Bojkot SAD! Trampove carine izazvale otpor

Skandinavske zemlje i Kanada predvode rastući međunarodni trend izbegavanja američkih proizvoda zbog odluke američkog predsednika Donalda Trampa da uvede carine na niz proizvoda iz čitavog sveta.

Poslednjih nedelja na Fejsbuku su osnovane brojne grupe koje pozivaju na bojkot. Švedska grupa pod nazivom Bojkotta varor från USA (Bojkotujte robu iz SAD) imala je skoro 80.000 članova u trenutku pisanja ovog teksta.

Grupa smatra da tako štiti „demokratiju, samoodređenje i bezbednost“, i nada se da će bojkotom izvršiti pritisak na Trampovu administraciju. A to što kao platformu koriste američki Fejsbuk pravdaju time što je to „najbolje oružje“ za njihovu svrhu.

Slične grupe pojavile su se i u Kanadi, dok jedna francuska grupa BOYCOTT USA: Achetez Francais et Europeen! (Bojkotujte SAD: kupujte francusko i evropsko!) broji preko 20.000 članova.

Tesla beleži pad prodaje zbog Maska

Za sada nema baš mnogo podataka o tome da li takve kampanje imaju i konkretan uticaj. Međutim, jedan od američkih proizvoda koji ima direktnu vezu s Trampovom administracijom jeste Tesla. Taj brend električnih automobila vodi Ilon Mask, koji je trenutno viši savetnik američkog predsednika i na čelu je novoosnovanog Odeljenja za efikasnost vlade (Department of Government Efficiency – DOGE).

Podaci Evropske asocijacije proizvođača automobila (ACEA) pokazuju da je prodaja Teslinih automobila u Evropi u januaru pala za čitavih 45 procenata u poređenju s istim periodom 2024. godine. Tokom čitave prošle godine, Tesla je zabeležio pad prodaje od 13 procenata širom Evropske unije.

Kupuj kanadsko

Antiameričko raspoloženje posebno je izraženo u Kanadi. Tramp je uveo carine od 25 odsto na kanadske proizvode, uprkos dugogodišnjem savezništvu i gotovo 9.000 kilometara dugoj zajedničkoj granici između dve zemlje.

Tramp je više puta izjavljivao da bi Kanada trebalo da postane 51. američka savezna država, a premijera Džastina Trudoa javno je i namerno nazivao „guvernerom Trudoom“, što je izazvalo ogorčenje među Kanađanima.

Takve provokacije dovele su do ozbiljne reakcije javnosti. Rastuće anti-Tramp raspoloženje pomoglo je Liberalnoj stranci Kanade, koju je nekada vodio Trudo, a sada Mark Karni (budući premijer), da ostvari izuzetan preokret u anketama. Na početku 2025. godine liberali su zaostajali za Konzervativnom strankom čak 25 procenata, ali sada vode u mnogim istraživanjima javnog mnjenja.

Takvo raspoloženje se sve više odražava i na potrošače. Dilan Lobo, koji vodi sajt Made in CA, koji pruža onlajn-katalog kanadskih proizvoda, izjavio je za Biznis insajder da je njegova stranica zabeležila ogroman porast poseta.

„Sada je Kanadu zahvatio ogroman talas patriotizma“, kaže Lobo. „Kanađani žele da podrže svoje sunarodnike.“

Mnoge kanadske kompanije takođe su pokrenule kampanje Buy Canadian (Kupuj kanadsko). U Ontariju je Državni odbor za kontrolu alkoholnih pića objavio da više neće prodavati američke proizvode poput burbona i vina. Slične mere najavila je i provincija Novi Brunsvik.

Guverner Ontarija Dag Ford otkazao je ugovor vredan sto miliona kanadskih dolara (63,3 miliona evra) sa Starlinkom, telekomunikacionom kompanijom Ilona Maska. „Ontario neće poslovati s ljudima koji su odlučni da unište našu ekonomiju“, poručio je Ford na društvenoj mreži Iks (koja je u vlasništvu Maska).

Evropski otpor

I u Evropi neke kompanije preduzimaju mere protiv američkih proizvoda. Najveća danska maloprodajna firma, Saling grup, objavila je da će u svojim prodavnicama označavati evropske proizvode crnom zvezdom, kako bi ih kupci lakše prepoznali.

Neke kompanije idu i korak dalje. Norveška kompanija Haltbak, koja snabdeva brodove gorivom, saopštila je da više neće prodavati gorivo američkoj mornarici.

Van Evrope i Kanade, mnogi poslovni lideri postaju svesni potencijalnih posledica takvih bojkota na američke proizvode.

Takeši Ninami, izvršni direktor japanskog giganta Santori Holdings, koji poseduje brendove kao što je Džim Bim, upozorio je da bi američki brendovi mogli da postanu meta potrošača širom sveta.

„Pripremili smo strateški i budžetski plan za 2025. godinu polazeći od pretpostavke da bi američki proizvodi, uključujući i američki viski, mogli da budu manje prihvaćeni u zemljama van SAD – prvo zbog carina, a drugo zbog emocija“, rekao je Ninami za Fajnenšel tajms.

To sugeriše da bi bojkot i ponašanje potrošača mogli negativno da utiču na prodaju američkih kompanija u Kanadi, Evropi, ali i drugim regionima. Naredni meseci doneće i preciznije podatke o tom trendu, a to će se pažljivo pratiti s obe strane Atlantika.

Portparol Evropske organizacije potrošača (BEUC), koja zastupa interese potrošača širom Evrope, izjavio je da oni još nemaju zvaničan stav po pitanju bojkota i da su trenutno fokusirani na „analizu uticaja carina na potrošače“.

U saopštenju za Dojče vele, BEUC je takođe naveo da sarađuje s američkim organizacijama potrošača kako bi „transatlantska saradnja ostala u interesu potrošača“.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku