Buk-Bijela: Hidroelektrana muti vodu u regionu

„Ovaj kraj je prirodni dragulj, ne samo zaCrnu Goru već i za ceo svet. Turisti ovde dolaze zbog divlje prirode, a ne da gledaju betonske brane", kaže tridesettrogodišnji Miloš Lazarević iz Žabljaka. On je svoj život vezao za Durmitor.

Lazarević, za koga je i privilegija i odgovornost to što živi u srcu nacionalnog parka koji je UNESKO proglasio za svetsku prirodnu baštinu, revoltiran je obnavljanjem priče o izgradnji hidroelektrane Buk-Bijela na teritoriji Bosne i Hercegovine. Ona bi mogla, kako se pribojava, da uništi ekosistem reke Tare i nepovratno promeni pejzaž tog područja, ključnog za turističku privredu.

„Za prosečnog stanovnika Žabljaka, koji se oslanja na prihode od turizma, to bi značilo manje gostiju, manje prihoda i manje mogućnosti za život", kaže Miloš. On smatra da je očuvanje životne sredine na Žabljaku moralna obaveza prema narednim generacijama.

Crna Gora: posle 20 godina ponovo na stolu

Vlada Crne Gore s Milom Đukanovićem na čelu, 2004. je dala načelnu saglasnost da se sa Republikom Srpskom gradi HE Buk-Bijela. Taj projekat predviđao je visoku branu čija bi akumulacija dolazila sve do ušća Tare i Pive na crnogorskoj teritoriji.

Odluka je izazvala proteste više od 30 nevladinih organizacija, koje su u junu 2004. godine počele okupljanja pod sloganima „Neka teče" i „Neću baru, hoću Taru". Ubrzo je ova građanska akcija rezultirala prikupljanjem više od 11.000 potpisa, a peticija je predata Skupštini Crne Gore. Parlament je u decembru iste godine usvojio Deklaraciju o zaštiti reke Tare kojom su trajno zabranjeni bilo kakvi zahvati ili radovi u kanjonu te reke. Time su građani Crne Gore stavili tačku na projekat.

Dvadeset godina kasnije, u martu 2024, Crna Gora dobija poziv od predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da se pod novim uslovima uključi u izgradnju HE Buk-Bijela. Novi projekat iste hidroelektrane predviđa nižu visinu brane. Time, kako tvrde, akumulacija ne bi ulazila na teritoriju Crne Gore i ne bi imala uticaj na zaštićeno područje reke Tare.

Ministar energetike Crne Gore Saša Mujović kategoričan je u stavu da Vlada Crne Gore neće učestvovati u gradnji HE Buk-Bijela, te da je važećom dokumentacijom zabranjena gradnja na tom prostoru. „Vlada nije raspravljala o bilo čemu po pitanju pokretanja gradnje Buk-Bijele", kaže Mujović.

Izgradnja hidroelektrane Buk-Bijela zajednički je projekat Srbije i Republike Srpske, vredan 250 miliona evra. Finansiraće ga Elektroprivrede Srbije i Republike Srpske. Osnovano je i zajedničko preduzeće, „Hidroelektroenergetski sistem Gornja Drina", a 2021. položen je i kamen-temeljac za HE Buk-Bijela.

Do sada je u pripremne radove uloženo više od 20 miliona evra, a izgrađene su prostorije za radnike i pristupni putevi. Radovi su, međutim, stopirani zbog međudržavnih, ali i unutrašnjih problema. Kineske firme koje su se prijavile na tender za gradnju ne žele da se mešaju u to i čekaju rešenje situacije.

Komplikovano uređenje Bosne i Hercegovine opet na ispitu

Izgradnja HE Buk-Bijela od 17. maja 2021. stoji. Jedan od razloga je i komplikovano državno uređenjeBiH. Dva entiteta, Federacija BiH i Republika Srpska, do danas nisu rešila spor koji opstruira gradnju.

