvi put premašili dve bilijarde evra, državni deficit porastao je na gotovo 119 milijardi evra. Prema navodima Saveznog zavoda za statistiku, to je 15 milijardi evra više nego 2023. godine.
Deficit označava iznos za koji su rashodi savezne države, saveznih pokrajina, opština i socijalnog osiguranja premašili prihode. Pritom sami prihodi nisu problem.
Prihodi prvi put iznad dve bilijarde evra
Nemačka država znatno više je potrošila nego što je prihodovala – i uprkos unatoč tome što su državni prihodi prošle godine dosegli rekordnih 2.012,9 milijardi evra. Time je prvi put probijena granica od dve bilijarde evra, preneli su statističari. U poređenju s 2023, prihodi su porasli za 4,8 procenat
No, uprkos rekordnim prihodima, državni rashodi dosegli su 2.131,6 milijardi evra. To predstavlja povećanje rashoda od 5,3 odsto u poređenju s prethodnom godinom.
Izdaci za socijalne naknade takođe su porasli za osam odsto, što se, između ostalog, pripisuje povećanim izdacima za bolničko lečenje, lekove i negu, kao i većim troškovima u oblasti socijalnog staranja za mlade, integracije i opšte socijalne pomoći.
Nemačka poštuje pravila EU
Uprkos ekonomskoj krizi, Nemačka i dalje poštuje evropska pravila o zaduživanju: Pakt za rast i stabilnost EU dozvoljava budžetski deficit od najviše 3,0 odsto BDP. Tu gornju granicu već godinama premašuju zemlje poput Francuske.