Bugarska influenserka podstiče nasilje nad ženama

„Žene vole muškarce koji, ako treba, mogu da budu nasilni. Zato vole muškarce koji ih udaraju.“

Tako svojim pratiocima priča bugarska influenserka Zornica Gjucova. Ona tvrdi da žene, ne samo da preferiraju muškarce koji ih fizički napadaju, već da bi muškarci upravo tako i trebalo da se ponašaju, jer bi žena trebalo da poštuje muškarčevu fizičku snagu, s obzirom na to da „nije u stanju da shvati njegovu intelektualnu moć“.

To je vrsta „saveta" koji se mogu pronaći na profilima te influenserke na društvenim mrežama i u privatnoj grupi koju je osnovala na Telegramu pod nazivom „Čestiti muškarac“.

„Ravnopravnost je u suprotnosti s ljudskom prirodom“

Zornica Gjucova nudi svojim pratiocima privatne video-razgovore u kojima ih, naravno uz naknadu, „uči kako da izađu na kraj sa ženama“.

Mnogi influenseri, motivacioni govornici i slične onlajn-ličnosti iz Bugarske, ali i iz drugih zemalja, nude privatne sesije ili kurseve. Alo, ono što Gjucovu izdvaja jeste činjenica da je njen sadržaj isključivo usmeren na to da muškarcima objasni da moraju psihološki, a „ako treba i fizički“ da kontrolišu svoje partnerke.

Prema njenom mišljenju, žene u osnovi loše tretiraju muškarce i zapravo su žene te koje vrše nasilje nad muškarcima – time što im ne iskazuju dovoljno poštovanja.

„Ideja ravnopravnosti je kao crv u ljudskom mozgu koji tvrdi da bi muškarci i žene trebalo da budu partneri […], što je toliko u suprotnosti sa ljudskom prirodom, da to nikada ne može da funkcioniše“, izjavila je Gjucova u dugačkom videu u kojem govori o svom radu, a koji je emitovan na bugarskoj nacionalnoj televiziji.

Iako je taj javni servis, koji se delimično finansira i novcem poreskih obveznika, kasnije uklonio snimak s svojih platformi, ipak nikada nije javno komentarisao taj slučaj.

Osuda javnosti

Gjucova već godinama stiče popularnost na društvenim mrežama. Skrinšotovi i video-zapisi iz njene privatne grupe na Telegramu nedavno su se pojavili na društvenim mrežama. To je izazvalo ogroman talas osuda u Bugarskoj.

Petja Krasteva bila je potpuno zgrožena onlajn-sadržajem Zornice Gjucove. „Na svojim kanalima na društvenim mrežama, ona ne samo da ohrabruje muškarce da ponižavaju žene i koriste nasilje nad njima, već se i hvali time što te iste metode primenjuje na svom detetu i svojoj mački. To ne samo da je potpuno neprihvatljivo, to je kriminalno“, kaže Krasteva za DW.

Rodna diskriminacija u Bugarskoj nije krivično delo

Tu mladu ženu to je toliko razbesnelo da je podnela prijavu protiv Zornice Gjucove. I mnoge druge žene uradile su isto – da bi nekoliko sedmica kasnije dobile odgovor da od toga neće biti ništa.

U zvaničnom odgovoru, tužilaštvo je navelo da ništa ne može da se preduzme, jer bugarski krivični zakon ne definiše diskriminaciju na osnovu pola kao krivično delo. I sugerisalo da je to predmet za Komisiju za zaštitu od diskriminacije.

Krasteva je odmah podnela žalbu toj Komisiji, ali je ponovo dobila negativan odgovor – iz istog razloga.

Profili uklonjeni – ali samo privremeno

Iako te prijave nisu rezultirale pokretanjem krivičnog postupka protiv Gjucove, javna osuda ipak je imala efekta. Zbog brojnih prijava, influenserkini profili na TikToku i Instagramu su deaktivirani. Međutim, ubrzo su ponovo aktivirani.