Kamen-temeljac postavljen je uprkos odlukama Ustavnog suda BiH. Republika Srpska sprovodi projekat u skladu s odredbama Zakona o unutrašnjoj plovidbi RS, kojima su sve reke u tom entitetu, što uključuje i Drinu, proglašene „unutrašnjim vodama RS".

Ustavni sud BiH je, međutim, to zakonsko rešenje u februaru 2021. proglasio neustavnim. Predstavnici RS su na tu odluku imali spremno opravdanje: prema Ustavu države, oblast energetike je nadležnost entiteta, što pravdaju lokacijom na kojoj će HE biti izgrađena.

Naime, HE Buk-Bijela gradi se u gornjem toku reke Drine koji nije granica između Bosne i Hercegovine i Srbije, već se nalazi na području entiteta RS. Pritom se zanemaruje činjenica da je sama reka Drina deo državne granice BiH, što bi trebalo da je čini delom državne imovine, pa time ne podleže entitetskom zakonu. To Ustavni sud u odluci iz februara 2021. i navodi.

„Ustavni sud smatra da Republika Srpska ima nadležnost da reguliše pitanje unutrašnje plovidbe, ali isključivo na unutrašnjim vodama. Pod unutrašnjim vodama Ustavni sud smatra one vode koje nisu, istovremeno, i državne granice i međunarodne plovne reke i javna dobra", objašnjava Muharem Cero, stručnjak za pitanja državne imovine, koji je ranije bio član Komisije za koncesije.

Ta odluka usledila je nakon što su 24 poslanika državnog Parlamenta BiH 2021. uputila apelaciju Ustavnom sudu. U skladu s tim, Sud je utvrdio da postoji spor o nadležnosti za izdavanje koncesija između BiH i njenog entiteta RS, te da nije nadležan da ga sam reši. Tada je naloženo Komisiji za koncesije BiH, koja je nadležna da proceni da li je neka koncesija dodeljena u skladu sa Ustavom BiH, da u roku od tri meseca reši spor, što ona nije u stanju jer praktično više ne postoji.

Situaciju otežava činjenica da BiH nema zakon o državnoj imovini. On i ne može biti donesen bez dogovora na državnom nivou, a to nije moguće bez saglasnosti zvaničnika iz RS.

Pomoćnik ministra energetike i rudarstva RS Milan Baštinac ocenjuje da je ceo slučaj koji je pokrenut na Ustavnom sudu protkan politikom: „Izgradnja HE apsolutno je u skladu s Ustavom BiH i u potpunoj je ingerenciji Vlade Republike Srpske."

UNESCO: rezultati studije u maju 

Prva „Studija uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje HE 'Buk-Bijela'" urađena je 2013, ali u njenoj izradi nije učestvovala Crna Gora.

U obrazloženjima presuda Okružnog suda i Vrhovnog suda Republike Srpske, u postupcima koji su se vodili 2020, 2021. i 2022. u predmetu poništavanja Rešenja o ekološkoj dozvoli izdatoj za gradnju HE Buk-Bijela, navodi se da „nema dokaza koji bi ukazivali na postojanje negativnog – nepovoljnog prekograničnog uticaja na državu Crnu Goru, pa samim tim nije bilo potrebno ni primenjivati ESPOO Konvenciju u prekograničnom kontekstu".

Nakon žalbi Crne Gore i njenih nevladinih organizacija (NVO „GREEN HOME" i NVO OZON) u vezi primene ESPOO Konvencije, čije su potpisnice Crna Gora i BiH, Odbor za implementaciju ESPOO Konvencije sa sedištem u Ženevi, oktobra 2023. doneo je preporuku da BiH sprovede proceduru prekogranične procene uticaja na životnu sredinu, uključujući Crnu Goru i po potrebi druge pogođene strane.

„Trenutno sprovodimo aktivnosti izrade sveobuhvatne ekološke studije po kriterijumima i standardima Evropske unije, UNESKO i ESPOO Konvencije. Očekujemo da će studija biti gotova u maju", naveo je Baštinac.