Petja Krasteva smatra da sadržaji poput onih koji objavljuje Gjucova imaju velikog odjeka u Bugarskoj delom i zato što, iako se patrijarhalne norme i porodično nasilje formalno odbacuju, društvo ipak često okreće glavu i zatvara oči pred takvim pojavama. „Drugi veliki problem je“, kaže, „to što potpuno izostaju posledice za počinioce.“

Sličnog je mišljenja i psihološkinja Valentina Dimitrova iz fondacije Emprove, organizacije koja u Bugarskoj podržava žene koje su žrtve porodičnog nasilja.

„Nažalost, u bugarskom mentalitetu je ukorenjeno to da često jednostavno prihvatamo da su stvari loše i ne činimo ništa da ih promenimo“, kaže Dimitrova.

Ona veruje da je to razlog zašto mnoge žene ostaju u vezama s nasilnicima – one jednostavno ne veruju institucijama, jer stalno mogu da vide kako muškarci koji tuku ili čak ubiju svoje devojke ili žene, ne snose nikakve pravne posledice.

Iako neki misle da takvi sadržaji na društvenim mrežama nisu toliko opasni kao stvarno nasilje, Dimitrova upozorava da oni mogu da imaju i smrtonosne posledice: „To doslovno može ljude da košta života.“

Globalni problem

Mizogini sadržaji, koje karakteriše mržnja prema ženama i koji žene prikazuju kao manje vredna bića, a muškarce kao žrtve žena, nisu problem samo u Bugarskoj. Takvi sadržaji poslednjih godina šire se po celom svetu.

Influenseri poput Endrjua Tejta, protiv kojeg se vode postupci za silovanje, nanošenje telesnih povreda, trgovinu ljudima i drugo, stvorili su čitav pokret zasnovan na takvim postovima.

Zornica Gjucova se savršeno uklapa u taj tip influensera – s tom razlikom što je ona žena.

Kakvu ulogu igra feminizam?

Psihološkinja Valentina Dimitrova smatra da se feminizam često pogrešno shvata. „Feminizam ne znači da bi muškarci trebalo da budu potčinjeni, a da žene njima upravljaju. To znači da žene imaju jednaka prava i da mogu ravnopravno da funkcionišu s muškarcima – kako u društvu, tako i u privatnim odnosima“, objašnjava ona.

Dimitrova takođe ukazuje da je veoma problematična ona patrijarhalna ideja po kojoj muškarci ne smeju da pokazuju emocije. To se ogleda i u sadržajima koje objavljuje Zornica Gjucova i koja sugeriše da su slabi i „nemuževni“ oni muškarci koji se usude da izraze svoje strahove, emocije ili svoja osećanja.

To je začarani krug, kaže Valentina Dimitrova. „Muškarci, kojima nije dozvoljeno da pokažu bilo kakve emocije, jer će ih se smatrati slabima, ne znaju kako da se nose s frustracijama u vezama i zato pribegavaju agresivnom ponašanju“, objašnjava Dimitrova.

Šta da se radi?

Valentina Dimitrova predlaže da bi muškarci pre svega trebalo da dobiju profesionalnu podršku i da njihovi problemi ne smeju da se guraju pod tepih. Međutim, naglašava i da ta podrška ne sme da podrazumeva opravdanje psihičkog ili fizičkog nasilja nad ženama.

Iako se fondacija Emprove prvenstveno fokusira na prava i probleme žena, ona vodi i jedan projekat usmeren na mentalno zdravlje muškaraca – što smatraju izuzetno važnim u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja.

„Muškarci bi trebalo da budu ohrabreni da razviju zdravu sliku o sebi, kako bi mogli da grade zdrave odnose“, kaže Dimitrova.

Petja Krasteva čvrsto veruje da, iako bugarske institucije retko pružaju potrebnu podršku u ovakvim slučajevima, društvo ipak ne sme da ostane ravnodušno. „Moramo biti što glasniji kad se ovako nešto pojavi. Moramo jasno da kažemo da je to neprihvatljivo. Tako će i drugi, koji naiđu na ovakve sadržaje, znati da društvo to ne odobrava – i možda će se od njih distancirati“, kaže Krasteva

S njom se u potpunosti slaže Valentina Dimitrova: „Nastavićemo da govorimo o ovakvim sadržajima. Prozivaćemo ih i nećemo ih tolerisati – sve dok se nadležni ne probude.“