Nacrt studije ne prepoznaje rizike

Bosna i Hercegovina obavestila je Crnu Goru o pokretanju novog postupka procene uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje HE Buk-Bijela. Postupajući po ESPOO Konvenciji, objavila je dokument pod nazivom „Podaci uz zahtev za prethodnu procenu uticaja na životnu sredinu za HE 'Buk-Bijela', opština Foča". Javna rasprava u BiH je završena, a u nacrtu dokumenta se ocenjuje da izgradnja neće imati negativnog uticaja na Taru.

„Sama akumulacija doprineće očuvanju populacija potočne pastrmke i mladice, jer će u njoj odrasli i veći primerci mladica i potočnih pastrmki imati sigurnost od krivolovaca koji sa podvodnom puškom svakog leta desetkuju veće primerke tih riba u reci Tari", navodi se u studiji.

Ocenjuje se i da bi gradnja HE Buk-Bijela „smanjila negativan uticaj koji na teritoriju Republike Srpske (BiH) vrši Crna Gora usled rada i postojanja HE 'Piva'".

U odnosu na taj dokument, Ministarstvo ekologije, održivog razvoja i razvoja severa iniciralo je javnu raspravu u Crnoj Gori. Nakon usaglašavanja, uslediće donošenje glavne studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

Ekološka udruženja ipak upozoravaju

Iz udruženja za zaštitu životne sredine sve tri države godinama stižu upozorenja na negativne posledice koje bi gradnja hidroelektrane mogla doneti.

„Južni deo akumulacije takođe će potapati deo predloženog područja Natura 2000 Maglić – Volujak – Zelengora. Time bi bio obuhvaćen ceo tok reke Drine unutar lokaliteta, čime bi se uništilo gotovo celokupno stanište dveju riba – mladice (Hucho hucho) i peša (Cottus gobio), kao i veći deo staništa rečnog raka. Iako sva područja nisu zaštićena nacionalnim zakonodavstvom, Bosna i Hercegovina i Crna Gora imaju obavezu da ih zaštite prema Bernskoj konvenciji", kaže Nina Kreševljaković, pravna savetnica eko udruženja AARHUS BiH.

Ekološki aktivista Aleksandar Dragićević podseća da preko 140 kilometara reke Tare, zajedno sa Durmitorom, čini neraskidivu celinu i predstavlja jedinstven bioreaktor u Evropi.

„Iako su granice Nacionalnog parka Durmitor i Parka prirode Piva jasne, priroda ne poznaje granice, pa bi izgradnjom brane u BiH bio narušen biodiverzitet Durmitora, kanjona Tare i dobrog dela severnog kraja Crne Gore. Bilo kakvo usporavanje reke, veštačke prepreke, formiranje novih akumulacionih jezera, imaju mnogobrojne štetne uticaje na mikroklimu područja, usporavaju vodotok, sprečavaju migratorne puteve riba, sprečavaju prirodni tok reke u toku poplava. Kako zvaničnu i nezavisnu procenu nemamo, kao ni terenski rad sa crnogorske strane, možemo samo da zamišljamo dugoročne posledice po biodiverzitet i po lokalnu zajednicu", ocenjuje Dragićević.

Po pitanju promene visine brane, on ukazuje da se, bez obzira na to kolika visina brane bila, reka pregrađuje, rečni ekosistem pretvara u jezerski ekosistem, menja se ceo poredak u prirodi, te sama priroda reke koja je tu milionima godina. „Tara se još nije oporavila od projekta izgradnje auto-puta gde je njeno korito betonirano i menjan tok same reke. Jedan nesmotren projekat poput ovog bi je izmenio zauvek", upozorava ekološki aktivista Aleksandar Dragićević.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Emiteri mira: Osnaživanje mladih novinara kao izveštača o miru“ u organizaciji Regionalne kancelarije za saradnju mladih Zapadnog Balkana (RYCO), i u saradnji sa DW.